Јован Кркобабић и Антонио Гутереш
Кркобабић је том приликом имао три одвојена састанка са високим комесаром за избеглице УНХЦР-а Антониом Гутерешом, на којима се пре свега разговарало о проблемима решавања питања дуготрајног избеглиштва у Србији.
УНХЦР је уврстио Србију међу пет земаља света са проблемом дуготрајног избеглиштва.
Он је током ових састанака упознао Гутереша са садашњим стањем избеглиштва у Србији, и нагласио да у овом тренутку наша земља има два отворена проблема.
Према његовим речима, први су дуготрајне избеглице, које бораве у Србији и по 17 година и чији број данас износи приближно 97.000, од чега 75 одсто чине избегли и протерани Срби из Хрватске, док су други проблем колективни центри, којих данас има 73 од некадашњих 700.
Кркобабић је истакао да све то представља тек део армије избеглица, која је у једном тренутку на територији Републике Србије бројала више од 530.000 људи.
Потпредседник Владе је подсетио на то да је наша земља током протеклих година дала држављанство за више од 200.000 избеглица, и оценио да они који нису узели држављанство и након толико година избегличког статуса показују јасну намеру да се врате својим кућама уколико би се за то створили и минимални услови.
Такође, Кркобабић је упознао комесара Гутереша са напорима које је Србија до сада уложила у збрињавање избеглица.
Саговорници су постигли сагласност о томе да је сада потребна помоћ међународне заједнице како би био решен најтежи облик избегличког збрињавања у колективним центрима.
Високи комесар обећао је да ће покренути акцију прикупљања средстава за расељавање и затварање избегличких кампова, и указао на то да се за то реално могу очекивати средства у износу од приближно 15 милиона долара.
Кркобабић и Гутереш посебно су се задржали на питањима избеглих и протераних Срба из Хрватске, а потпредседник Владе Србије истакао је да се проблем њиховог повратка и враћања индивидуалних и власничких права мора решавати само кроз Сарајевски процес и уз међународне гаранције и јасне рокове.
Јован Кркобабић и Јаков Каленберг
Такође, Кркобабић је учествовао на пленарној седници „Дијалога са високим комесаром“, на којој је навео да Србија гарантује повраћај свих права свим лицима, уколико их још има, која су икада под притиском отишла из Србије, при чему истовремено очекује да то исто ураде и земље настале из бивше Југославије, као што је Хрватска, тим више што је реч о њиховим држављанима који су српске националности.
Током боравка у Женеви потпредседник Владе Србије посетио је и Међународни комитет Црвеног крста где је разговарао са председником ове организације Јаковом Каленбергером.
Међународни комитет Црвеног крста био је изузетно активан на Балкану током трагичних грађанских ратова деведесетих година, у Србији је достављао храну за избеглице, отварао кухиње и помагао у размени заробљених.
Црвени крст присутан је и данас у нашем региону, где помаже у проналажењу несталих и идентификацији посмртних остатака.
Кркобабић је изразио захвалност Каленбергеру на помоћи коју је та организација пружала Србији до сада, и упутио му позив да посети Србију на пролеће 2009. године.