Ђелић је у паузи одржавања треће седнице овог савета истакао да је највећи напредак направљен у области антимонополске регулативе и инвестиција, и додао да је препорука те банке да се за наредну годину не смањују средства за науку, образовање и истраживање јер од тога зависи развој.
Он је навео да је Европска унија одблокирала 620 милиона евра за помоћ југоисточној Европи због светске кризе, при чему 120 милиона евра представља донацију из европског буџета, док је 500 милиона евра опредељено из међународних финансијских институција.
Према његовим речима, још није познато колико ће од те суме бити одобрено Србији, али је извесно да ће се тај новац користити за стабилизацију финансијског сектора, обезбеђивање енергетске ефикасности и за финансирање инфраструктурних пројеката.
Гинтер Верхојген
Потпредседник Владе је најавио да ће Србија у децембру у Бриселу, на састанку који ће бити посвећен додатним мерама за борбу против кризе, предложити мере за западни Балкан и Србију, као и повећање износа од 620 милиона евра.
Европски комесар за индустрију и предузетништво и потпредседник Европске комисије Гинтер Верхојген оценио је да је Србија остварила велики економски и политички напредак и да брзо напредује на путу придружења ЕУ.
У разговорима са највишим званичницима Србије јасно сам изнео став да је придруживање Србије у интересу ЕУ, нарочито у време економске кризе, навео је он и поновио да ће Србија имати подршку Уније у процесу придружења.
Верхојген је пренео да је на састанку Националног савета за конкуретност било речи о утицају економске кризе на Србију, која би могла да отежа прилив кредита, и да због тога ЕУ напорно ради на стварању нових финансијских инструмената који ће бити отворени за српску привреду.
Такође, европски комесар је упутио савет Влади Србије да у штедњи због кризе не смањује финансирање програма за истраживање, развој, образовање и повећање конкурентности јер су ти програми најважнији за будућност државе.
Он је изразио наду да ће се Србија ускоро наћи на белој шенгенској листи, која омогућава грађанима да путују у земље Европске уније без визе.
Главни економиста ЕБРД-а Ерик Берглоф рекао је да је Србија у овогодишњем Извештају о транзицији била један од два водећа реформатора, али и нагласио да је остало да се уради још велики део реформи.
Према његовим речима, основа за дугорочни развој су образовање и конкурентност, тако да те области морају да буду изузете од штедње у овим кризним временима.
Ерик Берглоф
Он је најавио да ће ЕБРД повећати износ кредита у наредној години за приближно 20 одсто као одговор на светску финансијску кризу, тако да би тај износ требало да буде седам милијарди евра, уз напомену да је циљ да се износ кредита за Србију повећа на највиши обим икад забележен.
Према извештају ЕБРД-а о транзицији за 2008. годину, који је објављен 25. новембра, Србија је просечну оцену за напредак у транзицији поправила са 2,7 на 2,85 захваљујући јачању финансијског сектора и либерализацији трговине.
У поменутом извештају наводи се да је Србија значајно напредовала у правцу регионалних и европских интеграција, као и да је постигнут напредак у преговорима са Светском трговинском организацијом, чији би члан могла да постане у 2009. години.
Европска банка за обнову и развој је такође оценила да, иако Србија има висок економски раст, проблеме представљају висок ниво инфлације и дефицит текућег биланса плаћања.
У Извештају ЕБРД-а се наводи да ће висока стопа привредног раста у Србији вероватно бити смањена за 0,5 процентних поена на седам одсто у овој години, а у 2009. години на три процента.