Аутор:
Фонет
Јеремић је у свом говору на овом скупу подсетио на то да није увек било тако.
Верујем да Србија и Хрватска имају јасну одговорност да заједно предводе регион ка његовој европској будућности. Међутим, није увек било тако. Сетите се Вуковара и трагичних догађаја који су се тамо десили. Сетите се етничког чишћења више од четврт милиона Срба током операције "Олуја" 1995. године, рекао је он и додао да су то била мрачна времена која се никада не смеју поновити.
Према његовим речима, иако не заборављају недаће прошлости, Србија и Хрватска одабрале су да се концентришу на изградњу будућности у којој ће се заједно са остатком држава западног Балкана зближити у оквиру ЕУ.
Министар је нагласио да је за тако нешто било потребно храбрости и визије, а да су остварени резултати врло охрабрујући јер су билатерални односи знатно побољшани током последњих година.
Тада је, међутим, Хрватска одлучила да призна једнострано, нелегално и нелегитимно проглашену независност Косова, која представља јасно кршење Повеље УН, Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Завршног документа из Хелсинкија, рекао је Јеремић и навео да је због тога безбедност региона доведена у питање.
Као начин за превазилажење садашњег стања, он је предложио враћање принципима компромиса, уступака и консензуса, као и то да се државе региона понашају у складу са стандардима међународног система изграђеног на основу Повеље УН.
Србија ће, како је истакао, наставити да користи сав свој политички и дипломатски арсенал да Косово не постане део заједнице суверених држава и да не добије највиши статус међународног легитимитета.
Када импликације оваквог решења постану јасне, мислим да ће се отворити нови прозор могућности, који ће утрети пут ка почетку истинских преговора о будућем статусу Косова – преговора који ће трајати све док не буде постигнут компромис, објаснио је Јеремић.
Истовремено, министар је напоменуо да је Србија одлучна да постигне историјски компромис са косовским Албанцима, који ће учврстити демократска достигнућа и усмерити читав регион ка ЕУ.
Он је указао на важност сарадње у оквиру Јадранско-јонске иницијативе на бројним пољима као што су саобраћај, туризам, култура, образовање, екологија, али и борба против шумских пожара, организованог криминала и сиве економије.
Јеремић је подржао и успостављање Сталног секретаријата иницијативе и механизма за интеруниверзитетску сарадњу – УниАдрион.
Министар спољних послова Србије данас је у Загребу имао билатералне разговоре са министром спољних послова Хрватске Горданом Јандроковићем и другим учесницима министарске конференције Јадранско-јонске иницијативе, као и са представницима Срба из Хрватске.
Он је након сусрета са Јандроковићем у изјави за агенцију Танјуг навео да је том приликом било речи о регионалној сарадњи, али и сарадњи Србије с Хрватском, при чему је тежиште стављено на будући конзулат Србије у Книну и питање уласка српског капитала у Хрватску.
Између Хрватске и Србије, нажалост, постоје још нека питања која су отворена и наш капацитет да се заједнички ангажујемо на њиховом решавању је смањен због тога што је Хрватска признала независност Космета, али смо се сложили да сарађујемо на питањима од заједничког интереса.
Према његовим речима, хрватски капитал у Србији има третман који је идентичан свим осталим улагачима, па због тога Србија очекује да такав третман има и српски капитал у Хрватској.
Бројке везане за хрватска улагања у Србију и српског у Хрватску о томе најбоље говоре, рекао је Јеремић и оценио да је Хрватска једно од најпросперитетнијих тржишта у региону.
Министар је објаснио да су због тога српске компаније заинтересоване да партиципирају на хрватском тржиште на исти начин на који је хрватски капитал заинтересован да учествује на тржишту Србије, уз напомену да је капитал из те земље добродошао на српско тржиште.
У разговору с Јандроковићем, али и представницима Срба, потпредседником Владе Хрватске Слободаном Узелцем и председником Српског народног већа Милорадом Пуповцем, Јеремић је рекао да две владе треба да сарађују на проблему повратка који све оптерећује.
Јеремић је изнео предлог да се у будућности отвори конзулат Србије у Книну, који би помогао заједничком напору српских и хрватских власти да убрзају повратак.
С представницима Срба Јеремић је разговарао о актуелним проблемима које они сада имају у Хрватској и том приликом је изражено задовољство чињеницом да су се ствари након дуге стагнације покренуле и оцењено да би сви заједно, радећи на томе да ствари иду брже, могли учинити много више.
Кад је реч о процесу пред Међународним судом правде у Хагу, Јеремић је подсетио на став правничког тима Србије да је суд ненадлежан јер у временском периоду који се разматра СРЈ није била члан УН, што је установљено приликом тужбе СРЈ према земљама НАТО, које су 1999. извршиле агресију.