П:
О:
Читај ми
Отворена изложба "Документа филателистичке Јудаике II"
Београд,
9. септембар 2008.
Помоћник министра рада и социјалне политике у Влади Републике Србије у Сектору за борачко-инвалидску заштиту Миро Чаваљуга отворио је данас изложбу "Документа филателистичке Јудаике II", која је посвећена осветљавању специфичног аспекта истраживања и сагледавања Холокауста на територији окупиране Југославије.
Аутор:
Танјуг
Чаваљуга је том приликом истакао да је обавеза демократског, грађанског друштва да негује сећање на невине жртве, да их штити од историјског заборава и тиме допринесе стварању услова да се мучни догађаји из прошлости не понове.
Према његовим речима, демократска Србија на почетку новог века тежи успостављању грађанског друштва заснованог на поштовању људских права и слобода и на владавини закона јер само тако можемо допринети општем бољитку нашег друштва и ширег региона.
Он је навео да Србија гради своју будућност са својим суседима и европском породицом народа, која је заснована на равноправности, међусобном разумевању и идеалима ненасиља и хуманизма.
Аутор изложбе Мирко Царан нагласио је да је суштина и идеја изложбе очување од заборава оних којих више нема.
Царан је рекао да је на изложби приказан материјал из приватне, пословне и службене комуникације јеврејског живља, и додао да посебно место у преписци имају писма и друга документа из Другог светског рата која су послали Јевреји који су били затворени у нацистичким логорима.
Концепт изложбе је да путем аутентичних докумената – писама, дописних карата и сродног поштанског материјала, документује присуство Јевреја на простору бивше Југославије.
Такође, биће изложена и аутентична писма из логора Јасеновац, Стара Градишка, Равна Ријека, као и неколико писама – цедуља прокријумчарених октобра 1941. године из логора Топовске шупе у Београду, затим дописне карте послате затвореницима Јеврејима из Новог Сада одведеним на робовски рад у Аустрију, одакле су даље транспортовани у европске логоре смрти.
Сачуван је и захтев управе логора Јасеновац упућен Јеврејској општини у Загребу да се уплати одређена сума новца за издржавање затвореника који су потом сви погубљени.
Поштанско-историјски значај изложеног материјала јесте у томе што су ове пошиљке готово без изузетка франкиране поштанским маркама или на себи имају ознаке поштанске манипулације, па су стога аутентични документи о јеврејској заједници, која је током Другог светског рата сурово уништена.
Јеврејски историјски музеј у Београду организује ову изложбу под покровитељством Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, а посетиоци ће моћи да је виде до 16. септембра, у великој сали Јеврејске општине Београд, Краља Петра 71а.
Према његовим речима, демократска Србија на почетку новог века тежи успостављању грађанског друштва заснованог на поштовању људских права и слобода и на владавини закона јер само тако можемо допринети општем бољитку нашег друштва и ширег региона.
Он је навео да Србија гради своју будућност са својим суседима и европском породицом народа, која је заснована на равноправности, међусобном разумевању и идеалима ненасиља и хуманизма.
Аутор изложбе Мирко Царан нагласио је да је суштина и идеја изложбе очување од заборава оних којих више нема.
Царан је рекао да је на изложби приказан материјал из приватне, пословне и службене комуникације јеврејског живља, и додао да посебно место у преписци имају писма и друга документа из Другог светског рата која су послали Јевреји који су били затворени у нацистичким логорима.
Концепт изложбе је да путем аутентичних докумената – писама, дописних карата и сродног поштанског материјала, документује присуство Јевреја на простору бивше Југославије.
Такође, биће изложена и аутентична писма из логора Јасеновац, Стара Градишка, Равна Ријека, као и неколико писама – цедуља прокријумчарених октобра 1941. године из логора Топовске шупе у Београду, затим дописне карте послате затвореницима Јеврејима из Новог Сада одведеним на робовски рад у Аустрију, одакле су даље транспортовани у европске логоре смрти.
Сачуван је и захтев управе логора Јасеновац упућен Јеврејској општини у Загребу да се уплати одређена сума новца за издржавање затвореника који су потом сви погубљени.
Поштанско-историјски значај изложеног материјала јесте у томе што су ове пошиљке готово без изузетка франкиране поштанским маркама или на себи имају ознаке поштанске манипулације, па су стога аутентични документи о јеврејској заједници, која је током Другог светског рата сурово уништена.
Јеврејски историјски музеј у Београду организује ову изложбу под покровитељством Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, а посетиоци ће моћи да је виде до 16. септембра, у великој сали Јеврејске општине Београд, Краља Петра 71а.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам