Лончар је у говору на 48. заседању Комитета о правима детета у седишту УН у Женеви, нагласио да на Косову и Метохији српске власти нису у могућности да спроводе Конвенцију и надгледају њену примену.
Морам да нагласим да је општа ситуација по питању стања људских права на Космету незадовољавајућа и посебно забрињавајућа због непоштовања елементарних људских права припадника неалбанских заједница, пре свега Срба и Рома, истакао је министар.
Он је изразио уверење да би Комитет о правима детета УН на бази детаљних информација о спровођењу свих релевантних чланова Конвенције у јужној покрајини, као саставном делу Републике Србије, могао да допринесе унапређењу права деце.
Према његовим речима, посебно би требало радити на побољшању екстремно тешког положаја деце припадника српске и других неалбанских заједница на подручју Косова и Метохије.
Лончар је подсетио на то да се Извештај о примени Конвенције односи на сложени период у историји Србије, али да је без обзира на промене у државном уређењу, Србија осигурала механизме заштите људских и мањинских права и примене међународних
уговора о овим правима.
То се пре свега односи на доношење Устава Републике Србије као самосталне државе 2006. године, којим се гарантује широка палета људских и мањинских права, објаснио је министар, и додао да је наша земља спремна да обезбеди висок ниво људских и мањинских права и да сарађује са надлежним међународним телима.
Лончар је истакао да је Србија посебно посвећена поштовању права детета, а закони садрже решења и механизме за поступање у најбољем интересу детета.
Он је тим поводом навео Породични закон, Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.
Влада Србије је, како је нагласио, спремна да успостави систем координираних активности на нивоу државе у области заштите и промоције дечијих права, и додао да је 16. маја 2002. године основан Савет за права детета Владе Србије.
Према његовим речима, функција Савета се остварује кроз разне мере као што су мере за усклађивање политике Владе у областима које се односе на децу и младе, као и праћење остваривања и заштите права детета.
Основа за све активности и мере које Србија предузима у правцу побољшања положаја стања права детета је документ Национални план акције за децу, инициран и припремљен у Савету за права детета, а који је Влада Србије усвојила у фебруару 2004. године, објаснио је Лончар.
Тај план се, како је прецизирао, базира на четири основна принципа Конвенције – право на живот, опстанак и развој, најбољи интереси детета, заштита од дискриминације и право на партиципацију.