П:
О:
Читај ми
Национални програм за интеграцију у ЕУ биће завршен до 2. октобра
Београд,
17. септембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да ће коначна верзија Националног програма за интеграцију Србије у ЕУ бити завршена до 2. октобра и најавио да ће већ на сутрашњој седници Владе покренути питање смањења царина.
Ђелић је гостујући на Телевизији Б92 подсетио на то да се у том програму, који је представљен у мају, налазе сви закони које Србија мора да усагласи са Унијом, као и јасан план пута наше земље ка ЕУ.
На питање да ли се залаже за то да Србија једнострано примењује споразум са ЕУ, што је предложио европски комесар за проширење Оли Рен, он је одговорио да је о томе иза затворених врата прецизно разговарао са Реном и најавио да ће бити урађен важан сегмент, а то је прилагођавање домаћег законског оквира законском оквиру ЕУ који је предвиђен Споразумом о стабилизацији.
Потпредседник Владе је у том смислу најавио "једнострану примену", која иначе траје већ пет година, и указао на то да постоји могућност да се почне са укидањем неких царина које су изузетно мале – од један, два или три одсто, што је било предвиђено Споразумом, а што ће и предложити Влади.
С друге стране, на одвојеном састанку са заинтересованим министрима биће размотрено да ли је у интересу Србије и под којим условима други корак – додатно смањење царина које је било предвиђено за 1. јануар 2009. године, прецизирао је Ђелић.
Према његовим речима, можда би било упутније да будемо селективни и да се ради грађана ураде неки послови који се односе на аутомобиле, док би друга питања која су важна за индустрију неко време сачекала, што би било размотрено са Привредном комором и домаћим привредницима.
Он је рекао да је Рену пренео да Европска комисија треба да пошаље Србији "додатни формални сигнал" да ће се један овакав поступак и формално гледати као почетак примене Споразума.
Када Европска комисија следеће године буде разматрала да ли је Србија спремна да добије статус кандидата за ЕУ, онда ће се гледати колико је применила Споразум о стабилизацији, објаснио је потпредседник Владе и поновио да је циљ наше земље да постане кандидат за ЕУ 2009. године.
Према његовим речима, у понедељак се у Бриселу показало да Србија има подршку скоро свих земаља ЕУ с изузетком једне – Холандије, као и да је имала подршку целокупне Европске комисије и да све земље ЕУ, па и главни хашки тужилац Серж Брамерц, виде да Србија ради све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хагом.
Истовремено, потпредседник Владе је најавио да ће Србија наставити интензивно да представља чињенице тако да и Холандија следећи пут каже "да", и додао да је и та земља недвосмислено за проширење ЕУ.
Ђелић, који је јуче изјавио да је наредна шанса за деблокирање Привременог споразума са ЕУ у децембру, након што Серж Брамерц поднесе извештај Савету безбедности УН, истакао је да, ако се један од преосталих хашких оптуженика, нарочито Ратко Младић, нађе у Хагу, одлуке могу ићи и брже.
Као што Србија има телефонске седнице Владе, и Савет министара спољних послова може одржати једну дописну седницу, напоменуо је потпредседник Владе и оценио да Србија нема разлога за обесхрабреност и да европске интеграције нису застале.
Он је такође објаснио да наша земља има све додељене трговинске преференцијале и да је већ добила 2,5 милијарди евра бесповратне помоћи ЕУ.
Ђелић је подсетио на то да је у новембру прошле године у име Владе потписао пакет од милијарду евра и навео да је у разговору са Реном отворио додатно питање, а то је да после ребаланса буџета 2009. године 200 милиона евра које добијамо буду повећани.
Према његовим речима, Србија је у том циљу предложила конкретне пројекте у домену инфраструктуре за електрификацију Коридора 10, чија је вредност од 600 до 700 милиона евра.
Договор о визама уопште није везан за хашки услов нити за Споразум о стабилизацији, поновио је потпредседник Владе, уз напомену да је предао одговарајући извештај Европској комисији који ће бити размотрен и на који ће они у наредна два месеца поставити додатна питања.
Најављујући средином новембра састанак министара унутрашњих послова ЕУ, он је рекао да после додатних питања којa буду имали министри унутрашњих послова и министри правде предстоје додатне мисије, при чему ће на пролеће следеће године Комисија завршити посао који је почела у јануару.
Тог момента ће се поменути договор проширити на политички ниво Комисије и земаља чланица, објаснио је потпредседник Владе и оценио да је зато важно да Србија настави са пословима који су везани за биометријски пасош, законодавни оквир и контролу миграција.
Такође, Ђелић је поновио да иницијатива Србије да се од Међународног суда правде у Хагу затражи оцена легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије и њен пут ка Европи нису повезани, као и то да ће Србија наставити да се бори за свој територијални интегритет.
Он је навео да се питање статуса Космета решава тамо где и треба да се реши – у УН, и додао да није тачно да исте земље одлучују и о једном и другом питању јер европске земље на састанку у понедељак једва да су причале неколико минута о тој теми и нису дефинисале заједничку позицију, тако да ће се у Њујорку свака одредити према сопственим интересима.
Ђелић је подсетио на то да у ЕУ има 27 земаља, од којих шест не жели да призна независност Косова, док чланица УН има приближно 200, при чему нису све водеће државе ЕУ чланице СБ УН.
Према његовим речима, борба Србије за свој територијални интегритет, за своје Косово, има много више препрека и много је тежа, а пошто је више од 40 земаља хтело једнострано да призна Косово, Србију очекује још већа битка.
Али, као што нас препреке неће поколебати на нашем стратешком правцу уласка у ЕУ, ни овај моменат холандског противљења нас неће поколебати, као ни противљење неких значајних држава УН нашој иницијативи, нити пак чињеница да један број тих држава иде погрешним правцем, нагласио је потпредседник Владе Србије.
На питање да ли се залаже за то да Србија једнострано примењује споразум са ЕУ, што је предложио европски комесар за проширење Оли Рен, он је одговорио да је о томе иза затворених врата прецизно разговарао са Реном и најавио да ће бити урађен важан сегмент, а то је прилагођавање домаћег законског оквира законском оквиру ЕУ који је предвиђен Споразумом о стабилизацији.
Потпредседник Владе је у том смислу најавио "једнострану примену", која иначе траје већ пет година, и указао на то да постоји могућност да се почне са укидањем неких царина које су изузетно мале – од један, два или три одсто, што је било предвиђено Споразумом, а што ће и предложити Влади.
С друге стране, на одвојеном састанку са заинтересованим министрима биће размотрено да ли је у интересу Србије и под којим условима други корак – додатно смањење царина које је било предвиђено за 1. јануар 2009. године, прецизирао је Ђелић.
Према његовим речима, можда би било упутније да будемо селективни и да се ради грађана ураде неки послови који се односе на аутомобиле, док би друга питања која су важна за индустрију неко време сачекала, што би било размотрено са Привредном комором и домаћим привредницима.
Он је рекао да је Рену пренео да Европска комисија треба да пошаље Србији "додатни формални сигнал" да ће се један овакав поступак и формално гледати као почетак примене Споразума.
Када Европска комисија следеће године буде разматрала да ли је Србија спремна да добије статус кандидата за ЕУ, онда ће се гледати колико је применила Споразум о стабилизацији, објаснио је потпредседник Владе и поновио да је циљ наше земље да постане кандидат за ЕУ 2009. године.
Према његовим речима, у понедељак се у Бриселу показало да Србија има подршку скоро свих земаља ЕУ с изузетком једне – Холандије, као и да је имала подршку целокупне Европске комисије и да све земље ЕУ, па и главни хашки тужилац Серж Брамерц, виде да Србија ради све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хагом.
Истовремено, потпредседник Владе је најавио да ће Србија наставити интензивно да представља чињенице тако да и Холандија следећи пут каже "да", и додао да је и та земља недвосмислено за проширење ЕУ.
Ђелић, који је јуче изјавио да је наредна шанса за деблокирање Привременог споразума са ЕУ у децембру, након што Серж Брамерц поднесе извештај Савету безбедности УН, истакао је да, ако се један од преосталих хашких оптуженика, нарочито Ратко Младић, нађе у Хагу, одлуке могу ићи и брже.
Као што Србија има телефонске седнице Владе, и Савет министара спољних послова може одржати једну дописну седницу, напоменуо је потпредседник Владе и оценио да Србија нема разлога за обесхрабреност и да европске интеграције нису застале.
Он је такође објаснио да наша земља има све додељене трговинске преференцијале и да је већ добила 2,5 милијарди евра бесповратне помоћи ЕУ.
Ђелић је подсетио на то да је у новембру прошле године у име Владе потписао пакет од милијарду евра и навео да је у разговору са Реном отворио додатно питање, а то је да после ребаланса буџета 2009. године 200 милиона евра које добијамо буду повећани.
Према његовим речима, Србија је у том циљу предложила конкретне пројекте у домену инфраструктуре за електрификацију Коридора 10, чија је вредност од 600 до 700 милиона евра.
Договор о визама уопште није везан за хашки услов нити за Споразум о стабилизацији, поновио је потпредседник Владе, уз напомену да је предао одговарајући извештај Европској комисији који ће бити размотрен и на који ће они у наредна два месеца поставити додатна питања.
Најављујући средином новембра састанак министара унутрашњих послова ЕУ, он је рекао да после додатних питања којa буду имали министри унутрашњих послова и министри правде предстоје додатне мисије, при чему ће на пролеће следеће године Комисија завршити посао који је почела у јануару.
Тог момента ће се поменути договор проширити на политички ниво Комисије и земаља чланица, објаснио је потпредседник Владе и оценио да је зато важно да Србија настави са пословима који су везани за биометријски пасош, законодавни оквир и контролу миграција.
Такође, Ђелић је поновио да иницијатива Србије да се од Међународног суда правде у Хагу затражи оцена легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије и њен пут ка Европи нису повезани, као и то да ће Србија наставити да се бори за свој територијални интегритет.
Он је навео да се питање статуса Космета решава тамо где и треба да се реши – у УН, и додао да није тачно да исте земље одлучују и о једном и другом питању јер европске земље на састанку у понедељак једва да су причале неколико минута о тој теми и нису дефинисале заједничку позицију, тако да ће се у Њујорку свака одредити према сопственим интересима.
Ђелић је подсетио на то да у ЕУ има 27 земаља, од којих шест не жели да призна независност Косова, док чланица УН има приближно 200, при чему нису све водеће државе ЕУ чланице СБ УН.
Према његовим речима, борба Србије за свој територијални интегритет, за своје Косово, има много више препрека и много је тежа, а пошто је више од 40 земаља хтело једнострано да призна Косово, Србију очекује још већа битка.
Али, као што нас препреке неће поколебати на нашем стратешком правцу уласка у ЕУ, ни овај моменат холандског противљења нас неће поколебати, као ни противљење неких значајних држава УН нашој иницијативи, нити пак чињеница да један број тих држава иде погрешним правцем, нагласио је потпредседник Владе Србије.
-
Београд, 26. јул 2024.Интензивна полицијска сарадња Србије и Северне Македоније
-
Златибор, 26. јул 2024.Подићи свест грађана о безбедном понашању у саобраћају
-
Београд, 26. јул 2024.Србија опредељена за унапређење сарадње са Индијом
-
Табановце, 25. јул 2024.Добра полицијска сарадња Србије и Северне Македоније у интересу...
-
Београд, 25. јул 2024.Апел привреди да решава питање предтретмана отпадних вода
-
Београд, 24. јул 2024.Односи Србије и Русије на високом нивоу
-
Београд, 24. јул 2024.Ухапшене две особе због недозвољеног преласка границе и...
-
Београд, 23. јул 2024.За пројекте у заштићеним подручјима у 14 градова и општина 97...
-
Сремска Каменица, 22. јул 2024.Промовисана 44. класа полазника Центра за основну полицијску...
-
Београд, 22. јул 2024.Искуства компанија из Кине добродошла у припреми EXPO 2027