Ко је све у обавези да поштује одредбе Закона о спречавању сукоба интереса:
- Закон обавезује, не само чланове Владе, односно министре, него и сва постављена лица, а то су заменици и помоћници министара и секретари министарстава. Сви они су били обавезни да у року од 90 дана од ступања на снагу овог закона, а тај рок је истекао 27. јула, усагласе своје послове са Законом о сукобу интереса. Конкретно, овај закон од њих тражи да поднесу оставке свуда где би као чланови Владе могли доћи у сукоб интереса. Уз то, ако неко од њих има акције или је, пак, власник неког предузећа, мора да их пренесе на неког другог ко се, по закону, не сматра повезаним лицем.
Обавеза пријављивања имовине:
- Напуштање управних и надзорних одбора, јавних предузећа и установа, односно места саветника правних и физичких лица, или руковођења привредним субјектима и јавним предузећима и установама, једина је обавеза коју у овом моменту морају да испуне представници извршне власти. Тачно је да постоји и обавеза пријаве имовине државних функционера, али да би се она могла реализовати у законом прописаном року, неопходно је да се обаве неке претходне радње, а то је формирање републичклог одбора који ће водити рачуна о сукобу интереса. Формирање тог одбора нешто касни, али то није у надлежности Владе. Постоји , наиме, подељена надлежност између три органа: Врховног суда, који бира три члана од укупно девет, Адвокатске коморе, која бира једног члана, и Скупштине Србије, која бира пет чланова са листе од десет кандидата коју предлаже САНУ. Врховни суд и Адвокатска комора изабрали су своје чланове и САНУ је предложила 10 кандидата. Остало је још да Скупштина изабере преостале чланове и да се онда створе услови за формирање одбора. Очекује се да се то догоди након завршетка ванредних скупштинских седница.
Када ће државни функционери морати да том одбору поднесу имовинску карту, и да ли ће ти подаци бити доступни јавности:
- Закон о спречавању сукоба интереса прописује да после конституисања републичког одбора остаје рок од 60 дана у коме он треба да донесе прописе за спровођење закона, а између осталог да пропише и регистар имовине. Након образовања регистра имовине, почиње да тече рок од 30 дана у којем су сви функционери дужни да пријаве сопствену имовину, али и имовину крвних сродника у првој линији и брачних другова. Међутим, када тај регистар и буде сачињен, постоји одредба закона која не дозвољава апсолутни увид медија у њега. Подаци о примањима из буџета у потпуности су доступни јавности, али подаци о имовини, непокретностима и покретностима функционера и повезаних лица неће моћи да се користе за подизање тиража или гледаности.
Да ли ће локални избори бити спроведени у свим општинама у Србији:
- Расписивање избора је у надлежности председника Скупштине Србије. Одредбе Закона о локалној самоуправни су јасне и он не познаје институт општих локалних избора. Значи, избори ће моћи да буду расписани само у оним општинама где од маја 2002. године, када је усвојен нови Закон о локалној самоуправи, па до момента расписивања ових избора, они нису одржани. Како су у претходне две године избори одржани у 14 општина, а нема правног основа за скраћивање мандата носилаца локалне власти у њима, према томе не постоји ни правни основ за расписивање избора у тим општинама.
Ажурност бирачких спискова:
- Бирачке спискове за локалне изборе воде општинске управе и они се свакодневно ажурирају, а наше Министарство врши надзор над њима. Свака општина надлежна је за вођење бирачког списка за своју територију, и мора га ажурирати свакодневно, све до 15 дана пре одржавања избора, када ће они бити закључени. Остале изборне радње везане за изборну кампању, попут образовања изборне комисије у проширеном саставу, почињу да теку оног дана када буду расписани локални избори, значи од 1. августа, када се очекује да ће их председник Скупштине Србије расписати.