П:
О:
Читај ми
Влада Украјине подржава територијални интегритет Србије
Београд/Кијев,
19. мај 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас у Кијеву да Влада Украјине подржава територијални интегритет Србије и Косово и Метохију у њеном саставу.
Ђелић, који предводи делегацију Србије на Годишњој скупштини Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Кијеву, рекао је у изјави за агенцију Танјуг да је Украјина изложена великим притисцима одређених земаља да призна једнострано проглашену независност Космета.
Он је навео да је за данас предвиђен састанак делегација двеју влада, чији је циљ да се учврсти позиција Србије и да Украјина не призна независност Косова. После разговора са првим вицепремијером Украјине, Ђелић је пренео да је оно што је урађено Србији велика неправда, која не може донети стабилност у региону. Мислим да можемо да рачунамо на Украјину у борби за територијални интегритет наше земље, навео је потпредседник Владе Србије и указао на то да коначну одлуку о томе, према Уставу те земље, доноси председник Украјине. Ђелић је навео да ће две делегације разговарати и о економским односима Србије и Украјине, који су добри, и истакао да је значајно повећана трговинска размена која је у 2007. години достигла приближно пола милијарде долара. Према његовим речима, кључни задатак биће да се убрза потписивање Споразума о слободној трговини Србије и Украјине, при чему је Србија још 2006. године упутила нацрт тог споразума званичном Кијеву. Данас смо добили подршку да се рад на том споразуму убрза, рекао је Ђелић и изразио наду да ће Споразум о слободној трговини са Украјином бити потписан током 2009. године. Он је подсетио на то да је, поред Русије, планирано да Споразум о слободној трговини буде потписан и са Украјином, Белорусијом и Турском, што би било веома значајно за српску економију. Украјина има само једну инвестицију у Србији, и то у Фабрику вагона у Краљеву, а од наших компанија најзначајнија су улагања "Синтелона" из Бачке Паланке и МК групе која, уз подршку ЕБРД-а, гради највећи силос за жито у Украјини, капацитета приближно 113.000 тона, навео је потпредседник Владе. Према његовим речима, у области агробизниса постоји дугорочна сарадња Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, који продаје велике количине семена партнерима у Украјини.
Он је истакао да постоји простор за проширење привредне сарадње двеју земаља, и додао да је у Кијеву постигнут договор да велика привредна делегација Украјине посети Србију до краја године. Ђелић је рекао да је у суботу, 17. маја, разговарао са одлазећим председником ЕБРД-а Жаном Лемијером о улагањима те финансијске институције у Србију, која су за шест година достигла 1,3 милијарде евра.
Он је прецизирао да је ЕБРД до сада највише финансирала најважније пројекте, углавном инфраструктуру, и указао на то да је следећи корак Србије да ратификује гаранцију о кредиту у износу од 89 милиона евра за обилазницу око Београда.
Потпредседник Владе оценио је и да је потребно завршити преговоре са ЕБРД-ом о додатном зајму вредном 100 милиона евра за железницу и кредиту у износу од 60 милиона евра за путну инфраструктуру.
На Годишњој скупштини Европске банке за обнову и развој у Кијеву Ђелић је позвао инвеститоре да улажу у Србију, и истакао да ће Европска банка наставити да улаже приближно 250 милиона евра годишње у нашу земљу, пре свега у инфраструктуру, енергетику и малу привреду.
Он је навео да је за данас предвиђен састанак делегација двеју влада, чији је циљ да се учврсти позиција Србије и да Украјина не призна независност Косова. После разговора са првим вицепремијером Украјине, Ђелић је пренео да је оно што је урађено Србији велика неправда, која не може донети стабилност у региону. Мислим да можемо да рачунамо на Украјину у борби за територијални интегритет наше земље, навео је потпредседник Владе Србије и указао на то да коначну одлуку о томе, према Уставу те земље, доноси председник Украјине. Ђелић је навео да ће две делегације разговарати и о економским односима Србије и Украјине, који су добри, и истакао да је значајно повећана трговинска размена која је у 2007. години достигла приближно пола милијарде долара. Према његовим речима, кључни задатак биће да се убрза потписивање Споразума о слободној трговини Србије и Украјине, при чему је Србија још 2006. године упутила нацрт тог споразума званичном Кијеву. Данас смо добили подршку да се рад на том споразуму убрза, рекао је Ђелић и изразио наду да ће Споразум о слободној трговини са Украјином бити потписан током 2009. године. Он је подсетио на то да је, поред Русије, планирано да Споразум о слободној трговини буде потписан и са Украјином, Белорусијом и Турском, што би било веома значајно за српску економију. Украјина има само једну инвестицију у Србији, и то у Фабрику вагона у Краљеву, а од наших компанија најзначајнија су улагања "Синтелона" из Бачке Паланке и МК групе која, уз подршку ЕБРД-а, гради највећи силос за жито у Украјини, капацитета приближно 113.000 тона, навео је потпредседник Владе. Према његовим речима, у области агробизниса постоји дугорочна сарадња Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, који продаје велике количине семена партнерима у Украјини.
Он је истакао да постоји простор за проширење привредне сарадње двеју земаља, и додао да је у Кијеву постигнут договор да велика привредна делегација Украјине посети Србију до краја године. Ђелић је рекао да је у суботу, 17. маја, разговарао са одлазећим председником ЕБРД-а Жаном Лемијером о улагањима те финансијске институције у Србију, која су за шест година достигла 1,3 милијарде евра.
Он је прецизирао да је ЕБРД до сада највише финансирала најважније пројекте, углавном инфраструктуру, и указао на то да је следећи корак Србије да ратификује гаранцију о кредиту у износу од 89 милиона евра за обилазницу око Београда.
Потпредседник Владе оценио је и да је потребно завршити преговоре са ЕБРД-ом о додатном зајму вредном 100 милиона евра за железницу и кредиту у износу од 60 милиона евра за путну инфраструктуру.
На Годишњој скупштини Европске банке за обнову и развој у Кијеву Ђелић је позвао инвеститоре да улажу у Србију, и истакао да ће Европска банка наставити да улаже приближно 250 милиона евра годишње у нашу земљу, пре свега у инфраструктуру, енергетику и малу привреду.
-
Београд, 22. децембар 2024.Заплењено 15 килограма кокаина
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...
-
Београд, 20. децембар 2024.Саучешће Вулина поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Пресечен још један ланац нелегалне трговине животињама на...
-
Београд, 19. децембар 2024.Унапређење сарадње са Русијом у области ванредних ситуација
-
Београд, 19. децембар 2024.Наставак размене искустава Србије и Русије у обучавању...
-
Београд, 18. децембар 2024.САЈ гаранција сигурности и безбедности грађана Србије
-
Београд, 18. децембар 2024.Значајна помоћ државе младима за куповину првог стана