П:
О:
Читај ми
Религијски систем у Србији усклађен са демократским стандардима
Београд,
20. јун 2008.
Министарство вера Владе Републике Србије саопштило је данас да је за две године примене Закона о црквама и верским заједницама у пракси потврђена делотворност оригиналних, демократичних и реалистичних решења која су у овај закон уграђена.
У саопштењу издатом поводом извештаја Хелсиншког одбора за људска права у Србији, а објављеном у књизи "Самоизолација – реалност и циљ" подсећа се на то да је овај закон усвојен 2006. године, после 13 година правне празнине у овој области.
На основу Закона о црквама и верским заједницама религијски систем у Србији коначно је уређен у духу наше правне, културне и државне традиције, а истовремено је усклађен са новим демократским стандардима и искуствима.
Црквама и верским заједницама враћено је достојанство јавних заједница од општег друштвеног, националног и државног значаја, уз напомену да су статус јавних заједница традиционалне цркве и верске заједнице имале све до 1945. године, када су насилно стављене у положај маргиналних грађанских удружења.
Такав статус тада су добиле и многе нове протестантске цркве које су се, услед перфидне законске регулативе у овој области, делиле у мноштво фракција из којих су настајале и нове псудоденоминације без сопственог учења, традиције, организације и обредне праксе.
Закон о црквама и верским заједницама омогућио је и њима да се консолидују и стабилизују у конфесионалне заједнице какве су познате и признате у свим европским државама.
Све конфесионалне заједнице које постоје у Европи, од којих већина има вишедеценијску традицију деловања и у Србији, регистроване су по поменутом закону.
Тако је успостављен уређен религијски систем у којем свака црква и верска заједница имају свој идентитет, своју аутономију и пуну слободу да буду у заједништву са истородним верским организацијама у свету.
Оним верским организацијама које су у Србији настале после Другог светског рата, најчешће отцепљењем од неке познате конфесионалне заједнице, омогућено је да се региструју као организационе јединице сопствене верске матице или да наставе да слободно делују на основу пријава о свом оснивању по раније важећим прописима.
На овај начин практично је омогућена верска слобода не само сваком човеку него и свакој верској организацији и сваком удружењу грађана на верској основи, али под условом да не делују противно домаћим и међународним забранама да се верска слобода злоупотреби у нечовечне циљеве. Све традиционалне цркве и верске заједнице, као и све познате конфесионалне заједнице, осећају се слободно и сигурно у демократски уређеном религијском систему.
Чак и оне верске организације које су у почетку биле резервисане према Закону сада су задовољне својим правним и социјалним положајем у друштву, а својим положајем незадовољне су једино две-три невладине организације које узурпирају право да говоре у име верских заједница.
Религијски систем у Србији данас је тако уређен да свака верска организација има право, пуну слободу и реалну могућност да говори у своје име и сопственим гласом о свом ставу.
Управо зато што осећају да су слободне у друштву, ниједна од верских организација није дала пуномоћје некој невладиној организацији да заступа њена права и да штити њену слободу.
За Министарство вера, које се стара да уређен религијски систем остане хармоничан и стабилан, прихватљиви су једино ставови, предлози, захтеви, молбе и сугестије које упућују саме цркве и верске заједнице да би се у Закону утемељена и практично успостављена сарадња између државе и цркве наставила и унапредила ради остваривања циљева од општег добра.
На основу Закона о црквама и верским заједницама религијски систем у Србији коначно је уређен у духу наше правне, културне и државне традиције, а истовремено је усклађен са новим демократским стандардима и искуствима.
Црквама и верским заједницама враћено је достојанство јавних заједница од општег друштвеног, националног и државног значаја, уз напомену да су статус јавних заједница традиционалне цркве и верске заједнице имале све до 1945. године, када су насилно стављене у положај маргиналних грађанских удружења.
Такав статус тада су добиле и многе нове протестантске цркве које су се, услед перфидне законске регулативе у овој области, делиле у мноштво фракција из којих су настајале и нове псудоденоминације без сопственог учења, традиције, организације и обредне праксе.
Закон о црквама и верским заједницама омогућио је и њима да се консолидују и стабилизују у конфесионалне заједнице какве су познате и признате у свим европским државама.
Све конфесионалне заједнице које постоје у Европи, од којих већина има вишедеценијску традицију деловања и у Србији, регистроване су по поменутом закону.
Тако је успостављен уређен религијски систем у којем свака црква и верска заједница имају свој идентитет, своју аутономију и пуну слободу да буду у заједништву са истородним верским организацијама у свету.
Оним верским организацијама које су у Србији настале после Другог светског рата, најчешће отцепљењем од неке познате конфесионалне заједнице, омогућено је да се региструју као организационе јединице сопствене верске матице или да наставе да слободно делују на основу пријава о свом оснивању по раније важећим прописима.
На овај начин практично је омогућена верска слобода не само сваком човеку него и свакој верској организацији и сваком удружењу грађана на верској основи, али под условом да не делују противно домаћим и међународним забранама да се верска слобода злоупотреби у нечовечне циљеве. Све традиционалне цркве и верске заједнице, као и све познате конфесионалне заједнице, осећају се слободно и сигурно у демократски уређеном религијском систему.
Чак и оне верске организације које су у почетку биле резервисане према Закону сада су задовољне својим правним и социјалним положајем у друштву, а својим положајем незадовољне су једино две-три невладине организације које узурпирају право да говоре у име верских заједница.
Религијски систем у Србији данас је тако уређен да свака верска организација има право, пуну слободу и реалну могућност да говори у своје име и сопственим гласом о свом ставу.
Управо зато што осећају да су слободне у друштву, ниједна од верских организација није дала пуномоћје некој невладиној организацији да заступа њена права и да штити њену слободу.
За Министарство вера, које се стара да уређен религијски систем остане хармоничан и стабилан, прихватљиви су једино ставови, предлози, захтеви, молбе и сугестије које упућују саме цркве и верске заједнице да би се у Закону утемељена и практично успостављена сарадња између државе и цркве наставила и унапредила ради остваривања циљева од општег добра.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам