Министар вера Милан Радуловић нагласио је на конференцији за новинаре да је доношење овог закона неопходно, с обзиром на то да је Србија једина европска држава у којој ова област није уређена законом. Он је објаснио да ће, у складу са одредбама будућег закона, црква бити враћена у друштвени живот и имати своја права и обавезе.
Радуловић је истакао да је Министарство у изради нацрта овог закона морало да уважи чињеницу да се 2002. године 97 одсто становништва изјаснило да припада некој верској заједници, као и да је вера социјална појава, а не приватна ствар, како је раније третирана. Он је навео да је Србија аутохтоно мултиконфесионална и објаснио да то значи да све хришћанске цркве и верске заједнице делују слободно, уз напомену да се ради о верама домицилног становништва, а не верама које су донели имигранти или освајачи.
Образовање у средњим верским школама и на Теолошком факултету, како је предвиђено овим законом, биће уклопљено у државни образовни систем, рекао је Радуловић. Он је, наводећи да је средњошколско богословско образовање девет пута скупље него било које друго, напоменуо да једино интернати верских школа нису дотирани из буџета. Према његовим речима, све верске школе моћи ће да се акредитују и добију одобрење за бесплатно школовање одређеног броја ђака, сразмерно величини конфесије коју заступају.
Министар је нагласио да је овим законом предвиђено да активни носиоци вере (свештеници, црквени службеници и великодостојници, монаси и други) буду социјално и пензионо осигурани, за шта ће из буџета бити издвојено 0,1 одсто средстава, што је, и даље, неколико пута мање него у другим земљама.
Према његовим речима, Преднацрт закона налазио се у јавној расправи, и Министарство ће прихватити све предлоге који могу да допринесу побољшању текста, али не и оне који руше основу и дух закона.
Говорећи о спорном члану будућег закона који се односи на имунитет свештеника, Радуловић је објаснио да се он односи на имунитет у богослужењу, а не у грађанском животу, а првенствено на оно што свештеник изговори током проповеди или обреда, као и на оно што чује током исповести.
Он је навео да свештеник не може бити позван на суд да сведочи о подацима које је чуо у исповестима, јер би тиме погазио црквене каноне који у таквим ситуацијама имају предност над грађанским.
Радуловић је навео да ни у претходној верзији, у којој је писало да свештенослужитељи и верски достојанственици уживају имунитет као народни посланици и судије и да им имунитет може укинути само Врховни суд Србије на оправдан захтев Тужилаштва, није желео да амнестира свештенике од евентуалне кривичне одговорности.
У тексту који је данас представљен, и у којем је измењен спорни члан, наводи се да се свештенослужитељима јемчи пуна слобода, аутономија и имунитет пред грађанским властима у обављању богослужбене делатности.