Аутор:
Танјуг
Ђелић, који је потпредседник Владе за европске интеграције, навео је на седници Одбора за европске интеграције Скупштине Србије да ће Брамерцу током посете Београду, 17. и 18. новембра, бити предложено да његов извештај буде довољна база за почетак ратификације ССП.
Осим пуне сарадње са Хагом нема других услова, при чему размештање мисије Еулекс није услов за европске интеграције наше земље, истакао је Ђелић и изнео предлог да се и на интерпарламентарном нивоу поради на промени чврстог става Холандије по питању дефинисања пуне сарадње.
Све чешће чујемо да Холандија види сарадњу са Хашким трибуналом као хапшење и изручење Ратка Младића. Ми смо свим чланицама ЕУ поручили да је пуна сарадња када неко ради све да је заокружи и да друга тумачења могу у тешку ситуацију довести читав регион, рекао је потпредседник Владе.
Кад је реч о недавно објављеном извештају Европске комисије о спровођењу реформи у Србији на путу ка европским интеграцијама, Ђелић је оценио да је најдрагоценија тековина тог документа то што се први пут експлицитно наводи могућност да Србија постане кандидат за чланство у ЕУ током 2009. године.
Према његовим речима, постоје само два услова за то – завршетак сарадње са Хашким трибуналом и спровођење економских и административних реформи, а Србија је у том смислу изузетак будући да ниједна друга земља у суседству која претендује на чланство у ЕУ није добила датум.
Потпредседник Владе је поновио да Србија никада неће пристати на довођење у везу европских интеграција и питања будућег статуса Косова.
Говорећи о визној либерализацији са државама ЕУ, Ђелић је рекао да је Србија једна од две државе којима је Европска комисија поручила да могу рачунати на долазак на белу шенгенску листу уколико испуне административне услове.
Једна од кочница на страни ЕУ није страх од нелегалне миграције грађана Србије, већ страх да наша земља не буде пут за нелегалну миграцију из неких других земаља, објаснио је потпредседник Владе и додао да долазак на белу шенгенску листу зависи само од нас и реформи које треба да спроведемо, а не од политичких услова.
Он је указао на то да Влада Србије не може да гарантује укидање виза за путовање у земље ЕУ током следеће године, али је додао да добра воља за то свакако постоји.
Ђелић је истакао да као и увек нема гаранција, али да су европске интеграције без рокова пут без иницијатива, ритма и динамике, уз напомену да морамо себи да постављамо амбициозне рокове јер они обавезују и нашу администрацију и наше европске партнере.
Нисам рекао да ћемо следеће године сигурно добити бели шенген, али истичем да је Европска комисија поручила да ће за државе које испуне административне услове предложити укидање виза у 2009. години, навео је Ђелић.
Потпредседник Владе је на седници Одбора поднео информацију Владе Србије о планираним и испуњеним обавезама и о реализацији свих програма и осталих активности неопходних за убрзање процеса придруживања Србије ЕУ, као и информацију о Националном програму за интеграцију.
Ђелић је у изјави за новинаре након седнице Одбора за европске интеграције Скупштине поновио важну чињеницу да је први пут у званичном документу Европске комисије (ЕК) поменуто да Србија, уколико испуни „хашки услов" и техничке услове из „мапе пута", може постати кандидат за улазак у ЕУ и ући на белу шенген листу следеће године.
Тај дијалог започет је тек у јануару и траје само 10 месеци, а већ у овом извештају ЕК помиње да земље које буду испуниле техничке услове који су садржани у "мапи пута" могу бити предложене већ следеће године за визну либерализацију, истакао је потпредседник Владе.
Када то говорим, не кажем да нам је гарантован статус кандидата, ни "бели шенген" следеће године, истакао је Ђелић и додао да је тај извештај довољна база за то да се предано ради на тим циљевима под отежаним околностима, које се зову економска криза на Западу, избори за Европски парламент следеће године и ирско “не” Лисабонском споразуму.
Морамо бити храбри, одлучни, давати себи рокове, спроводити одређене реформе и сигуран сам да ћемо успети, нагласио је он.
Да ми нисмо говорили о роковима за 2008. годину, ни ЕК не би давала датуме за 2009. годину. Спреман сам да носим сву одговорност за то што радимо, а мени би било лагодније да се не дâ ниједан рок, али исто тако знам да не бисмо постигли циљ, истакао је Ђелић.
Он је рекао да зна да је под овим отежаним околностима важно да се очува одлучност и преданост реформама јер је то једина гаранција да се успе.
Потпредседник Владе такође је навео да ове недеље трају „унутаркоалициони договори", а да се истовремено одржавају састанци представника мисије ММФ-а са члановима Владе како би се постигао договор који ће нашој земљи омогућити нови програм са том финансијском институцијом.
Према његовим речима, тај програм био би јасан сигнал међународним пословним круговима да је Србија стабилна, а такође би отворио могућност додатног финансирања од Европске комисије под формом макрофинансијске помоћи.
Веома је битно да се у тежим моментима, као што ће бити 2009. година због међународне кризе, постигне не само договор између коалиционих партнера већ је потребан и шири друштвени консензус око неопходних мера јер је важно да у тешким тренуцима сви слојеви нашег друштва подрже те мере и да се постигне социјални договор, закључио је Ђелић.