Ђелић је на заједничкој конференцији за новинаре са министром за међународну развојну сарадњу Шведске Гунилом Карлсон истакао да ова земља такође планира да 2009. године повећа помоћ Србији.
Он је пренео да је Шведска потврдила подршку нашој земљи у достизању њених циљева за следећу годину, а то су улазак на белу шенгенску листу и добијање статуса кандидата, али под условом сарадње са Хашким трибуналом.
Према његовим речима, та подршка је значајна не само зато што је Шведска међу првим донаторима Србије, и земља чији се глас поштује, већ и зато што ће у другој половини наредне године бити председавајућа Европској унији.
За Србију је важно то што ће наредних година моћи да рачуна на ту подршку, пре свега у доменима европских интеграција, екологије, одрживог развоја и социјалне кохезије, навео је Ђелић и додао да Србија, која има висок дефицит и инфлацију, а недовољне капацитете, очекује да солидарност Европе буде попут оне коју показује Шведска.
Истовремено, он је најавио да ће директор Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Филип Мејстат посетити Београд 12. децембра и да ће тада бити финализован договор са том институцијом о издвајању 540 милиона евра за инфраструктуру у Србији, пре свега за изградњу Коридора 10.
Тај договор, који је постигнут приликом недавне посете Мејстата Београду, предвиђа и издвајање 250 милиона евра за подршку нашем финансијском систему како би се обезбедило давање кредита предузетницима од стране банака.
Потпредседник Владе такође је најавио да ће се директор ЕИБ-а током боравка у Србији састати са председником Републике Борисом Тадићем и представницима Владе Србије.
Карлсон је нагласила да је Шведска веома задовољна односима са Србијом и да подржава њен пут ка чланству у ЕУ, као и да ће наставити да ради на обезбеђивању што веће донаторске помоћи за Србију.
Према њеним речима, средства која се за Србију издвајају од шведских пореских обвезника ће бити повећана, будући да су одлично употребљена за спровођење пројеката широм земље.
Она је истакла да је са потпредседником Владе разматрала начине унапређивања сарадње с Београдом, и прецизирала да ће та сарадња првенствено бити усмерена на процес европских интеграција, борбу против корупције и јачање администрације у Србији.
Говорећи о глобалној економској кризи, Ђелић и Карлсон заједнички су оценили да ће се њене најтеже последице вероватно тек осетити.
Криза највише погођа сиромашне слојеве становништва и такав изазов потврђује корисност наставка процеса европских интеграција за Србију јер ће управо он помоћи да најугроженији буду погођени у што мањој мери, објаснила је Карлсон.