П:
О:
Читај ми
На прву годину академских студија које се финансирају из буџета биће уписан 15.241 студент
Београд,
15. мај 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић саопштио је да је Влада на данашњој седници донела одлуку да се на прву годину основних академских студија које се финансирају из буџета, а чији је оснивач Република, у школској 2008/2009. години упише 15.241 студент.
Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе, прецизирао да ће на Универзитет у Београду бити уписано 9.079 студената, на Универзитет у Нишу 2.728, у Крагујевцу 2.015 студената, Приштини 897 и у Новом Пазару 301, док ће на Универзитет уметности у Београду на терет буџета бити уписана 222 студента.
Према његовим речима, на прву годину струковних студија из буџета ће бити финансирано школовање 5.170 новоуписаних студената.
Он је такође навео да је Влада данас усвојила Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за наредну годину, са пројекцијама за 2010. и 2011, којим се стратешки одређују правци развоја наше земље. Меморандумом се дефинише макроекономска стабилност, ниска инфлација, одржавање курса динара, даље убрзање привредног раста и највећи инвестициони циклус у историји Србије, рекао је Ђелић. Потпредседник Владе је објаснио да је циљ да се стопа инфлације са прошлогодишњих 10,1 одсто смањи на 4 одсто 2011. године, чиме би Србија, и у том домену, била на нивоу чланица Европске уније. Истовремено, како је навео, предвиђено је даље смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу, и то са 43,8 на приближно 40 одсто БДП-а. То значи да ће јавне финансије бити избалансиране, са благим суфицитом при крају периода, и да Србија, уколико се потврди овакав курс економске политике, неће ни на који начин имати дужничку кризу, рекао је Ђелић.
Према његовим речима, Србија ће тако лакше отплаћивати дуг, док ће се јавни дуг смањити на приближно 20 одсто БДП-а, што је једна од најнижих стопа у Европи.
Ђелић је указао на то да је предвиђена стопа економског раста за 2009. и 2010. годину 6,5 одсто и да је планирано убрзање у 2011. години на 7,5 одсто. Очекујемо да један овакав привредни раст доведе до повећања БДП-а по глави становника са 5.400 долара крајем 2007. године на 9.300 долара 2011. године, што представља пораст од 70 одсто, прецизирао је Ђелић. Потпредседник Владе је оценио да јак макроекономски оквир и привредни раст дају базу за највећи инвестициони циклус у историји Србије, па је тако Меморандумом предвиђено да се сваке године у Србији инвестира приближно 10 милијарди евра. Трећина ових средстава биће обезбеђена из јавних финансија, а намера је да се тај новац искористи за Коридор 10, аутопут до Црне Горе, обилазницу око Београда, али и за изградњу мостова, додао је Ђелић. Он је истакао да ће друга трећина средстава бити обезбеђена из директних инвестиција, док ће остатак новца представљати задуживање код међународних финансијских институција и на тржишту капитала. Ђелић је рекао да су министри на данашњој седници Владе информисани о одлуци министара финансија ЕУ, који су усвојили Инвестициони оквир за западни Балкан, а који, између осталог, омогућава да ће из буџета ЕУ и финансијских институција које контролише Европа моћи да се финансирају инфраструктурни пројекти у Србији.
Према његовим речима, наша земља је раније искористила 2,2 милијарде евра кредита Европске инвестиционе банке и ЕБРД-а, а тај новац је у највећој мери искоришћен за инфраструктуру. Потпредседник Владе је подсетио на то да је из тих средстава 400 милиона евра уложено у путеве, 250 милиона у ЕПС и 200 милиона у српске железнице. Он је најавио да ће током викенда предводити делегацију Србије на годишњој скупштини ЕБРД у Кијеву, где ће разговарати између осталог и о кредиту од 100 милиона евра за железницу и 50 милиона евра кредита за потребе НИП-а.
Према његовим речима, на прву годину струковних студија из буџета ће бити финансирано школовање 5.170 новоуписаних студената.
Он је такође навео да је Влада данас усвојила Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за наредну годину, са пројекцијама за 2010. и 2011, којим се стратешки одређују правци развоја наше земље. Меморандумом се дефинише макроекономска стабилност, ниска инфлација, одржавање курса динара, даље убрзање привредног раста и највећи инвестициони циклус у историји Србије, рекао је Ђелић. Потпредседник Владе је објаснио да је циљ да се стопа инфлације са прошлогодишњих 10,1 одсто смањи на 4 одсто 2011. године, чиме би Србија, и у том домену, била на нивоу чланица Европске уније. Истовремено, како је навео, предвиђено је даље смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу, и то са 43,8 на приближно 40 одсто БДП-а. То значи да ће јавне финансије бити избалансиране, са благим суфицитом при крају периода, и да Србија, уколико се потврди овакав курс економске политике, неће ни на који начин имати дужничку кризу, рекао је Ђелић.
Према његовим речима, Србија ће тако лакше отплаћивати дуг, док ће се јавни дуг смањити на приближно 20 одсто БДП-а, што је једна од најнижих стопа у Европи.
Ђелић је указао на то да је предвиђена стопа економског раста за 2009. и 2010. годину 6,5 одсто и да је планирано убрзање у 2011. години на 7,5 одсто. Очекујемо да један овакав привредни раст доведе до повећања БДП-а по глави становника са 5.400 долара крајем 2007. године на 9.300 долара 2011. године, што представља пораст од 70 одсто, прецизирао је Ђелић. Потпредседник Владе је оценио да јак макроекономски оквир и привредни раст дају базу за највећи инвестициони циклус у историји Србије, па је тако Меморандумом предвиђено да се сваке године у Србији инвестира приближно 10 милијарди евра. Трећина ових средстава биће обезбеђена из јавних финансија, а намера је да се тај новац искористи за Коридор 10, аутопут до Црне Горе, обилазницу око Београда, али и за изградњу мостова, додао је Ђелић. Он је истакао да ће друга трећина средстава бити обезбеђена из директних инвестиција, док ће остатак новца представљати задуживање код међународних финансијских институција и на тржишту капитала. Ђелић је рекао да су министри на данашњој седници Владе информисани о одлуци министара финансија ЕУ, који су усвојили Инвестициони оквир за западни Балкан, а који, између осталог, омогућава да ће из буџета ЕУ и финансијских институција које контролише Европа моћи да се финансирају инфраструктурни пројекти у Србији.
Према његовим речима, наша земља је раније искористила 2,2 милијарде евра кредита Европске инвестиционе банке и ЕБРД-а, а тај новац је у највећој мери искоришћен за инфраструктуру. Потпредседник Владе је подсетио на то да је из тих средстава 400 милиона евра уложено у путеве, 250 милиона у ЕПС и 200 милиона у српске железнице. Он је најавио да ће током викенда предводити делегацију Србије на годишњој скупштини ЕБРД у Кијеву, где ће разговарати између осталог и о кредиту од 100 милиона евра за железницу и 50 милиона евра кредита за потребе НИП-а.
Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да је Влада Србије данас потврдила Меморандум о стратешкој сарадњи између компанија „Застава“ и „Фијат“.
Динкић је указао на то да већ сутра почиње рад на финализацији нацрта уговора који ће омогућити да Крагујевац постане центар аутомобилске индустрије у југоисточној Европи. Он је објаснио да је први корак у том послу конверзија свих дугова у капитал „Заставе“ и трансформација те компаније из друштвеног у државно предузеће. Према његовим речима, након тога ће бити склопљен уговор о заједничком улагању са италијанском компанијом „Фијат“, при чему ће у новоформираном предузећу Србија имати 30 процената власништва најмање десет година, док ће „Фијат“ бити власник 70 одсто компаније. Држава Србија ће имати представнике у управном и надзорном одбору, а преузета је и обавеза да прати инвестиције „Фијата“, који је најавио улагање од 700 милиона евра, рекао је министар и најавио да ће Србија ове године инвестирати у „Заставу“ 50 милиона евра, следеће године 20 милиона, исто толико 2010. године и 10 милиона евра 2011. године. „Фијатова“ инвестиција ће бити реализована до краја следеће године јер та компанија планира да 2009. у Крагујевцу лансира нови модел А класе на светско тржиште, рекао је Динкић, уз напомену да ће Србија имати нешто дужи период за инвестиције. Министар је најавио да ће ускоро у Србију доћи италијанска делегација коју ће чинити руководство „Фијата“ и његових добављача како би разговарали о изградњи фабрика за компоненте. Динкић је нагласио да се у индустрији компоненти углавном запосли два до три пута више људи него у централној фабрици аутомобила, што је веома битно за решавање проблема незапослености у Србији. Он је навео да је данас са амбасадором Русије у Београду Александром Конузином разговарао о могућности да се у Споразум о слободној трговини између Србије и Руске Федерације уврсти и извоз аутомобила. Предлог је да Србија од 2009. године буде у могућности да извози аутомобиле у Русију, али и да руски произвођачи аутомобила могу да извезу у Србију, рекао је Динкић и додао да ће слични услови бити понуђени Украјини и Белорусији.
Динкић је указао на то да већ сутра почиње рад на финализацији нацрта уговора који ће омогућити да Крагујевац постане центар аутомобилске индустрије у југоисточној Европи. Он је објаснио да је први корак у том послу конверзија свих дугова у капитал „Заставе“ и трансформација те компаније из друштвеног у државно предузеће. Према његовим речима, након тога ће бити склопљен уговор о заједничком улагању са италијанском компанијом „Фијат“, при чему ће у новоформираном предузећу Србија имати 30 процената власништва најмање десет година, док ће „Фијат“ бити власник 70 одсто компаније. Држава Србија ће имати представнике у управном и надзорном одбору, а преузета је и обавеза да прати инвестиције „Фијата“, који је најавио улагање од 700 милиона евра, рекао је министар и најавио да ће Србија ове године инвестирати у „Заставу“ 50 милиона евра, следеће године 20 милиона, исто толико 2010. године и 10 милиона евра 2011. године. „Фијатова“ инвестиција ће бити реализована до краја следеће године јер та компанија планира да 2009. у Крагујевцу лансира нови модел А класе на светско тржиште, рекао је Динкић, уз напомену да ће Србија имати нешто дужи период за инвестиције. Министар је најавио да ће ускоро у Србију доћи италијанска делегација коју ће чинити руководство „Фијата“ и његових добављача како би разговарали о изградњи фабрика за компоненте. Динкић је нагласио да се у индустрији компоненти углавном запосли два до три пута више људи него у централној фабрици аутомобила, што је веома битно за решавање проблема незапослености у Србији. Он је навео да је данас са амбасадором Русије у Београду Александром Конузином разговарао о могућности да се у Споразум о слободној трговини између Србије и Руске Федерације уврсти и извоз аутомобила. Предлог је да Србија од 2009. године буде у могућности да извози аутомобиле у Русију, али и да руски произвођачи аутомобила могу да извезу у Србију, рекао је Динкић и додао да ће слични услови бити понуђени Украјини и Белорусији.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања