Пјер Мирел и Божидар Ђелић
Аутор:
Танјуг
Ђелић је на заједничкој конференцији за новинаре са директором Дирекције за западни Балкан у Генералном директорату за проширење ЕУ Пјером Мирелом рекао да је у извештају потврђено да Србија уз спровођење административних реформи може да дође на "белу шенгенску листу" у наредној години.
Он је нагласио и да је ЕК потврдила да светска финансијска криза неће утицати на додељивање бесповратне помоћи нашој земљи, у износу од милијарду евра из претприступних фондова ЕУ за период од 2007. до 2013. године.
Према његовим речима, Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка одвојиће по 500 милиона евра повољних кредита за изградњу инфраструктуре на западном Балкану, а пре свега у Србији.
Европска комисија је, како је навео, потврдила да је технички спремна на то да Србија од 1. јануара почне да примењује Споразум о стабилизацији и придруживању, док ће ЕУ почети са његовом применом када главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц оцени да Србија у потпуности сарађује са тим судом.
У интересу наше земље је да се то питање реши и да у нашим односима са Европском унијом буде скинуто са дневног реда, указао је Ђелић.
Он је додао да је хашки услов постао одређенији и „тврђи“, с обзиром на то да се све чешће чују гласине да ће у извештају Сержа Брамерца писати да је Србија постигла пуну сарадњу уколико буде конкретног напретка око случаја Ратка Младића.
Потпредседник Владе је изразио наду да ће до седнице СБ УН поводом размештања мисије Еулекса на Косову 11. новембра, бити пронађено прихватљиво решење за све, уз напомену да се преговори воде под окриљем УН и да решење за то мора бити пронађено у Њујорку.
Србија остаје при политици одбране територијалног интегритета мирним, дипломатским путем и никада неће признати независно Косово, нагласио је Ђелић и поновио да је јединствена државна политика наше земље да жели да иде ка ЕУ што брже.
Истовремено, он је најавио да ће преговори са делегацијом Међународног монетарног фонда (ММФ) бити настављени током викенда, док ће закључни састанак бити одржан у понедељак, 10. новембра, док је за 11. новембар планирана конференција за новинаре.
Према његовим речима, у интересу Србије је да добије подршку ММФ-а, будући да је то сигнал да је наша земља стабилна за инвестирање, а отвара и могућност за добијање додатних средстава од ЕУ.
Ђелић је при том навео да му је на састанку са европским комесаром за финансије потврђено да споразум Србије са ММФ-ом отвара могућност за макрофинансијску подршку Европске уније нашој земљи.
Мирел, који је данас Влади Србије званично уручио извештај Европске комисије, истакао је да за напредак Србије ка ЕУ неће бити постављани никакви додатни услови.
Он је указао на то да је у том извештају нагласак стављен на питање виза, будући да је потврђено да ће, уколико 2009. године буду испуњени сви услови, чланицама ЕУ бити предложено укидање виза и то за сваку земљу западног Балкана појединачно, у зависности од тога колико су напредовале на мапи пута.
У извештају је, како је рекао, истовремено потврђен консензус о важности наставка проширења Европске уније за стабилност региона и читаве Европе, при чему на ту посвећеност неће утицати глобална финансијска криза.
ЕУ је прихватила услове Београда за размештање мисије Еулекс на Косову, као и то да размештање Еулекса мора бити прихваћено у СБ УН, да мора бити статусно неутрално и да неће имати везе са планом Мартија Ахтисарија, прецизирао је директор Дирекције за западни Балкан и додао да је због тога важно да се постигне компромис како би Еулекс био распоређен на Косову и користио свим његовим становницима.
Мирел је такође указао на то да је у извештају о Косову и Метохији ЕК оценила да су владавина права и правосуђе врло слаби и да је управо улога Еулекса да ојача ове области како би се заштитили сви грађани, пре свега мањине.