Аутор:
Танјуг
Цветковић је јуче у интервјуу за агенцију Танјуг навео да Србија има јако велики интерес да оствари енергетску независност на дуги рок и да све калкулације показују да је споразум са "Гаспромом" добар за нашу земљу, под условом да се реализује у целини.
Он је истакао да је став Владе Србије да се тај уговор мора склопити у целини и подсетио на то да је Скупштина Србије ратификовала Споразум о сарадњи у области нафте и гаса са Руском Федерацијом, који у себи садржи продају капитала НИС-а, изградњу магистралног гасовода кроз Србију и повећање капацитета подземног складишта гаса у Банатском Двору.
Мој је утисак да су разговори око НИС-а одмакли даље него код друга два дела Споразума и очекујемо да се убрзају договори на та друга два дела, рекао је Цветковић.
Према његовим речима, разговори у Београду водиће се на нивоу стручних тимова, а не на највишем нивоу, при чему у нашем преговарачком тиму има петнаестак чланова, међу којима су представници кабинета председника Владе Србије, ресорних министарстава, НИС-а, "Србијагаса" и једне адвокатске канцеларије, а на челу тима је државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Небојша Ћирић.
С обзиром на то да је руска страна инсистирала на краћим роковима, Влада Србије изразила је спремност да читав уговор буде реализован и пре 20. децембра, наравно уколико се план преговора реализује брже и уз услов да се договори целина аранжмана, а не његови појединачни делови, објаснио је председник Владе.
Кад је реч о преговорима са конзорцијумом "Алпина–Пор", Цветковић је нагласио да било најбоље да се постигне задовољавајући договор и за Србију и за концесионара како би наша земља што пре могла сама да почне изградњу ауто пута Хоргош–Пожега.
Председник Владе је објаснио да је суштина да се избегне међународна арбитража, јер би на губитку биле обе стране, поготово зато што суђења могу да трају месецима.
Цветковић је подсетио на то да постоји валидан уговор према коме је концесионар "Алпина–Пор" обавезан да до 31. децембра испуни неопходне услове – да затвори финансијску конструкцију како би од 1. јануара 2009. године могао да започне радове.
Пошто постоје индиције да ће концесионар тешко успети да испуни услове уговора, поготово у тренутку када у свету влада финансијска криза, наша држава разматра могућности да се споразумно раскине уговор и то у интересу обе стране, објаснио је председник Владе.
Он је указао на то да би обе стране биле на добитку, при чему би концесионару била враћена банкарска гаранција од 10 милиона евра, а држава Србија би преузела већ израђену пројектну документацију и експроприсано земљиште уз накнаду, чиме би се скратио период за изградњу аутопута.
Цветковић је рекао да је "Алпина–Пор" доставила листу документације коју поседује и додао да је на седници Националног савета за инфраструктуру у петак, 14. новембра, на којој је на дневном реду између осталог била и концесија, разматран извештај о току разговора.
Он је навео да су том приликом донети закључци о томе коју документацију треба откупити, за која документа Влада нема интереса, као и коју документацију треба додатно анализирати да би се утврдило да ли имамо за њу интереса или не.
Када је реч о другим инфраструктурним пројектима, председник Владе је нагласио да ће кључни инфраструктурни пројекти бити приоритет ове владе и оценио да ће управо они обезбедити већи прилив инвестиција и више радних места.
Поједностављење процеса и процедура је оно на чему треба даље радити, јер је управо то оно што желе инвеститори, оценио је Цветковић.
Он је, говорећи о стању у реалном сектору економије, нагласио да српска привреда има многе компаративне предности и навео да се нарочито очекују користи од српске аутомобилске индустрије и сарадње са компанијом "Фијат" у 2010. години, што би требало да допринесе економском развоју земље у наредном периоду.
Инвестицијом са „Фијатом“ отварамо велики фронт могућности, јер се ту појављују кооперанти и метална индустрија, рекао је Цветковић, али је указао и на то да не знамо какав ће развој имати аутомобилска индустрија у 2009. години, имајући у виду да је она међу првима на удару економске кризе у свету.
Кад је реч о томе где су шансе српске привреде у 2009. години, председник Владе је подсетио на то да је на недавном скупу са грчким привредницима указано на то да је наша земља интересантна и због могућих улагања у пољопривреду, фармацеутску индустрију, телекомуникације.
Он је рекао да су се грчки предузетници интересовали, на његово изненађење, чак и за пружање медицинских услуга у нашој земљи и навео пример да је један грчки инвеститор изразио интересовање за изградњу кардиоваскуларне клинике.
Цветковић је, говорећи о макроекономским показатељима, истакао да инфлација у овој години, према најновијим проценама, не би требало да премаши десет процената.
Ми смо планирали укупну инфлацију за 2009. годину од осам одсто. Може се десити да нам инфлација у наредној години не буде толико велика. Уколико диспаритети цена не повуку много, ми ћемо на страни тражње, због рестриктивније фискалне политике, имати мањи притисак и то ће позитивно деловати на инфлацију, рекао је председник Владе.
Према његовој оцени, оно што би се могло негативно одразити на инфлацију јесте кретање курса, дефицит спољне трговине и потенцијално повећање цене робе из увоза.
Председник Владе је рекао да је за следећу годину предвиђена стопа раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто, што је у поређењу са неким високо развијеним државама у Европи које су већ у рецесији прилично висока стопа.
Цветковић је рекао да су се због светске економске кризе економска питања наметнула као приоритет већини влада у свету, па и у Србији.