П:
О:
Читај ми
Србија улаже велике напоре у решавање питања избеглица
Београд,
3. август 2011.
Комесаријат за избеглице Републике Србије саопштио је данас поводом 16-годишњице од почетка хрватске војно-полицијске акције "Олуја" да Србија улаже велике напоре у креирање и успешно спровођење програма који воде ка трајним решењима, одрживој интеграцији и достојанственом животу избеглих лица.
У саопштењу се подсећа на то да се сутра, 4. августа, навршава 16 година од почетка поменуте акције, у којој је за неколико дана убијено 2.500 људи, док је приближно 200.000 људи избегло у Србију, при чему се 2.300 особа и данас води као нестало.
Данас, више од деценију и по касније, Србија је земља с највише избеглих и интерно расељених у Европи. Од 610.000 људи угрожених ратом, који су од 1991. године уточиште потражили у Србији, више од 75.000 лица и даље је у статусу избеглица, од чега је 75 одсто њих из Хрватске.
Упркос свим економским проблемима кроз које земља пролази у претходне две деценије, Србија је уложила велике напоре у креирање и успешно спровођење програма који воде ка трајним решењима, одрживој интеграцији и достојанственом животу избеглих.
У ове сврхе из буџета Србије издвајају се значајна финансијска средства, док је додатна подршка обезбеђена из европских и међународних фондова, а једним делом у овоме су, сопственим средствима, учествовала и избегла и интерно расељена лица.
У последње три године, напорима које држава улаже кроз Комесаријат за избеглице, број колективних центара је смањен за трећину, а број људи који у њима живи је преполовљен.
У 52 преостала колективна центра смештено је 3.878 избеглих и интерно расељених лица. Планирано је да се до краја године затвори још десет колективних центара и обезбеде се трајна стамбена решења кроз реализацију пројеката које подржавају међународни и билатерални донатори.
Упркос охрабрујућем податку да се број избеглих у Србији у протеклих годину дана смањио за 14 одсто, Србија остаје једна од пет земаља у свету са дуготрајном избегличком кризом.
Главни разлог за то је неспремност Хрватске да на успешан начин реши проблеме који се тичу имовине и права својих држављана српске националности који у Србији живе као избеглице, али и оних који живе у Хрватској.
Интензивнија регионална сарадња између држава бивше Југославије од 2010. године требало би да процес решавања ове кризе убрза, и у перспективи оконча. Са своје стране Србија и Комесаријат за избеглице наставиће да улажу максималне напоре да се пронађу најбоља решења за сва избегла лица која одлуче да остану на њеној територији.
Поред овога, наша држава ће наставити да активно сарађује са свим земљама у региону како би на најбољи начин допринела да се сви који желе ефикасно врате у своје домове.
Данас, више од деценију и по касније, Србија је земља с највише избеглих и интерно расељених у Европи. Од 610.000 људи угрожених ратом, који су од 1991. године уточиште потражили у Србији, више од 75.000 лица и даље је у статусу избеглица, од чега је 75 одсто њих из Хрватске.
Упркос свим економским проблемима кроз које земља пролази у претходне две деценије, Србија је уложила велике напоре у креирање и успешно спровођење програма који воде ка трајним решењима, одрживој интеграцији и достојанственом животу избеглих.
У ове сврхе из буџета Србије издвајају се значајна финансијска средства, док је додатна подршка обезбеђена из европских и међународних фондова, а једним делом у овоме су, сопственим средствима, учествовала и избегла и интерно расељена лица.
У последње три године, напорима које држава улаже кроз Комесаријат за избеглице, број колективних центара је смањен за трећину, а број људи који у њима живи је преполовљен.
У 52 преостала колективна центра смештено је 3.878 избеглих и интерно расељених лица. Планирано је да се до краја године затвори још десет колективних центара и обезбеде се трајна стамбена решења кроз реализацију пројеката које подржавају међународни и билатерални донатори.
Упркос охрабрујућем податку да се број избеглих у Србији у протеклих годину дана смањио за 14 одсто, Србија остаје једна од пет земаља у свету са дуготрајном избегличком кризом.
Главни разлог за то је неспремност Хрватске да на успешан начин реши проблеме који се тичу имовине и права својих држављана српске националности који у Србији живе као избеглице, али и оних који живе у Хрватској.
Интензивнија регионална сарадња између држава бивше Југославије од 2010. године требало би да процес решавања ове кризе убрза, и у перспективи оконча. Са своје стране Србија и Комесаријат за избеглице наставиће да улажу максималне напоре да се пронађу најбоља решења за сва избегла лица која одлуче да остану на њеној територији.
Поред овога, наша држава ће наставити да активно сарађује са свим земљама у региону како би на најбољи начин допринела да се сви који желе ефикасно врате у своје домове.
-
Београд, 23. јул 2024.Помоћ Војске Србије у водоснабдевању у Горњем Милановцу и...
-
Београд, 23. јул 2024.Специјалистички прегледи за грађане у војним болницама у...
-
Београд, 23. јул 2024.На граничном прелазу Богојево заплењено више од 28 килограма...
-
Београд, 23. јул 2024.Ухапшено седам особа у Младеновцу и Тополи због трговине дрогом
-
Београд, 23. јул 2024.Подношење захтева за остваривање права на премију за млеко до 23....
-
Београд, 22. јул 2024.Ухапшена три лица због шпијунаже на штету „Крушика“
-
Београд, 22. јул 2024.Ухапшене три особе за којима је трагала полиција
-
Београд, 21. јул 2024.Новим трансплантацијама органа у КЦС спашена још четири живота
-
Београд, 19. јул 2024.Сарадња МУП-а Србије и МУП-а РС током туристичке сезоне
-
Београд, 19. јул 2024.Ухапшена једна особа због проневере у обављању привредне...