Ђелић је на округлом столу о инвестиционим могућностима локалних самоуправа, у организацији магазина "Економист", рекао да Србија мора да створи услове за то да што пре добије могућност да повећа износ средстава из буџета ЕУ са садашњих 200 милиона на 1,5 милијарди евра, колико добија Бугарска.
Он је подсетио на то да се из ИПА фондова за 2007. годину користи 42 милиона евра за локалне програме који се реализују ове године, и додао да је ове године одобрено још 45 милиона евра, на које треба додати 10 милиона из Националног инвестиционог плана.
Потпредседник Владе је најавио да ће ускоро бити донети нови закони о јавној својини и концесијама који треба да олакшају долазак инвеститора, и истакао да је Србија у последње три године била лидер у привлачењу инвестиција јер је у нашу земљу у том периоду инвестирано 10 милијарди евра.
Ове године очекујемо 2,2 милијарде евра, али идуће године та сума мора бити већа, указао је Ђелић и навео да је предуслов за то изградња инфраструктуре.
Према његовим речима, Влада Србије дала је томе приоритет и одредила је 2,5 милијарди евра само за изградњу путева и завршетак Коридора 10, за шта ће, поред буџетских, бити коришћена и средства међународних финансијских институција.
Потпредседник Владе је нагласио да је Европска инвестициона банка већ обезбедила 540 милиона евра за Коридор 10 и најавио да ће 12. децембра у Београд допутовати председник те банке Филип Мејстед.
Државни секретар Министарства за инфраструктуру Миодраг Миљковић навео је на округлом столу да то министарство тренутно реализује 700 пројеката из Националног инвестиционог плана (НИП) у циљу смањења јаза у развоју појединих региона у Србији.
Миљковић је оценио да су разлике у развоју између неких региона у нашој земљи тренутно највеће у Европи, и додао да је циљ Министарства да реализовањем Стратегије развоја железничког, ваздушног, друмског и речног саобраћаја Србија добије такве капацитете који ће моћи да се уклопе у трансевропске мреже.
Ту су, најпре, важни пловни коридори (К7) и путни и железнички Коридор 10, због чега је у оквиру предузећа „Путеви Србије“ формирано посебно предузеће које ће се бавити само друмским коридором, пре свега његовим северним делом, објаснио је државни секретар Министарства за инфраструктуру.
Према његовим речима, железнички Коридор 10 у целокупној дужини од 770 километара треба да обезбеди да се возови крећу брзином већом од 120 километара на сат, а у појединим деловима већом и од 160 километара на сат.
Миљковић је указао на то да се ради и на дефинисању меморандума о разумевању са немачким партнером за израду планске документације за железнички коридор у наредне две године.
Он је најавио да ће се, поред изградње Коридора 10, радити и на осавремењивању мање важних железничких праваца који су од значаја за локалне заједнице.