П:
О:
Читај ми
Враћање одузете имовине СПЦ на Космету искључиво у надлежности државе Србије
Београд,
13. јун 2008.
Министарство вера Владе Републике Србије упозорило је данас све органе власти у АП Косово и Метохија, поводом безаконитог административног насиља Скупштине општине Дечани над манастиром Дечани, да је враћање одузете имовине Српској православној цркви искључиво у надлежности државе Србије.
У саопштењу Министарства подсећа се на то да је Народна скупштина Србије 2006. године усвојила Закон о реституцији имовине одузете црквама и верским заједницама и основала Дирекцију за реституцију, у чијој је надлежности спровођење и примена овог закона.
Органи покрајинске и локалне власти, без обзира на то да ли власт обављају Срби, Албанци или УНМИК, дужни су да спроводе решења која Дирекција издаје на основу закона. Органи локалне власти не могу самовољно прекрајати решења која доноси Дирекција и која могу бити оспорена једино судским путем.
Од ступања на снагу Закона о реституцији враћање одузете имовине црквама и верским заједницама није више политичко, већ имовинско-правно питање.
Према документацији коју поседује манастир Дечани, на основу које је Дирекција за реституцију донела решење, манастиру треба да буде враћено 728 хектара национализоване, конфисковане и узурпиране земље.
У оквиру тога морају бити враћена и 24 хектара земље која је Влада Србије 1997. године, у време кад није било поменутог закона, уговором о поклону пренела на манастир, при чему овај правноважећи уговор Скупштина општине Дечани не спроводи, иако га није судски оспорила.
Због тога је шеф УНМИК-а с правом наложио да се земља у катастру упише на име манастира, уз напомену да тај налог локалне албанске власти у Дечанима не признају и не поштују, што довољно говори о правном поретку који важи у јужној српској покрајини.
Српској православној цркви на Косову и Метохији, према доступној документацији, одузето је 5.255 хектара на основу аграрне реформе, национализације и узурпације, и толико земље ће јој по закону бити враћено.
То ниједна власт у покрајини не може да спречи, већ напротив – и српска, и албанска, и привремена међународна власт дужне су да активно и конструктивно учествују у успостављању здравих имовинских права и односа у покрајини јер на таквим односима почива модерна демократска цивилизација.
С обзиром на то да Аутономна покрајина Косово и Метохија нема закон о денационализацији, покрајинске власти су дужне да се ослоне на постојећи Закон о реституцији.
Уосталом, ниједан закон о враћању одузете имовине Српској православној цркви, ма ко да га донесе, не може вратити ни више ни мање имовине него што је неправедно одузето од 1945. године, додаје се у саопштењу.
Органи покрајинске и локалне власти, без обзира на то да ли власт обављају Срби, Албанци или УНМИК, дужни су да спроводе решења која Дирекција издаје на основу закона. Органи локалне власти не могу самовољно прекрајати решења која доноси Дирекција и која могу бити оспорена једино судским путем.
Од ступања на снагу Закона о реституцији враћање одузете имовине црквама и верским заједницама није више политичко, већ имовинско-правно питање.
Према документацији коју поседује манастир Дечани, на основу које је Дирекција за реституцију донела решење, манастиру треба да буде враћено 728 хектара национализоване, конфисковане и узурпиране земље.
У оквиру тога морају бити враћена и 24 хектара земље која је Влада Србије 1997. године, у време кад није било поменутог закона, уговором о поклону пренела на манастир, при чему овај правноважећи уговор Скупштина општине Дечани не спроводи, иако га није судски оспорила.
Због тога је шеф УНМИК-а с правом наложио да се земља у катастру упише на име манастира, уз напомену да тај налог локалне албанске власти у Дечанима не признају и не поштују, што довољно говори о правном поретку који важи у јужној српској покрајини.
Српској православној цркви на Косову и Метохији, према доступној документацији, одузето је 5.255 хектара на основу аграрне реформе, национализације и узурпације, и толико земље ће јој по закону бити враћено.
То ниједна власт у покрајини не може да спречи, већ напротив – и српска, и албанска, и привремена међународна власт дужне су да активно и конструктивно учествују у успостављању здравих имовинских права и односа у покрајини јер на таквим односима почива модерна демократска цивилизација.
С обзиром на то да Аутономна покрајина Косово и Метохија нема закон о денационализацији, покрајинске власти су дужне да се ослоне на постојећи Закон о реституцији.
Уосталом, ниједан закон о враћању одузете имовине Српској православној цркви, ма ко да га донесе, не може вратити ни више ни мање имовине него што је неправедно одузето од 1945. године, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам