П:
О:
Читај ми
Србија наставља да пружа допринос борби против климатских промена
Београд/Њујорк,
23. септембар 2014.
Председник Републике Србије Томислав Николић најавио је у говору на самиту о климатским променама у Уједињеним нацијама (УН) у Њујорку да ће Србија кроз своје институције, поштујући Оквирну конвенцију УН о промени климе и Кјото протокол, наставити да пружа допринос смањењу негативних утицаја климатских промена.
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Србије преноси излагање председника Србије Томислава Николића у целини:
"Уважени председавајући,
Поштоване колеге,
Честитам генералном секретару Бан Кимуну на организовању ове конференције и изражавам захвалност на томе што нам је пружио прилику да изнесемо свој став о веома важном питању – климатским променама.
На нама, политичким лидерима данашњице, лежи одговорност за доношење заједничких одлука од којих ће у великој мери зависити благостање будућих генерација. Србија је мала земља, али кроз партнерски однос са другима може да отклони све претње и проблеме који превазилазе њене могућности.
Већ одавно је јасно да решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање, како на мултилатералном – кроз активности УН, тако и на регионалном нивоу. Научни консензус сугерише да ће глобална температура у 21. веку порасти неколико степени Целзијуса.
Екстремне временске непогоде ће расти и њихова учесталост зависи од интензитета глобаног загревања.
Настојећи да допринесе решавању тог проблема, Србија је спремна да пружи свој допринос, посебно имајући у виду да је већ месецима жртва катастрофалних поплава.
У неким деловима Србије пале су количине кише које падну једном у хиљаду година. Причињена је огромна материјална штета, директна и индиректна, процењена на више од 1,5 милијарди евра, и што је најтрагичније, изгубљени су људски животи.
Користим ову прилику да искажем захвалност представницима држава, влада, многобројних организација, удружења, као и појединцима који су у тим, по моју земљу и народ тешким тренуцима, несебично притекли у помоћ, а нарочито онима који и након велике несреће настављају са подршком у великом и скупом послу отклањања последица и обнове уништеног.
Уважене колеге,
Током историје наше планете, клима је утицала на непрекидне процесе који су узроковали промене на континентима, у океанима, структури биљних и животињских врста. Земљина површина се мењала под утицајем ендогених природних механизама, као и егзогених фактора, који су потпуно ван домашаја људи.
Да ли се клима променила и да ли се и даље мења на штету човечанства? Да ли су те промене узроковане људским активностима и технолошким развојем наше цивилизације? Да ли је поменутих екстремних догађаја било у прошлости, и у којој мери? Шта предузети, како се борити, и да ли је могуће контролисати природу на такав начин да се у потпуности заштитимо од њених екстремних ћуди?
Наука је у доброј мери понудила одговоре на многа од тих питања. Око дела одговора постоји консензус. Око неких, мишљења и научне истине су супростављени.
Драги пријатељи,
Последице климатских промена ће додатно повећати напетост узроковану великом неједнакошћу, која већ постоји у свету. Катастрофичне предикције будућности намећу различите рестрикције које највише погађају најслабије, односно оне који тек треба да покрену индустрију и обезбеде бољи живот својих грађана.
Земље у развоју само незнатно доприносе глобалном загревању; њима се мора пружити могућност да се развијају, чак и ако то значи увећање емисије штетних гасова. За развој не постоје само морални разлози.
Задатак нас политичара требало би, пре свега, да буде, с једне стране, пружање пуне подршке научним активностима, а с друге, усаглашен и координиран одговор на климатске промене и екстремне временске ситуације.
Адаптацију и припрему одговора државе и друштва на сваки могући сценарио, укључујући и онај најгори, видим као наш основни и најважнији задатак.
Србија ће кроз своје државне и научне институције, поштујући релевантна међународна документа, а пре свега Оквирну конвенцију УН о промени климе и Кјото протокол, наставити да пружа допринос активностима УН, као и свим другим, пре свега европским и регионалним иницијативама у пословима око мониторинга климе и смањења негативних утицаја климатских промена.
Били смо и остаћемо део заједничког тима и активни учесник у том послу, у нади да ће наука што пре понудити јасне одговоре и несумњиве доказе, а политика најбоља и најбржа решења.
Изражавам наду да ће на предстојећој, 3. светској конференцији УН о смањењу ризика од катастрофа у Јапану 2015. године, бити постигнут договор о усвајању оквира за дугорочно смањење ризика од катастрофа, у којем би већи акценат био стављен на предвиђање сценарија.
Даме и господо,
Пред нама су две могућности: да не радећи ништа прихватимо ситуацију каква јесте и да јој се препустимо, или да преузмемо одговорност да је променимо како бисмо обезбедили напредак човечанства.
Србија жели да напредује и нема другу алтернативу", закључио је у говору председник Србије.
Честитам генералном секретару Бан Кимуну на организовању ове конференције и изражавам захвалност на томе што нам је пружио прилику да изнесемо свој став о веома важном питању – климатским променама.
На нама, политичким лидерима данашњице, лежи одговорност за доношење заједничких одлука од којих ће у великој мери зависити благостање будућих генерација. Србија је мала земља, али кроз партнерски однос са другима може да отклони све претње и проблеме који превазилазе њене могућности.
Већ одавно је јасно да решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање, како на мултилатералном – кроз активности УН, тако и на регионалном нивоу. Научни консензус сугерише да ће глобална температура у 21. веку порасти неколико степени Целзијуса.
Екстремне временске непогоде ће расти и њихова учесталост зависи од интензитета глобаног загревања.
Настојећи да допринесе решавању тог проблема, Србија је спремна да пружи свој допринос, посебно имајући у виду да је већ месецима жртва катастрофалних поплава.
У неким деловима Србије пале су количине кише које падну једном у хиљаду година. Причињена је огромна материјална штета, директна и индиректна, процењена на више од 1,5 милијарди евра, и што је најтрагичније, изгубљени су људски животи.
Користим ову прилику да искажем захвалност представницима држава, влада, многобројних организација, удружења, као и појединцима који су у тим, по моју земљу и народ тешким тренуцима, несебично притекли у помоћ, а нарочито онима који и након велике несреће настављају са подршком у великом и скупом послу отклањања последица и обнове уништеног.
Уважене колеге,
Током историје наше планете, клима је утицала на непрекидне процесе који су узроковали промене на континентима, у океанима, структури биљних и животињских врста. Земљина површина се мењала под утицајем ендогених природних механизама, као и егзогених фактора, који су потпуно ван домашаја људи.
Да ли се клима променила и да ли се и даље мења на штету човечанства? Да ли су те промене узроковане људским активностима и технолошким развојем наше цивилизације? Да ли је поменутих екстремних догађаја било у прошлости, и у којој мери? Шта предузети, како се борити, и да ли је могуће контролисати природу на такав начин да се у потпуности заштитимо од њених екстремних ћуди?
Наука је у доброј мери понудила одговоре на многа од тих питања. Око дела одговора постоји консензус. Око неких, мишљења и научне истине су супростављени.
Драги пријатељи,
Последице климатских промена ће додатно повећати напетост узроковану великом неједнакошћу, која већ постоји у свету. Катастрофичне предикције будућности намећу различите рестрикције које највише погађају најслабије, односно оне који тек треба да покрену индустрију и обезбеде бољи живот својих грађана.
Земље у развоју само незнатно доприносе глобалном загревању; њима се мора пружити могућност да се развијају, чак и ако то значи увећање емисије штетних гасова. За развој не постоје само морални разлози.
Задатак нас политичара требало би, пре свега, да буде, с једне стране, пружање пуне подршке научним активностима, а с друге, усаглашен и координиран одговор на климатске промене и екстремне временске ситуације.
Адаптацију и припрему одговора државе и друштва на сваки могући сценарио, укључујући и онај најгори, видим као наш основни и најважнији задатак.
Србија ће кроз своје државне и научне институције, поштујући релевантна међународна документа, а пре свега Оквирну конвенцију УН о промени климе и Кјото протокол, наставити да пружа допринос активностима УН, као и свим другим, пре свега европским и регионалним иницијативама у пословима око мониторинга климе и смањења негативних утицаја климатских промена.
Били смо и остаћемо део заједничког тима и активни учесник у том послу, у нади да ће наука што пре понудити јасне одговоре и несумњиве доказе, а политика најбоља и најбржа решења.
Изражавам наду да ће на предстојећој, 3. светској конференцији УН о смањењу ризика од катастрофа у Јапану 2015. године, бити постигнут договор о усвајању оквира за дугорочно смањење ризика од катастрофа, у којем би већи акценат био стављен на предвиђање сценарија.
Даме и господо,
Пред нама су две могућности: да не радећи ништа прихватимо ситуацију каква јесте и да јој се препустимо, или да преузмемо одговорност да је променимо како бисмо обезбедили напредак човечанства.
Србија жели да напредује и нема другу алтернативу", закључио је у говору председник Србије.
-
Београд, 18. децембар 2024.Забринутост због директног укључивања деце у дневнополитичке...
-
Београд, 27. новембар 2024.Скупштина Србије усвојила Закон о буџету за 2025. годину
-
Београд, 26. новембар 2024.Развој сарадње са Екваторијалном Гвинејом у многим областима
-
Београд, 26. новембар 2024.Председник Екваторијалне Гвинеје свечано дочекан испред Палате...
-
Београд, 25. новембар 2024.Скупштина Србије констатовала оставке министара Горана Весића и...
-
Београд, 21. новембар 2024.Велики потенцијал за унапређење сарадње са Словачком у више...
-
Београд, 19. новембар 2024.Односи Србије и Казахстана засновани на чврстом пријатељству
-
Београд, 19. новембар 2024.Председник Казахстана свечано дочекан испред Палате Србија
-
Београд, 1. новембар 2024.Лица одговорна за данашњу трагедију у Новом Саду биће...
-
Београд, 28. октобар 2024.Мађарска ће учинити све да Србија што пре постане чланица ЕУ