П:
О:
Читај ми
У Београду отворена конференција "Србија и ЕУ, јачање европске перспективе"
Београд,
6. новембар 2008.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић затражио је данас од Европске уније да Србију не суочава са новим условљавањима у процесу европских интеграција и да је третира као остале аспиранте са подручја западног Балкана.
Аутор:
Танјуг
Јеремић је на дводневној конференцији "Србија и ЕУ, јачање европске перспективе", коју организују Канцеларија за европске интеграције Владе Србије и Фонд за политичку изузетност, предложио да ЕУ до краја године одмрзне примену Прелазног трговинског споразума, а у 2009. години омогући Србији стицање статуса кандидата за пријем у ЕУ и стављање на "белу шенгенску листу".
Он је указао на то да Србија у својој историји никада није имала проевропскију администрацију од оне на чијем је челу председник Републике Борис Тадић, и да се зато поставља питање њеног бржег напретка на европском путу.
Министар је нагласио да захтев за пуном сарадњом са Хашким трибуналом значи изручење Ратка Младића, иако не постоје чврсти докази да се он крије у Србији, и додао да се од наше земље очекивало да се понаша као да се ништа није догодило након што су под великим притиском Црна Гора и Македонија признале независност Космета.
Србија се суочава са посебним изазовима којих смо свесни. Међутим, уместо да нам се помогне да их превазиђемо, чини се да нам неко непрестано поставља нове препреке које морамо да пређемо, оценио је Јеремић.
Према његовим речима, успех Србије на путу ка ЕУ осигурао би иреверзибилност процеса који би од западног Балкана требало да направи зону са стабилном будућношћу, виталношћу и економским развојем.
Он је указао на то да без Србије као регионалног предводника на том путу и без конкретне понуде Србији за чланство у ЕУ, земље као Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора и Македонија неће успети да консолидују своју европску будућност, уколико им она уопште буде понуђена.
Управо је због својих европских амбиција Србија на једнострано проглашење независности Космета одговорила са максималним уздржавањем, подсетио је министар и додао да се наша земља у одбрани својих интереса определила за правна уместо насилна средства, попут увођења економских санкција према својој јужној покрајини.
Резултат тога је да се први пут у историји региона питању од тако велике важности и сложености, које истовремено укључује питање идентитета, граница, права заједница и превазилажења историјских несугласица, приступа без прибегавања оружаној сили, рекао је Јеремић.
Према његовим речима, уколико међународно присуство на Косову и Метохији не буде редефинисано у Уједињеним нацијама, то би могло произвести опасне и непредвидиве последице на терену.
Зато смо укључени у дијалог са УН о реконфигурацији међународног цивилног присуства у нашој јужној покрајини. Близу смо решењу које би било потврђено у Савету безбедности, нагласио је министар.
Он је поновио да оквир за статусно неутралну администрацију на Космету остаје Резолуција 1244 и сваки покушај да се то промени без потврде у СБ УН прети да нас врати у сферу веома опасних спољнополитичких доктрина, којима су, чини се, и гласачи у САД пре неки дан рекли не.
Учесницима скупа, на којем ће бити разматрани садашњи и будући кораци Србије ка чланству у ЕУ – пут ка статусу кандидата, безбедносни и економски предуслови, управљање, демократија и регионална сарадња, обратио се и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.
Он је изразио уверење да ће Србија до краја 2009. године добити статус кандидата за чланство у Европској унији и да ће наша земља бити стављена на "белу шенген листу".
Према његовим речима, европски комесар за проширење Оли Рен је на представљању извештаја Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција јасно рекао да је кандидатура за чланство 2009. године могућа ако Србија настави реформе и заврши сарадњу са Хашким трибуналом.
Извештај Европске комисије Ђелић је оценио као позитиван у суштини јер је у њему, поред осталог, први пут поменута кандидатура Србије за чланство у ЕУ, која зависи од завршетка сарадње са Хагом и хапшења оптуженог Ратка Младића.
Није у реду према нашој земљи и није корисно за регионалну стабилност да се чека само на испуњење тог услова пре него што се одмрзне Споразум о стабилизацији и придруживању, рекао је он и изразио уверење да ће европски партнери то имати у виду.
Истовремено, потпредседник Владе је најавио да ће упркос критикама наставити да говори о роковима у процесу европских интеграција, будући да рокови представљају притисак за администрацију да уради оно што мора за наше грађане.
Осврћући се на извештај Европске комисије, он је указао на то да је овај документ показао да је мањак закона "уско грло интеграција", али и додао да очекује да ће се та слика променити јер је парламент деблокиран.
Ђелић је објаснио да су у извештају похваљени административни капацитет Србије, Канцеларија за европске интеграције Владе Србије и Национални програм интеграција, који би требало да омогуће Србији да буде спремна за чланство у ЕУ у 2012. години.
Према његовим речима, у протеклих годину дана ојачан је и консензус о процесу европских интеграција, тако да данас 74 одсто грађана Србије подржава чланство Србије у ЕУ.
Потпредседник Владе Србије подсетио је на то да је 2008. година била веома тешка за Србију због председничких и парламентарних избора, али и због једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Он је такође изразио захвалност доскорашњем директору Канцеларије за европске интеграције Тањи Мишчевић, којој је овом приликом поклонио слику, на доприносу који је пружила у процесу придруживања Србије ЕУ.
Директор Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић указала је на то да је процес европских интеграција, који је почео 2000. године, био тежак и да се разликовао од таквог процеса у другим земљама у транзицији.
Делевић је напоменула да друге земље нису имале проблематичан однос према прошлости, обавезну сарадњу са Хагом, решавање односа са Црном Гором и проблем Косова и Метохије.
Говорећи о извештају Европске комисије, она је истакла да је у њему уочено да је формирањем проевропске Владе начињен корак напред у процесу интеграција.
Он је указао на то да Србија у својој историји никада није имала проевропскију администрацију од оне на чијем је челу председник Републике Борис Тадић, и да се зато поставља питање њеног бржег напретка на европском путу.
Министар је нагласио да захтев за пуном сарадњом са Хашким трибуналом значи изручење Ратка Младића, иако не постоје чврсти докази да се он крије у Србији, и додао да се од наше земље очекивало да се понаша као да се ништа није догодило након што су под великим притиском Црна Гора и Македонија признале независност Космета.
Србија се суочава са посебним изазовима којих смо свесни. Међутим, уместо да нам се помогне да их превазиђемо, чини се да нам неко непрестано поставља нове препреке које морамо да пређемо, оценио је Јеремић.
Према његовим речима, успех Србије на путу ка ЕУ осигурао би иреверзибилност процеса који би од западног Балкана требало да направи зону са стабилном будућношћу, виталношћу и економским развојем.
Он је указао на то да без Србије као регионалног предводника на том путу и без конкретне понуде Србији за чланство у ЕУ, земље као Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора и Македонија неће успети да консолидују своју европску будућност, уколико им она уопште буде понуђена.
Управо је због својих европских амбиција Србија на једнострано проглашење независности Космета одговорила са максималним уздржавањем, подсетио је министар и додао да се наша земља у одбрани својих интереса определила за правна уместо насилна средства, попут увођења економских санкција према својој јужној покрајини.
Резултат тога је да се први пут у историји региона питању од тако велике важности и сложености, које истовремено укључује питање идентитета, граница, права заједница и превазилажења историјских несугласица, приступа без прибегавања оружаној сили, рекао је Јеремић.
Према његовим речима, уколико међународно присуство на Косову и Метохији не буде редефинисано у Уједињеним нацијама, то би могло произвести опасне и непредвидиве последице на терену.
Зато смо укључени у дијалог са УН о реконфигурацији међународног цивилног присуства у нашој јужној покрајини. Близу смо решењу које би било потврђено у Савету безбедности, нагласио је министар.
Он је поновио да оквир за статусно неутралну администрацију на Космету остаје Резолуција 1244 и сваки покушај да се то промени без потврде у СБ УН прети да нас врати у сферу веома опасних спољнополитичких доктрина, којима су, чини се, и гласачи у САД пре неки дан рекли не.
Учесницима скупа, на којем ће бити разматрани садашњи и будући кораци Србије ка чланству у ЕУ – пут ка статусу кандидата, безбедносни и економски предуслови, управљање, демократија и регионална сарадња, обратио се и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.
Он је изразио уверење да ће Србија до краја 2009. године добити статус кандидата за чланство у Европској унији и да ће наша земља бити стављена на "белу шенген листу".
Према његовим речима, европски комесар за проширење Оли Рен је на представљању извештаја Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција јасно рекао да је кандидатура за чланство 2009. године могућа ако Србија настави реформе и заврши сарадњу са Хашким трибуналом.
Извештај Европске комисије Ђелић је оценио као позитиван у суштини јер је у њему, поред осталог, први пут поменута кандидатура Србије за чланство у ЕУ, која зависи од завршетка сарадње са Хагом и хапшења оптуженог Ратка Младића.
Није у реду према нашој земљи и није корисно за регионалну стабилност да се чека само на испуњење тог услова пре него што се одмрзне Споразум о стабилизацији и придруживању, рекао је он и изразио уверење да ће европски партнери то имати у виду.
Истовремено, потпредседник Владе је најавио да ће упркос критикама наставити да говори о роковима у процесу европских интеграција, будући да рокови представљају притисак за администрацију да уради оно што мора за наше грађане.
Осврћући се на извештај Европске комисије, он је указао на то да је овај документ показао да је мањак закона "уско грло интеграција", али и додао да очекује да ће се та слика променити јер је парламент деблокиран.
Ђелић је објаснио да су у извештају похваљени административни капацитет Србије, Канцеларија за европске интеграције Владе Србије и Национални програм интеграција, који би требало да омогуће Србији да буде спремна за чланство у ЕУ у 2012. години.
Према његовим речима, у протеклих годину дана ојачан је и консензус о процесу европских интеграција, тако да данас 74 одсто грађана Србије подржава чланство Србије у ЕУ.
Потпредседник Владе Србије подсетио је на то да је 2008. година била веома тешка за Србију због председничких и парламентарних избора, али и због једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Он је такође изразио захвалност доскорашњем директору Канцеларије за европске интеграције Тањи Мишчевић, којој је овом приликом поклонио слику, на доприносу који је пружила у процесу придруживања Србије ЕУ.
Директор Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић указала је на то да је процес европских интеграција, који је почео 2000. године, био тежак и да се разликовао од таквог процеса у другим земљама у транзицији.
Делевић је напоменула да друге земље нису имале проблематичан однос према прошлости, обавезну сарадњу са Хагом, решавање односа са Црном Гором и проблем Косова и Метохије.
Говорећи о извештају Европске комисије, она је истакла да је у њему уочено да је формирањем проевропске Владе начињен корак напред у процесу интеграција.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања