П:
О:
Читај ми
Остварен напредак у сектору телекомуникација и информационог друштва
Београд,
22. новембар 2011.
Државни секретар за Дигиталну агенду Министарства културе, информисања и информационог друштва Владе Републике Србије Јасна Матић најавила је данас да ће Србија 30. новембра са Европском комисијом потписати Програм за безбедност на интернету.
Аутор:
Бета
Матић је, отварајући 19. телекомуникациони форум “Телфор 2011”, у Центру „Сава”, навела да се тај програм односи пре свега на заштиту деце.
Сектор телекомуникација и информационог друштва у Србији је у последње четири године остварио напредак и та област је усаглашена са стандардима ЕУ, истакла је она.
Према њеним речима, либерализовано је телекомуникационо тржиште и започет је развој широкопојасног интернета.
Матић је саопштила да је од 2008. до 2011. године забележен раст од 100 одсто у коришћењу широкопојасног интернета и напоменула да се успело у томе да свака школа добије информатички кабинет, у шта је уложено приближно 13 милиона евра, а отворено је 30.000 радних места.
Она је нагласила да је шест милиона евра из “Хеленик плана” искоришћено за изградњу оптичке мреже у оквиру пројекта “Амрес”, која ће повезати академске институције.
Матић је у оквиру поменутог телекомуникационог форума отворила регионалну конференцију ”Процеси преласка на дигитално емитовање”, коју је организовала Дигитална агенда у сарадњи са Републичком агенцијом за електронске комуникације (РАТЕЛ), Емисионом техником и везе (ЕТВ), Мисијом ОЕБС-а и Амбасадом Француске у Србији.
Главне теме конференције биле су дигитална дивиденда, регулација спектра и прелазак са аналогног на дигитално емитовање земаљског телевизијског сигнала.
Матић је рекла да, када је у питању прелазак на дигитални сигнал у Србији, припреме теку планираном динамиком, уз напомену да ће пробно емитовање почети крајем ове године, док ће цео процес вероватно бити завршен 2012. године.
Према њеним речима, пробни дигитални телевизијски сигнал покриваће око 40 одсто гледалишта у Србији.
Генерални директор “Теленор Србија” Ћел Мортен Јонсен рекао је да адекватно употребљен интернет може да послужи као средство које може утицати на многа питања са којима се Србија данас сусреће.
Према његовој оцени, до 2020. године може бити отворено око 100.000 радних места ако се стимулише развој интернета.
Лаптопови, смарт телефони и таблет рачунари предводе развој пословања, указао је он и додао да је очигледна потреба за различитим спектрима у циљу праћења нових трендова.
Дигитализацију телевизије неопходно је извршити зато што је Србија 2006. године у Женеви потписала споразум ГЕ06 и тиме се обавезала да најкасније до 17. јуна 2015. године пређе на дигитално емитовање телевизијског сигнала, што су дужне да ураде и све европске земље.
Дигитализација телевизије подразумева потпуну дигитализацију телевизијског сигнала, од тренутка када се слика и звук сниме у студију, до тренутка када сигнал стигне до телевизијских пријемника.
Пренос сигнала кроз ваздух се не обавља више у аналогном, већ у дигиталном облику, уз коришћење дигиталних метода модулације и обраде сигнала.
Предности дигиталне телевизије у односу на аналогну су: квалитетнија слика и звук, више канала, већа отпорност на сметње, богатији програмски садржаји, нови сервиси и могућности (е-банкарство, е-куповина, видео на захтев, напреднији телетекст), као и посебне услуге намењене особама са посебним потребама.
Сектор телекомуникација и информационог друштва у Србији је у последње четири године остварио напредак и та област је усаглашена са стандардима ЕУ, истакла је она.
Према њеним речима, либерализовано је телекомуникационо тржиште и започет је развој широкопојасног интернета.
Матић је саопштила да је од 2008. до 2011. године забележен раст од 100 одсто у коришћењу широкопојасног интернета и напоменула да се успело у томе да свака школа добије информатички кабинет, у шта је уложено приближно 13 милиона евра, а отворено је 30.000 радних места.
Она је нагласила да је шест милиона евра из “Хеленик плана” искоришћено за изградњу оптичке мреже у оквиру пројекта “Амрес”, која ће повезати академске институције.
Матић је у оквиру поменутог телекомуникационог форума отворила регионалну конференцију ”Процеси преласка на дигитално емитовање”, коју је организовала Дигитална агенда у сарадњи са Републичком агенцијом за електронске комуникације (РАТЕЛ), Емисионом техником и везе (ЕТВ), Мисијом ОЕБС-а и Амбасадом Француске у Србији.
Главне теме конференције биле су дигитална дивиденда, регулација спектра и прелазак са аналогног на дигитално емитовање земаљског телевизијског сигнала.
Матић је рекла да, када је у питању прелазак на дигитални сигнал у Србији, припреме теку планираном динамиком, уз напомену да ће пробно емитовање почети крајем ове године, док ће цео процес вероватно бити завршен 2012. године.
Према њеним речима, пробни дигитални телевизијски сигнал покриваће око 40 одсто гледалишта у Србији.
Генерални директор “Теленор Србија” Ћел Мортен Јонсен рекао је да адекватно употребљен интернет може да послужи као средство које може утицати на многа питања са којима се Србија данас сусреће.
Према његовој оцени, до 2020. године може бити отворено око 100.000 радних места ако се стимулише развој интернета.
Лаптопови, смарт телефони и таблет рачунари предводе развој пословања, указао је он и додао да је очигледна потреба за различитим спектрима у циљу праћења нових трендова.
Дигитализацију телевизије неопходно је извршити зато што је Србија 2006. године у Женеви потписала споразум ГЕ06 и тиме се обавезала да најкасније до 17. јуна 2015. године пређе на дигитално емитовање телевизијског сигнала, што су дужне да ураде и све европске земље.
Дигитализација телевизије подразумева потпуну дигитализацију телевизијског сигнала, од тренутка када се слика и звук сниме у студију, до тренутка када сигнал стигне до телевизијских пријемника.
Пренос сигнала кроз ваздух се не обавља више у аналогном, већ у дигиталном облику, уз коришћење дигиталних метода модулације и обраде сигнала.
Предности дигиталне телевизије у односу на аналогну су: квалитетнија слика и звук, више канала, већа отпорност на сметње, богатији програмски садржаји, нови сервиси и могућности (е-банкарство, е-куповина, видео на захтев, напреднији телетекст), као и посебне услуге намењене особама са посебним потребама.
-
Београд/Вашингтон, 30. септембар 2024.Србија активно сарађује са међународним партнерима у борби...
-
Београд, 30. септембар 2024.Снажење демократских капацитета друштва у области јавног...
-
Београд/Гуангџоу, 30. септембар 2024.Авио-линија за Гуангџоу потврда све значајнијих економских веза...
-
Београд, 30. септембар 2024.Србија у континуитету ради на поправљању положаја жена у друштву
-
Београд, 30. септембар 2024.Додатно интензивирати сарадњу са ЕБРД у области...
-
Београд/Вишеград, 29. септембар 2024.Подршка пројектима популационе политике у РС
-
Београд, 29. септембар 2024.Обележена 33-годишњица смрти народног хероја мајора Милана Тепића
-
Београд/Солун, 28. септембар 2024.Обележена 106-годишњица пробоја Солунског фронта
-
Косељева, 28. септембар 2024.Додатна финансијска подршка државе пољопривредним...
-
Београд, 28. септембар 2024.Промоција породичних вредности у општинама широм Србије