П:
О:
Читај ми
Дозвола за допунски рад у здравственим установама од 11. децембра
Београд,
6. август 2008.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић најавио је данас да ће од 11. децембра ове године здравственим установама у државној својини бити дозвољено да у оквиру својих радних јединица организују допунски рад.
Аутор:
Taнјуг
Милосављевић је на конференцији за новинаре објаснио да ће здравственим установама допунски рад бити омогућен у складу са Законом о здравственој заштити и Законом о здравственом осигурању.
Да би установа могла да организује допунски рад, запослени здравствени радници морају да се определе о могућој расподели свог радног времена до 11. децембра, навео је он и додао да то значи да здравствени радник може да се определи за пуно радно време у једној здравственој установи у државном власништву.
Такође, здравствени радник ће имати могућност да своје радно време расподели, односно да са директором установе у државном власништву закључи уговор о раду са непуним радним временом, док за број часова до пуног радног времена може закључити уговор са директором друге здравствене установе, односно са оснивачем приватне праксе, прецизирао је министар.
Према његовим речима, директор здравствене установе одлучује о томе да ли ће и под којим условима дозволити поделу радног времена, што ће зависити од могућности да се на тај начин организује рад здравствене установе и извршавају обавезе у пружању здравствених услуга.
Милосављевић је истакао да ће директор установе који одобри поделу радног времена бити у могућности да запосли нови кадар са непуним радним временом до пуног радног времена за недостајући број сати.
Он је указао на то да руководеће особе у здравственој установи у државној својини не могу закључити уговор о раду са непуним радним временом са том установом.
Здравствени радник који је закључио уговор о раду са непуним радним временом са државном установом не може закључити уговор о допунском раду са својим послодавцем, као ни са другом здравственом установом у државној својини, напоменуо је министар.
Он је објаснио да запослени здравствени радник са пуним радним временом у здравственој установи у државној својини може закључити уговор о допунском раду са другим послодавцем, и то највише до трећине пуног радног времена, за обављање послова који не спадају у послове његове здравствене делатности.
Уговор о допунском раду може се закључити за пружање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем у погледу садржаја, обима и стандарда, односно за здравствене услуге које се не остварују у складу са начином и поступком остваривања права из здравственог осигурања.
Такође, уговор се може закључити и за здравствене услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на друкчији начин да обезбеди здравствене раднике, као и за пружање здравствених услуга за потребе особа које немају својство осигураног лица у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање.
Пацијент ће имати прилику да здравственој установи уплаћује накнаду за допунску здравствену услугу за коју установа издаје рачун. Цене по којима се допунске услуге пружају утврђује Управни одбор здравствене установе, при чему се ценовник ових услуга мора налазити на видном месту у свакој установи, односно на свим местима у којима се обавља допунски рад.
Здравствени радник добија претходно утврђену накнаду од накнаде коју је пацијент платио здравственој установи.
Управни одбор установе доноси акт којим се уређује однос средстава који по основу допунског рада остаје здравственој установи, као и износ средстава из кога се исплаћују накнаде за рад запослених здравствених радника по основу уговора о допунском раду.
Здравствене услуге по основу уговора о допунском раду могу се пружати искључиво ван редовног радног времена здравствених радника, односно ван радног времена за који је здравствена установа закључила уговор о пружању услуга са Републичким заводом за здравствено осигурање (субота, недеља, после двосменског рада).
Здравствена установа може почети пружање услуга на основу организације допунског рада ако добије сагласност Министарства здравља.
Како добије ту сагласност, установа је дужна да поднесе захтев Министарству у коме се детаљно описује начин и поступак организације допунског рада, врсте здравствених услуга за чије пружање организује допунски рад, име, презиме, занимање, специјалност, субспецијалност и број особа које ће бити ангажоване по основу уговора о допунском раду за појединачне врсте услуга.
Такође, здравствена установа је дужна да поднесе и податке о листама чекања које се у њој воде, о времену чекања и броју особа на листама, податке о времену заказивања за појединачне здравствене услуге, радно време за пружање тих услуга и њихове цене.
Да би установа могла да организује допунски рад, запослени здравствени радници морају да се определе о могућој расподели свог радног времена до 11. децембра, навео је он и додао да то значи да здравствени радник може да се определи за пуно радно време у једној здравственој установи у државном власништву.
Такође, здравствени радник ће имати могућност да своје радно време расподели, односно да са директором установе у државном власништву закључи уговор о раду са непуним радним временом, док за број часова до пуног радног времена може закључити уговор са директором друге здравствене установе, односно са оснивачем приватне праксе, прецизирао је министар.
Према његовим речима, директор здравствене установе одлучује о томе да ли ће и под којим условима дозволити поделу радног времена, што ће зависити од могућности да се на тај начин организује рад здравствене установе и извршавају обавезе у пружању здравствених услуга.
Милосављевић је истакао да ће директор установе који одобри поделу радног времена бити у могућности да запосли нови кадар са непуним радним временом до пуног радног времена за недостајући број сати.
Он је указао на то да руководеће особе у здравственој установи у државној својини не могу закључити уговор о раду са непуним радним временом са том установом.
Здравствени радник који је закључио уговор о раду са непуним радним временом са државном установом не може закључити уговор о допунском раду са својим послодавцем, као ни са другом здравственом установом у државној својини, напоменуо је министар.
Он је објаснио да запослени здравствени радник са пуним радним временом у здравственој установи у државној својини може закључити уговор о допунском раду са другим послодавцем, и то највише до трећине пуног радног времена, за обављање послова који не спадају у послове његове здравствене делатности.
Уговор о допунском раду може се закључити за пружање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем у погледу садржаја, обима и стандарда, односно за здравствене услуге које се не остварују у складу са начином и поступком остваривања права из здравственог осигурања.
Такође, уговор се може закључити и за здравствене услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на друкчији начин да обезбеди здравствене раднике, као и за пружање здравствених услуга за потребе особа које немају својство осигураног лица у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање.
Пацијент ће имати прилику да здравственој установи уплаћује накнаду за допунску здравствену услугу за коју установа издаје рачун. Цене по којима се допунске услуге пружају утврђује Управни одбор здравствене установе, при чему се ценовник ових услуга мора налазити на видном месту у свакој установи, односно на свим местима у којима се обавља допунски рад.
Здравствени радник добија претходно утврђену накнаду од накнаде коју је пацијент платио здравственој установи.
Управни одбор установе доноси акт којим се уређује однос средстава који по основу допунског рада остаје здравственој установи, као и износ средстава из кога се исплаћују накнаде за рад запослених здравствених радника по основу уговора о допунском раду.
Здравствене услуге по основу уговора о допунском раду могу се пружати искључиво ван редовног радног времена здравствених радника, односно ван радног времена за који је здравствена установа закључила уговор о пружању услуга са Републичким заводом за здравствено осигурање (субота, недеља, после двосменског рада).
Здравствена установа може почети пружање услуга на основу организације допунског рада ако добије сагласност Министарства здравља.
Како добије ту сагласност, установа је дужна да поднесе захтев Министарству у коме се детаљно описује начин и поступак организације допунског рада, врсте здравствених услуга за чије пружање организује допунски рад, име, презиме, занимање, специјалност, субспецијалност и број особа које ће бити ангажоване по основу уговора о допунском раду за појединачне врсте услуга.
Такође, здравствена установа је дужна да поднесе и податке о листама чекања које се у њој воде, о времену чекања и броју особа на листама, податке о времену заказивања за појединачне здравствене услуге, радно време за пружање тих услуга и њихове цене.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања