Аутор:
Танјуг
Ђелић је том приликом истакао да је ово велики дан за дијаспору у Бечу јер је после Париза и Диселдорфа и дипломатско-конзуларно представништво Србије у Аустрији почело да прима захтеве за издавање нових путних исправа.
Он је објаснио да је отварање радних станица за пријем захтева за издавање нових пасоша у Бечу важно, будући да у Аустрији живи више од 100.000 наших држављана.
Нови пасош је наш најбољи адут за доспевање на "белу шенгенску листу" и предуслов за путовање без виза у Европу, поручио је Ђелић и упутио апел грађанима да стари пасош благовремено замене за нови биометријски, без обзира на то што ће Скупштина донети одлуку о продужењу важења старог пасоша до краја наредне године.
Рок за издавање нових биометријских путних исправа у конзуларном одељењу је два месеца, а укупна такса износи 51 евро.
Када је реч о новим личним картама, за сада не постоји могућност да се истовремено са пасошима примају и захтеви за нове личне карте јер за то не постоје техничке могућности.
Ђелић је данас у Бечу, у оквиру конференције о европској економској интеграцији у организацији Националне банке Аустрије, учествовао на панелу “Последице политике мобилности, миграције и тржишта рада“.
Он је том приликом рекао да ће се у следећих неколико деценија водити тиха битка за стручњаке, при чему ће због неповољне демографске структуре Немачка, на пример, покушати да у наредних шест година привуче чак 600.000 научника, технолога, инжењера и квалификованих радника.
Потпредседник Владе указао је на то да светска економска криза може довести до затварања земаља ЕУ, и додао да у тим земљама постоји слабије расположење за укидање виза.
Чули смо на овом скупу да велика идеја такозване „Плаве карте", налик на америчку „Зелену карту", има тешкоћа и да има земаља које не желе да прихвате „Плаве карте" које би издавале друге државе, чиме би се обезвредио читав пројекат, навео је Ђелић.
Према његовим речима, у интересу Европе је да се ради на повећању мобилности, уз контролисану миграцију, а ако се европске земље затворе, изгубиће у утакмици која се одвија између Европе, Индије, Кине, САД и других тржишта у свету.
Када је реч о стављању Србије на белу шенгенску листу, потпредседник Владе је рекао да постоје отежавајуће околности, али је уједно поручио да се не сме одустајати од циљева.
Имамо отежавајуће околности, чињеницу да је посреди финансијска криза, да предстоје избори у ЕУ и да институционално решење за Унију још није пронађено, а то све отежава наш пут ка белом шенгену, истакао је Ђелић и напоменуо да ни у отежаним околностима не треба одустати од циља.
Он је подсетио на то да је Европска комисија први пут потврдила да ће током 2009. године предложити укидање виза за земље које буду технички спремне.
Тек смо ове године почели формални дијалог са ЕУ о укидању виза, указао је Ђелић и додао да Србија својим реформама и мерама мора уверити грађане земаља чланица шенгена да укидањем виза не губе на безбедности, већ добијају на унапређењу односа.
Ђелић је новинарима на маргинама овог скупа рекао да је Влада Србије озбиљно приступила борби против негативних последица светске финансијске кризе по нашу земљу.
Он је навео да управо постигнути споразум са Међународним монетарним фондом представља најбољи доказ тога да Влада приступа озбиљно том питању и да ће предузети све мере, па и оне болне, да би очувала стабилност динара и цена.
Према његовима речима, Влада ће предузети све мере како би била у стању да финансира све издатке из буџета, а да уједно не смањи издатке за изградњу инфраструктуре, нарочито за Коридор 10.
Србија мора да искористи тренутак дисконтинуитета када у одређеним фирмама и секторима тражња пада за између 20 и 30 одсто и где се у овом моменту, као што се видело на овој конференцији, сви директори питају где да лоцирају своје производне капацитете, рекао је потпредседник Владе.
Он је нагласио да су адути Србије то што је на стратешком месту у Европи, што је њена европска перспектива без икакве сумње реалност зато што има ниске порезе и инфраструктуру коју унапређује.
На нама је да наредних месеци учинимо све да привучемо стране инвеститоре да отворе производна постројења код нас и да те фирме производе за извоз из наше земље и да када поново крене производна активност у тим државама ми извозимо још више, објаснио је Ђелић.