П:
О:
Читај ми
Предлог закона о Агенцији за борбу против корупције значајан за приближавање ЕУ
Београд,
11. септембар 2008.
Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић изјавила је да је Предлог закона о Агенцији за борбу против корупције, који је данас усвојен, значајан за приближавање Србије ЕУ и да представља жељу Владе да се темељито ухвати у коштац са корупцијом.
Маловић је на конференцији за новинаре, одржаној после седнице Владе, нагласила да је Влада једногласно усвојила предлог и да је први потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић у потпуности прихватио предлог тог акта, који је доставило Министарство правде.
Она је објаснила да су најважније надлежности Агенције решавање сукоба интереса, вођење регистра функционера и њихове имовине, контрола финансирања политичких странака и међународна сарадња у борби против корупције.
Према њеним речима, Агенција ће имати директора и одбор са девет чланова које ће бирати Скупштина Србије на предлог овлашћених предлагача.
Предлогом закона предвиђено је да овлашћени предлагачи могу бити Административни одбор Скупштине, председник Републике, Влада, Врховни касациони суд, Државна ревизорска институција, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја, Социјално-економски савет, Адвокатска комора Србије и удружења новинара.
Директор Агенције, који ће бити биран на јавном конкурсу који расписује одбор Агенције, не може бити члан политичке странке и подлеже истим обавезама и забранама које се, у складу са Законом о Агенцији, односе на функционере.
Одредбама закона које се тичу сукоба интереса предвиђено је да функционер не може обављати другу јавну функцију, изузев по одобрењу органа који га је изабрао и Агенције.
За време обављања јавне функције функционер не може оснивати привредна друштва или јавне службе, а дужан је да обавести Агенцију о томе када учествује у приватизацији или јавним набавкама.
Законска обавеза функционера биће, поред тога, и да о сваком недозвољеном утицају којем је изложен у обављању јавне функције одмах обавести Агенцију, која ће о томе обавестити надлежни орган ради покретања поступка.
Такође, прописана је забрана за функционера коме је престала јавна функција да у року од две године заснује радни однос или пословну сарадњу са лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатност повезану са функцијом коју је он обављао, осим у случају добијања сагласности Агенције.
Агенција ће објављивати каталог поклона које добијају јавни функционери, а њихова дужност биће да одбију поклон чија је вредност већа од прописане, или да га предају као јавну својину.
Обавеза функционера биће да у року од 30 дана од дана ступања на функцију поднесу Агенцији извештај о својој имовини и имовини одређених чланова породице, као и ванредне извештаје и извештаје о имовини после престанка обављања функције.
На списку пријављене имовине мораће да се наведу и подаци о праву коришћења стана за службене потребе, као и сви дугови и потраживања јавних функционера.
Истовремено, функционерима ће се за повреду закона моћи изрицати мере упозорења, јавног објављивања препоруке за разрешење и одлуке о повреди закона.
Законом је прецизирано да је непријављивање имовине или давање лажних података кривично дело за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година, а функционеру за којег се утврди да је починио то кривично дело биће забрањено да се у наредних десет година бави јавном функцијом.
Примена овог закона почеће осмог дана по усвајању, а са његовом применом престаје да важи Закон о спречавању сукоба интереса.
Агенција за борбу против корупције ће од Републичког одбора за решавање сукоба интереса преузети запослене и опрему за рад.
Маловић је на конференцији за новинаре такође истакла да је данас разговарала са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом о надлежности Министарства правде у сарадњи са Међународним судом у Хагу.
Она је објаснила да су најважније надлежности Агенције решавање сукоба интереса, вођење регистра функционера и њихове имовине, контрола финансирања политичких странака и међународна сарадња у борби против корупције.
Према њеним речима, Агенција ће имати директора и одбор са девет чланова које ће бирати Скупштина Србије на предлог овлашћених предлагача.
Предлогом закона предвиђено је да овлашћени предлагачи могу бити Административни одбор Скупштине, председник Републике, Влада, Врховни касациони суд, Државна ревизорска институција, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја, Социјално-економски савет, Адвокатска комора Србије и удружења новинара.
Директор Агенције, који ће бити биран на јавном конкурсу који расписује одбор Агенције, не може бити члан политичке странке и подлеже истим обавезама и забранама које се, у складу са Законом о Агенцији, односе на функционере.
Одредбама закона које се тичу сукоба интереса предвиђено је да функционер не може обављати другу јавну функцију, изузев по одобрењу органа који га је изабрао и Агенције.
За време обављања јавне функције функционер не може оснивати привредна друштва или јавне службе, а дужан је да обавести Агенцију о томе када учествује у приватизацији или јавним набавкама.
Законска обавеза функционера биће, поред тога, и да о сваком недозвољеном утицају којем је изложен у обављању јавне функције одмах обавести Агенцију, која ће о томе обавестити надлежни орган ради покретања поступка.
Такође, прописана је забрана за функционера коме је престала јавна функција да у року од две године заснује радни однос или пословну сарадњу са лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатност повезану са функцијом коју је он обављао, осим у случају добијања сагласности Агенције.
Агенција ће објављивати каталог поклона које добијају јавни функционери, а њихова дужност биће да одбију поклон чија је вредност већа од прописане, или да га предају као јавну својину.
Обавеза функционера биће да у року од 30 дана од дана ступања на функцију поднесу Агенцији извештај о својој имовини и имовини одређених чланова породице, као и ванредне извештаје и извештаје о имовини после престанка обављања функције.
На списку пријављене имовине мораће да се наведу и подаци о праву коришћења стана за службене потребе, као и сви дугови и потраживања јавних функционера.
Истовремено, функционерима ће се за повреду закона моћи изрицати мере упозорења, јавног објављивања препоруке за разрешење и одлуке о повреди закона.
Законом је прецизирано да је непријављивање имовине или давање лажних података кривично дело за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година, а функционеру за којег се утврди да је починио то кривично дело биће забрањено да се у наредних десет година бави јавном функцијом.
Примена овог закона почеће осмог дана по усвајању, а са његовом применом престаје да важи Закон о спречавању сукоба интереса.
Агенција за борбу против корупције ће од Републичког одбора за решавање сукоба интереса преузети запослене и опрему за рад.
Маловић је на конференцији за новинаре такође истакла да је данас разговарала са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом о надлежности Министарства правде у сарадњи са Међународним судом у Хагу.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања