Национална спортска стратегија:
- Дефинисање националне спортске стратегије кључ је будућности српског спорта. Израда програма развоја спорта је најзначајнији дугорочни циљ Управе, која припрема нацрт акта с предлозима решења свих основних питања. Када сам изабран за директора Управе, нагласио сам да ће окоснице мог новог професионалног деловања бити два циља: краткорочни, који се односи на припрему и наступ наших спортиста на Олимпијским играма у Атини, и дугорочни, који је стратешке природе - опредељење државе у односу на спорт. Досадашњи систем "сналажења" био је неминовност тешког периода, али то не може вечно да траје. Неизбежно је да ћемо у једном тренутку доћи до тачке када импровизација и сналажење неће давати никакве резултате. Што пре дефинишемо шта и како хоћемо, а затим како да до тога и дођемо и, у односу на потребе, израдимо Закон о спорту - будућност нам је извеснија.
Овогодишња буџетска средства за финансирање спорта:
- За финансирање програма спорта у 2004. години Законом о буџету Србије предвиђено је око 345 милиона динара. Та средства распоређују се на основу финансијских планова Управе за спорт, критеријума из републичке категоризације спортова и предлога финансирања програма гранских спортских савеза, националних и републичких, којима се остварује општи интерес Србије у тој области. Буџетска средства од 0,09 одсто, намењена финансирању програма савеза и међународних такмичења, изузетно су мала надокнада за оно шта спорт реално значи за ову земљу. Спорт практично представља покрет једне земље, јер се не сагледава само кроз врхунски резултат и олимпијску медаљу, него је и од немерљивог значаја за усмеравање деце у оквиру школског спорта.
Приоритети у стипендирању спортских дисциплина:
- Неопходно је усмерити се ка базичним спортовима, али не смемо занемарити ни такозване "мале спортове", али нисмо довољно богата земља да можемо да финансирамо 150 или више спортских дисциплина. За сада имамо разрађен систем стипендирања према утврђеном обиму и динамици. Када бисмо располагали са барем 0,30 одсто буџетских средстава, могли би да их правилно распоредимо на дотације савезима, а било би довољно и за потребе школског и универзитетског спорта и такозваног спорта за све. У том случају, било би новца и за инвестиције у пројекте, и за кампање од друштвеног значаја. У овој, олимпијској години, нормално је било да спортови који ће нас представљати на Олимпијским играма у Атини имају приоритет у односу на друге спортове. Наравно, то не значи да су ови други занемарени, и о томе сведочи податак да су сви савези, у односу на прошлу годину, добили увећана средства. Када је у питању расподела финансија, незадовољство произилази из немогућности пружања материјалне подршке неким изузетно важним акцијама и кампањама за које је Управа за спорт расписала конкурс. У питању су, између осталих, програми о унапређењу физичких и спортских активности омладине у функцији здравог живота, кампање против болести зависности, едукативни програми, подршка борби против насиља, и не мање важна, борба против допинга у спорту. Уколико се нешто хитно не промени мораћемо велики број тих пројеката да одбацимо, што је веома лоше за целокупан развој друштва. У плану постоје неки додатни начини финансирања, попут издвајања 20 одсто од игара на срећу које су, коначно, законски уређене.
Важност и профитабилност спорта:
- Спорт има пресудан значај за здравље нације. Канада, на пример, месечно уштеди 11 долара по становнику који се бави спортом, јер не троши на боловања и не оптерећује фондове социјалног осигурања. Ми смо још доста далеко од таквог начина размишљања, а посебно деловања, јер не схватамо колико друштво може да има користи од спортских активности. Спорт није класичан потрошач, јер се уложено многоструко враћа. Направимо просту рачуницу организације турнира "Дијамантска лопта" у Београду, или континенталних првенстава у кошарци и одбојци 2005. године, Олимпијских дана младих 2007. и, потенцијално, Универзијаде 2009. године, и видећемо колико држава на томе може да профитира. Од улазница, хотелских и других многобројних услуга током тих манифестација, 20 одсто иде директно у државну касу, а индиректно још понеки постотак. Рачуница је врло проста, јер ни у једном другом сектору не можемо да добијемо организацију тако значајних манифестација на светском и европском нивоу. Спорт је једина грана где ми можемо равноправно да разговарамо са било ким у свету и да нас уважавају, јер иза спорта стоје резултати.
Могућност да наша земља организује Универзијаду 2009. године:
- Универзијада је пројекат од националног значаја. Наши досадашњи резултати у организацији великих такмичења, рецимо ФИНА купа 2002. године на Ташмајдану, или Светског студентског карате првенства овог месеца у Београду, препоручују нас светским спортским званичницима на прави начин. Очекујем да званична инспекција Светске универзитетске спортске федерације (ФИСУ), најављена за октобар, протекне на
задовољство обе стране, и да постојећи објекти и услови за боравак и смештај такмичара и гостију из света добију добру оцену од званичника ФИСУ. Ако се ми не потрудимо да добијемо Универзијаду, верујте да има ко хоће и ко препознаје могућности које такав пројекат отвара, међу којима су најзначајнији изградња нове и обнова постојеће инфраструктуре, која укључује и савремено универзитетско село.
Проблем приватизације клубова:
- Економска рачуница је на страни спорта, а приватизација је неминовност која би требало да буде прецизирана Законом о спорту.
Негативне појаве у спорту, допинг и насиље на спортским приредбама:
- Доношење закона о тим проблемима није у интересу само Управе за спорт, него целог друштва. Закон о спречавању насиља је већ усвојен, а када закон о антидопингу буде усвојен, биће формирана Владина антидопинг агенција, према узору на водећу светску силу у тој области - Канаду, која нам је понудила свесрдну помоћ.