Државни секретар Министарства пољопривреде Љубиша Димитријевић, који је у име тог министарства потписао уговор, рекао је након потписивања тог документа да корисници поменутих кредита могу бити физичка и правна лица и предузетници, који су регистровани као пољопривредна газдинства.
Према његовим речима, Министарство пољопривреде ће, зависно од намене кредита, једнократно и бесповратно плаћати 12 до 20 одсто износа главнице кредита.
Он је објаснио да ће корисницима који су кредите наменили за изградњу и куповину система и опреме за наводњавање Министарство преко банке одобрити 20 одсто од износа главнице, корисницима који узгајају вишегодишње засаде, засаде винове лозе и језграсте воћне врсте 15 одсто од износа главнице, а онима који кредите користе за остале намене 12 одсто главнице.
Рок отплате кредита је три до пет година, изузев за подизање засада винове лозе и језграстих воћних врста, где је рок отплате 10 година, а годишња ефективна каматна стопа са свим пратећим трошковима износи до 12,5 одсто, прецизирао је Димитријевић.
Он је указао на то да је минималан износ кредита пет хиљада евра, а максималан 300.000 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан пуштања кредита у течај.
Државни секретар Министарства пољопривреде навео је да грејс период износи најмање 12 месеци, а да се кредит отплаћује у једнаким, најкраће тромесечним ануитетима.
Уговор о дугорочном кредитирању пољопривредника потписале су Сосијете женерал банка Србије из Београда, Комерцијална банка из Београда, Косовско-метохијска банка из Звечана, Прокредит банка из Београда, Ерсте банка из Новог Сада, НЛБ Континентал банка из Новог Сада, ПБ Агробанка из Београда, Банка Интеза из Београда, Креди банка из Крагујевца, као и Привредна банка Београд.
Међу банкама које су потписале уговор су и ОТП банка Србија из Новог Сада, Еуробанк ЕФГ штедионица из Београда, АИК банка из Ниша, Меридијан банка ЦА група из Новог Сада, Хипо-алпе-адрија банка из Београда, Војвођанска банка из Новог Сада и Чачанска банка.