П:
О:
Читај ми
Заједничко улагање Републике и АП Војводине у Матицу српску
Нови Сад,
17. септембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић и председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић саопштили су данас да ће Република и покрајина заједнички финансирати обнову крова зграде Матице српске, најстарије културне и научне институције српског народа.
Ђелић је на конференцији за новинаре у Новом Саду, на којој је учествовао и покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић, истакао да ће санација крова коштати 42 милиона динара, које ће две стране сносити у истоветним износима, а радови би требало да буду готови за седам месеци.
Он је оценио да је улагање из буџета у обнову зграде Матице српске још један доказ да се Србија обнавља и напредује упркос многим тешкоћама, и додао да је износ од 42 милиона динара, ма колико био скроман, веома значајан за нашу најстарију културну институцију.
Наша историја је показала да су обнова и јачање институција културе и образовања увек ишли руку под руку са обнављањем наше државе, подсетио је потпредседник Владе и истакао да, с друге стране, држава од Матице српске очекује њен пуни допринос у борби за српске интересе, а пре свега за наш територијални интегритет.
Према његовим речима, то значи да стално доказује и представља све културне, уметничке, историјске и друге вредности које је наш народ остварио и остварује на територији Косова и Метохије, истовремено јачајући све оне духовне вредности и достигнућа која ће обележити 21. век.
Изражавајући жељу да сви најважнији циљеви Матице, као што су лексикографски рад, доношење измена и допуна Закона о Матици српској, програм рада у наредне четири године, буду што боље и ефикасније остварени, Ђелић је обећао да ће држава у томе помоћи у највећој мери.
Наука, технологија и образовање су у овом тренутку наше најважније теме, а улагање у знање је једини начин да капитал који имамо претворимо у снагу, указао је он и најавио да би до краја године требало да буде готов нацрт закона о задужбинарству.
Доношењем тог закона, како је навео, биће створени услови да, као некада кад је настајала Матица, људи из привреде који имају капитал виде као своју обавезу да финансирају врхунске културне и научне установе као што је Матица српска.
Потпредседник Владе, који је и министар за науку и технолошки развој, најавио је почетак дигитализације целокупног рада Матице српске како би њена истраживања била доступна корисницима интернета и на енглеском језику.
Војводина у много чему предњачи у области науке и технологије, а заједнички нам је циљ да повећамо улагања у тој области са садашњих 0,4 на један одсто бруто националног дохотка и утврдимо приоритете који ће убрзати развој читаве земље, указао је Ђелић.
У том контексту он је, у својству председника Националног савета за инклузију Рома Србије, посебно указао на помоћ ромској заједници која може да се подигне са дна друштвене лествице једино побољшањем услова становања и образовања.
Пајтић је том приликом навео да је у Кули, као и у неким другим општинама у Војводини, почео откуп напуштених кућа за Роме, а покрајина улаже и све више у образовање ромске деце и запошљавање припадника те националне заједнице.
Према његовим речима, на Универзитету у Новом Саду студира 150 Рома, а ове године ће им се придружити још 88, док се из покрајинских фондова стипендира 350 ромских средњошколаца.
Покрајина је издвојила 300 милиона динара за побољшање услова становања Рома, док је отворено и 38 предузећа где су они власници и чине готово све запослене, указао је председник Извршног већа Војводине.
Након сусрета са Пајтићем, потпредседник Владе осврнуо се и на европски пут наше земље, истичући да је Србији у понедељак, 15. септембра, у Бриселу учињена велика неправда, али да она не одустаје од свог европског пута.
Србија је у понедељак имала иза себе 25 чланица ЕУ и веома позитиван извештај главног тужиоца Сержа Брамерца о сарадњи Београда и Хага, али ни то није било довољно јер се одлуке у Бриселу доносе консензусом. Свакако да смо разочарани, али наше европске интеграције се настављају, нагласио је Ђелић.
Он је подсетио на то да је подршка Србији унутар ЕУ била већа него икада, што може само да нас охрабри у даљим корацима.
Потпредседник Владе је оценио да би почетак једностраног примењивања Споразума о стабилизацији и придруживању од стране Београда, што је предложио комесар за проширење ЕУ Оли Рен, могао да буде користан за Србију.
Према његовим речима, једнострана примена ССП-а може да буде у интересу Србије уколико се она и формално уважи у Европској комисији јер када наредне године буде разматрана наша кандидатура за статус кандидата за улазак у ЕУ, Брисел ће свакако узети у обзир то колико смо услова из поменутог споразума испунили.
Истовремено, он је подсетио на то да смо део Споразума о стабилизацији и придруживању који се односи на синхронизацију наших закона с правним актима Уније почели да примењујемо још 2003. године и тај посао настављамо и даље, док други део који се односи на нови закон о царинама зависи од договора коалиционих партнера и представника привреде.
Нови закон о царинама има више поглавља, од којих нека желимо да спроведемо одмах, а друга од 1. јануара 2009. године. Прва су неспорна, будући да говоре о минималним царинама од један до три одсто, што неће угрозити јавне финансије земље, а друга, укључујући и смањење царина на аутомобиле, донећемо након консултација, најавио је Ђелић.
Он је потврдио да је у понедељак у Бриселу имао и посебне разговоре са надлежнима око стављања Србије на "белу шенгенску листу".
Предао сам списак оног шта смо урадили, о чему ће министри унутрашњих послова земаља чланица ЕУ разговарати у новембру и дати нам, евентуално, још неке сугестије или захтеве. Очекујем да на пролеће наредне године Европска комисија укине визе грађанима Србије, а до тада и ми морамо да будемо технички сасвим спремни, закључио је потпредседник Владе.
На крају посете Новом Саду, Ђелић је посетио Институт за низијско шумарство и животну средину и Институт за ратарство и повртарство.
Он је оценио да је улагање из буџета у обнову зграде Матице српске још један доказ да се Србија обнавља и напредује упркос многим тешкоћама, и додао да је износ од 42 милиона динара, ма колико био скроман, веома значајан за нашу најстарију културну институцију.
Наша историја је показала да су обнова и јачање институција културе и образовања увек ишли руку под руку са обнављањем наше државе, подсетио је потпредседник Владе и истакао да, с друге стране, држава од Матице српске очекује њен пуни допринос у борби за српске интересе, а пре свега за наш територијални интегритет.
Према његовим речима, то значи да стално доказује и представља све културне, уметничке, историјске и друге вредности које је наш народ остварио и остварује на територији Косова и Метохије, истовремено јачајући све оне духовне вредности и достигнућа која ће обележити 21. век.
Изражавајући жељу да сви најважнији циљеви Матице, као што су лексикографски рад, доношење измена и допуна Закона о Матици српској, програм рада у наредне четири године, буду што боље и ефикасније остварени, Ђелић је обећао да ће држава у томе помоћи у највећој мери.
Наука, технологија и образовање су у овом тренутку наше најважније теме, а улагање у знање је једини начин да капитал који имамо претворимо у снагу, указао је он и најавио да би до краја године требало да буде готов нацрт закона о задужбинарству.
Доношењем тог закона, како је навео, биће створени услови да, као некада кад је настајала Матица, људи из привреде који имају капитал виде као своју обавезу да финансирају врхунске културне и научне установе као што је Матица српска.
Потпредседник Владе, који је и министар за науку и технолошки развој, најавио је почетак дигитализације целокупног рада Матице српске како би њена истраживања била доступна корисницима интернета и на енглеском језику.
Војводина у много чему предњачи у области науке и технологије, а заједнички нам је циљ да повећамо улагања у тој области са садашњих 0,4 на један одсто бруто националног дохотка и утврдимо приоритете који ће убрзати развој читаве земље, указао је Ђелић.
У том контексту он је, у својству председника Националног савета за инклузију Рома Србије, посебно указао на помоћ ромској заједници која може да се подигне са дна друштвене лествице једино побољшањем услова становања и образовања.
Пајтић је том приликом навео да је у Кули, као и у неким другим општинама у Војводини, почео откуп напуштених кућа за Роме, а покрајина улаже и све више у образовање ромске деце и запошљавање припадника те националне заједнице.
Према његовим речима, на Универзитету у Новом Саду студира 150 Рома, а ове године ће им се придружити још 88, док се из покрајинских фондова стипендира 350 ромских средњошколаца.
Покрајина је издвојила 300 милиона динара за побољшање услова становања Рома, док је отворено и 38 предузећа где су они власници и чине готово све запослене, указао је председник Извршног већа Војводине.
Након сусрета са Пајтићем, потпредседник Владе осврнуо се и на европски пут наше земље, истичући да је Србији у понедељак, 15. септембра, у Бриселу учињена велика неправда, али да она не одустаје од свог европског пута.
Србија је у понедељак имала иза себе 25 чланица ЕУ и веома позитиван извештај главног тужиоца Сержа Брамерца о сарадњи Београда и Хага, али ни то није било довољно јер се одлуке у Бриселу доносе консензусом. Свакако да смо разочарани, али наше европске интеграције се настављају, нагласио је Ђелић.
Он је подсетио на то да је подршка Србији унутар ЕУ била већа него икада, што може само да нас охрабри у даљим корацима.
Потпредседник Владе је оценио да би почетак једностраног примењивања Споразума о стабилизацији и придруживању од стране Београда, што је предложио комесар за проширење ЕУ Оли Рен, могао да буде користан за Србију.
Према његовим речима, једнострана примена ССП-а може да буде у интересу Србије уколико се она и формално уважи у Европској комисији јер када наредне године буде разматрана наша кандидатура за статус кандидата за улазак у ЕУ, Брисел ће свакако узети у обзир то колико смо услова из поменутог споразума испунили.
Истовремено, он је подсетио на то да смо део Споразума о стабилизацији и придруживању који се односи на синхронизацију наших закона с правним актима Уније почели да примењујемо још 2003. године и тај посао настављамо и даље, док други део који се односи на нови закон о царинама зависи од договора коалиционих партнера и представника привреде.
Нови закон о царинама има више поглавља, од којих нека желимо да спроведемо одмах, а друга од 1. јануара 2009. године. Прва су неспорна, будући да говоре о минималним царинама од један до три одсто, што неће угрозити јавне финансије земље, а друга, укључујући и смањење царина на аутомобиле, донећемо након консултација, најавио је Ђелић.
Он је потврдио да је у понедељак у Бриселу имао и посебне разговоре са надлежнима око стављања Србије на "белу шенгенску листу".
Предао сам списак оног шта смо урадили, о чему ће министри унутрашњих послова земаља чланица ЕУ разговарати у новембру и дати нам, евентуално, још неке сугестије или захтеве. Очекујем да на пролеће наредне године Европска комисија укине визе грађанима Србије, а до тада и ми морамо да будемо технички сасвим спремни, закључио је потпредседник Владе.
На крају посете Новом Саду, Ђелић је посетио Институт за низијско шумарство и животну средину и Институт за ратарство и повртарство.
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...
-
Београд, 20. децембар 2024.Саучешће Вулина поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Пресечен још један ланац нелегалне трговине животињама на...
-
Београд, 19. децембар 2024.Унапређење сарадње са Русијом у области ванредних ситуација
-
Београд, 19. децембар 2024.Наставак размене искустава Србије и Русије у обучавању...
-
Београд, 18. децембар 2024.САЈ гаранција сигурности и безбедности грађана Србије
-
Београд, 18. децембар 2024.Значајна помоћ државе младима за куповину првог стана
-
Београд, 17. децембар 2024.Заплењене три тоне стероида у вредности три милиона евра