П:
О:
Читај ми
Више од милијарду евра за финансијску подршку привреди за 2009. годину
Београд,
9. децембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да је држава припремила пакет финансијске подршке привреди за 2009. годину у износу од више од милијарду евра.
Аутор:
Танјуг
Динкић је на конференцији "Националне стратегије за развој индустријских паркова у Србији" истакао да се највећи део помоћи односи на 50 милијарди динара државних гаранција за кредите које ће пословне банке одобрити привреди.
Он је објаснио да је поменути пакет део усаглашене економске политике за 2009. годину, и најавио да ће у наредној години економска политика обухватити подршку стабилности курса и цена, смањење јавне потрошње и бирократије, као и раст капиталних улагања од 30 одсто.
Према његовим речима, приближно 20 милијарди динара из тога пакета биће издвојено за Фонд за развој малих и средњих предузећа у неразвијеним подручјима и почетницима у бизнису, 11 милијарди динара намењено је за активне мере запошљавања, док је за опремање индустријских зона предвиђено 3,5 милијарди динара.
Динкић је указао на то да јавна потрошња у наредној години мора бити смањена са садашњих 44 на 43 одсто бруто друштвеног производа (БДП), и то смањењем материјалних трошкова на свим нивоима државне управе.
Такође, предвиђено је и реално смањење субвенција за приближно 27 одсто, при чему ће бити спроведена потпуна ревизија плата у јавним предузећима, као и ревизија привилегија, најавио је потпредседник Владе.
Он је изјавио да би Национална стратегија за развој индустријских паркова, која се налази у припреми, требало да омогући боље услове за инвестирање у Србију.
Циљ је да се запосли што више људи и да се привредни раст у наредном периоду базира на новим технологијама и знању које ће довести до повећања извоза, објаснио је Динкић и подсетио на то да Министарство већ годину дана ради на изради Стратегије, у чему има помоћ ЕУ и Међународне финансијске корпорације (ФИЦ).
Према његовим речима, у досадашњим припремама Стратегије закључено је да се мора радити на опремању индустријских зона и њиховом прерастању у индустријске паркове у складу са захтевима тржишта, што значи да ће бити улагано само тамо где постоји конкретна тржишна тражња.
Потпредседник Владе указао је на то да у Србији тренутно не постоји ниједан индустријски парк, већ само индустријске зоне, односно земљиште које се опрема инфраструктуром и даје на коришћење инвеститорима.
Он је прецизирао да се у Србији тренутно финансира изградња више од 30 индустријских зона, и то делом из средстава Националног инвестиционог плана (НИП), а делом из средстава Фонда за капитална улагања АП Војводина.
У наредној години из буџета ће, преко НИП-а, бити финансирано опремање и адаптација индустријских зона само на основу конкретних потреба, најавио је министар и додао да ће прва бити зона у Крагујевцу, а помоћ ће добити и Свилајнац и Лапово.
Према његовим речима, индустријске зоне и паркови могу да постану и слободне царинске зоне у којима ће се производити роба без плаћања царина и ПДВ-а на увоз сировина за робу која је намењена извозу.
У Србији постоје само три слободне царинске зоне, и то у Пироту, Суботици и Зрењанину, подсетио је Динкић и додао да је планирано да у наредном периоду буду формиране нове слободне зоне, при чему ће Крагујевац бити први град који ће добити такву зону.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Дејан Јовановић није прецизирао када ће Национална стратегија за развој индустријских паркова бити завршена, али је истакао да ће она омогућити привлачење страних инвестиција и отварање нових радних места.
Конференцију "Националне стратегије за развој индустријских паркова у Србији" организује Министарство економије и регионалног развоја, у сарадњи са Саветодавном службом за страна улагања (ФИАС) из групе Светске банке, а циљ јој је представљање стратешког оквира за развој индустријских паркова у Србији.
Програм промоције улагања у Србију (СИПП), који спроводи ФИАС, а финансира Делегација Европске комисије, требало би да допринесе побољшању инвестиционе климе у Србији и повећању броја директних страних улагања.
Један од конкретних циљева овог програма је и помоћ Влади Републике Србије у дефинисању стратешког оквира за развој и управљање индустријским парковима како би се побољшала понуда и потражња за њима.
Он је објаснио да је поменути пакет део усаглашене економске политике за 2009. годину, и најавио да ће у наредној години економска политика обухватити подршку стабилности курса и цена, смањење јавне потрошње и бирократије, као и раст капиталних улагања од 30 одсто.
Према његовим речима, приближно 20 милијарди динара из тога пакета биће издвојено за Фонд за развој малих и средњих предузећа у неразвијеним подручјима и почетницима у бизнису, 11 милијарди динара намењено је за активне мере запошљавања, док је за опремање индустријских зона предвиђено 3,5 милијарди динара.
Динкић је указао на то да јавна потрошња у наредној години мора бити смањена са садашњих 44 на 43 одсто бруто друштвеног производа (БДП), и то смањењем материјалних трошкова на свим нивоима државне управе.
Такође, предвиђено је и реално смањење субвенција за приближно 27 одсто, при чему ће бити спроведена потпуна ревизија плата у јавним предузећима, као и ревизија привилегија, најавио је потпредседник Владе.
Он је изјавио да би Национална стратегија за развој индустријских паркова, која се налази у припреми, требало да омогући боље услове за инвестирање у Србију.
Циљ је да се запосли што више људи и да се привредни раст у наредном периоду базира на новим технологијама и знању које ће довести до повећања извоза, објаснио је Динкић и подсетио на то да Министарство већ годину дана ради на изради Стратегије, у чему има помоћ ЕУ и Међународне финансијске корпорације (ФИЦ).
Према његовим речима, у досадашњим припремама Стратегије закључено је да се мора радити на опремању индустријских зона и њиховом прерастању у индустријске паркове у складу са захтевима тржишта, што значи да ће бити улагано само тамо где постоји конкретна тржишна тражња.
Потпредседник Владе указао је на то да у Србији тренутно не постоји ниједан индустријски парк, већ само индустријске зоне, односно земљиште које се опрема инфраструктуром и даје на коришћење инвеститорима.
Он је прецизирао да се у Србији тренутно финансира изградња више од 30 индустријских зона, и то делом из средстава Националног инвестиционог плана (НИП), а делом из средстава Фонда за капитална улагања АП Војводина.
У наредној години из буџета ће, преко НИП-а, бити финансирано опремање и адаптација индустријских зона само на основу конкретних потреба, најавио је министар и додао да ће прва бити зона у Крагујевцу, а помоћ ће добити и Свилајнац и Лапово.
Према његовим речима, индустријске зоне и паркови могу да постану и слободне царинске зоне у којима ће се производити роба без плаћања царина и ПДВ-а на увоз сировина за робу која је намењена извозу.
У Србији постоје само три слободне царинске зоне, и то у Пироту, Суботици и Зрењанину, подсетио је Динкић и додао да је планирано да у наредном периоду буду формиране нове слободне зоне, при чему ће Крагујевац бити први град који ће добити такву зону.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Дејан Јовановић није прецизирао када ће Национална стратегија за развој индустријских паркова бити завршена, али је истакао да ће она омогућити привлачење страних инвестиција и отварање нових радних места.
Конференцију "Националне стратегије за развој индустријских паркова у Србији" организује Министарство економије и регионалног развоја, у сарадњи са Саветодавном службом за страна улагања (ФИАС) из групе Светске банке, а циљ јој је представљање стратешког оквира за развој индустријских паркова у Србији.
Програм промоције улагања у Србију (СИПП), који спроводи ФИАС, а финансира Делегација Европске комисије, требало би да допринесе побољшању инвестиционе климе у Србији и повећању броја директних страних улагања.
Један од конкретних циљева овог програма је и помоћ Влади Републике Србије у дефинисању стратешког оквира за развој и управљање индустријским парковима како би се побољшала понуда и потражња за њима.
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...
-
Београд, 20. децембар 2024.Саучешће Вулина поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Пресечен још један ланац нелегалне трговине животињама на...
-
Београд, 19. децембар 2024.Унапређење сарадње са Русијом у области ванредних ситуација
-
Београд, 19. децембар 2024.Наставак размене искустава Србије и Русије у обучавању...
-
Београд, 18. децембар 2024.САЈ гаранција сигурности и безбедности грађана Србије
-
Београд, 18. децембар 2024.Значајна помоћ државе младима за куповину првог стана
-
Београд, 17. децембар 2024.Заплењене три тоне стероида у вредности три милиона евра