П:
О:
Читај ми
Обележена 70-годишњица бомбардовања Београда
Београд,
6. април 2011.
Министар културе, информисања и информационог друштва у Влади Републике Србије Предраг Марковић и представници Народне библиотеке Србије, Скупштине града Београда и Удружења Београђана „Шести април“ положили су данас венце на место срушене зграде Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.
Предраг Марковић
Аутор:
Танјуг
Поводом 70-годишњице бомбардовања Београда, којим је почео напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату, представници Владе Србије и града Београда положили су венце и одали пошту жртвама.
Венце су положили саветник председника Републике Србије Триво Инђић, директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић и председник Управног одбора те библиотеке Светлана Велмар Јанковић, као и амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас.
Након полагања венаца наступио је ансамбл "Слатка фрула" који је извео програм "Музика старе Србије".
У Народној библиотеци Србије потом је представљено 796 књига издавачке куће „Геца Кон“, које су нацистичке власти заплениле током Другог светског рата, а које су након 70 година враћене из Лајпцига у Београд.
То је учињено на иницијативу директора Универзитетске библиотеке у Лајпцигу Улриха Јохана Шнајдера, који је данас симболично уручио једну од књига из поменуте збирке.
Године 1941. национална библиотека располагала је фондом од приближно 300.000 књига, 1.390 рукописних књига, повеља и других списа, од чега више од 100 на пергаменту из 12, 13. и 14. века, као и из каснијих периода.
Венце су положили саветник председника Републике Србије Триво Инђић, директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић и председник Управног одбора те библиотеке Светлана Велмар Јанковић, као и амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас.
Након полагања венаца наступио је ансамбл "Слатка фрула" који је извео програм "Музика старе Србије".
У Народној библиотеци Србије потом је представљено 796 књига издавачке куће „Геца Кон“, које су нацистичке власти заплениле током Другог светског рата, а које су након 70 година враћене из Лајпцига у Београд.
То је учињено на иницијативу директора Универзитетске библиотеке у Лајпцигу Улриха Јохана Шнајдера, који је данас симболично уручио једну од књига из поменуте збирке.
Године 1941. национална библиотека располагала је фондом од приближно 300.000 књига, 1.390 рукописних књига, повеља и других списа, од чега више од 100 на пергаменту из 12, 13. и 14. века, као и из каснијих периода.
Расим Љајић
Аутор:
Танјуг
Министар рада и социјалне политике Расим Љајић и стране дипломате положили су венце на стратиште у Јајинцима и одали почаст свим настрадалима у Другом светском рату.
На стратишту у Јајинцима убијено је више од 80.000 Срба, Рома, Јевреја, антифашиста и припадника Народноослободилачког рата.
Већина стрељаних доведена је из логора на Бањици и са Старог сајмишта, а сахрањени су у садашњем спомен-парку у Јајинцима.
У порти Вазнесењске цркве, првог дана бомбардовања, убијено је и рањено неколико стотина цивила, а директним поготком бомбе у склониште које се тада налазило у Карађорђевом парку страдала су 192 становника главног града.
Београд, који су југословенске власти прогласиле за отворен град, разорен је у нападу бомбардера нацистичке Немачке, а тачан број жртава никада није прецизно утврђен.
Процењује се да је страдало приближно 4.000 грађана Београда који је тада имао око 370.000 житеља.
Према подацима историчара, приближно 20.000 становника Краљевине Југославије страдало је 6. априла 1941. године, а током наредне четири године у борби са немачким окупаторима погинуло је готово 1,7 милиона људи.
На стратишту у Јајинцима убијено је више од 80.000 Срба, Рома, Јевреја, антифашиста и припадника Народноослободилачког рата.
Већина стрељаних доведена је из логора на Бањици и са Старог сајмишта, а сахрањени су у садашњем спомен-парку у Јајинцима.
У порти Вазнесењске цркве, првог дана бомбардовања, убијено је и рањено неколико стотина цивила, а директним поготком бомбе у склониште које се тада налазило у Карађорђевом парку страдала су 192 становника главног града.
Београд, који су југословенске власти прогласиле за отворен град, разорен је у нападу бомбардера нацистичке Немачке, а тачан број жртава никада није прецизно утврђен.
Процењује се да је страдало приближно 4.000 грађана Београда који је тада имао око 370.000 житеља.
Према подацима историчара, приближно 20.000 становника Краљевине Југославије страдало је 6. априла 1941. године, а током наредне четири године у борби са немачким окупаторима погинуло је готово 1,7 милиона људи.
-
Београд/Рим, 23. јул 2024.Италија кључни партнер Србије и региона
-
Београд, 23. јул 2024.Подршка Мисије ОЕБС-а јачању капацитета правосудних органа...
-
Београд, 23. јул 2024.Србија отворена за иностране инвестиције у области прераде...
-
Београд, 23. јул 2024.Улагања у дистрибутивну мрежу ЕПС-а највећа до сада
-
Београд, 23. јул 2024.Даље јачање укупних односа Србије и Украјине
-
Крагујевац, 22. јул 2024.Означен почетак пробне производње електричног аута „фијат...
-
Београд, 22. јул 2024.Измене закона у циљу повећања родитељског додатка
-
Београд, 22. јул 2024.Закључен споразум са удружењима пољопривредника
-
Крагујевац, 22. јул 2024.Наставак јачања капацитета одбрамбене индустрије Србије
-
Београд, 22. јул 2024.Одбојкашицама Србије уручени дипломатски пасоши