П:
О:
Читај ми
“Купујмо домаће – обновимо Србију”
Београд,
6. мај 2004.
Министарство трговине, туризма и услуга Владе Републике Србије покреће кампању под називом ''Купујмо домаће – обновимо Србију'', која ће трајати више од годину дана, а чији је циљ утицај на свест потрошача да купују домаће производе, чиме ће се реафирмисати домаћа привреда, ојачати поверење у домаће производе, смањити одлив средстава према иностранству, као и сачувати постојећа и отворити нова радна места. Ова акција има за циљ и промену свести понуђача како би на домаћем тржишту понудили квалитетне производе по приступачним ценама.
Министар трговине, туризма и услуга Бојан Димитријевић рекао је на данашњој конференцији за новинаре да су, циљеви ове кампање, у крајњој линији, и повећање наших извозних могућности, јачање државних фондова, као што су пензиони, здравствени и социјални, као и подстицање креативности и такмичарског духа у домаћој привреди.
“Није нам намера да правимо било какве забране, нити је сврха нека врста протекционизма. Циљ кампање је промена свести потрошача и охрабрење понуђача, пре свега у прехрамбеној сфери, да понуде производе који ће бити и међународно конкурентни”, истакао је Димитријевић.
Димитријевић је објаснио да је идеја за започињање ове кампање настала због тога што је домаћа привреда изложена великој страној конкуренцији, односно, процес глобализације и снижавања царинских баријера знатно су погоршали конкурентске способности српске привреде. Он је додао да је положај домаће привреде погоршан и због дешавања протеклих година, као што су ратно окружење, санкције, мала куповна моћ становништва и слично. Према његовим речцима, проблем је и у томе што у јавности постоје и стереотипи о лошој домаћој, а квалитетној увозној роби. Димитријевић је рекао и да је трговински дефицит веома висок протеклих година и изнео податак према коме је овај дефицит прошле године износио готово пет милијарди долара.
Министар је истакао да је, међутим, део домаће привреде успео да понуди квалитетне производе по приступачним ценама, али да је проблем у томе што нема довољно економске снаге да се маркетиншки парира страним конкурентима, као и да се озбиљније приступи процесу који се зове брендирање, односно стварање домаће марке, због чега је и покренута ова кампања.
Димитријевић је рекао и да ће ефекти кампање бити видљиви тек за две до пет година. Према његовој оцени, ако се за годину дана промени свест домаћих потрошача о важности домаћих производа, а произвођача о значају домаћих брендова, створи маркетиншка култура и потом појави неколико десетина или чак стотинак нових брендова, кампања ће постићи свој циљ.
Министар је навео да су циљне групе ове акције, пре свега, грађани као потрошачи, привреда као произвођач и давалац услуга, као и медији, и истакао да су стране компаније које користе домаће ресурсе, радну снагу и сировине, такође, заинтересоване да подрже ову акцију. Основне поруке кампање су да се куповином домаћих производа добија добар квалитет по нижој цени и боља контрола квалитета и порекла производа, јача домаћа производња, побољшава животни стандард, отварају нова радна места, а домаћи произвођачи доводе у равноправнији положај са иностраном конкуренцијом.
“Није нам намера да правимо било какве забране, нити је сврха нека врста протекционизма. Циљ кампање је промена свести потрошача и охрабрење понуђача, пре свега у прехрамбеној сфери, да понуде производе који ће бити и међународно конкурентни”, истакао је Димитријевић.
Димитријевић је објаснио да је идеја за започињање ове кампање настала због тога што је домаћа привреда изложена великој страној конкуренцији, односно, процес глобализације и снижавања царинских баријера знатно су погоршали конкурентске способности српске привреде. Он је додао да је положај домаће привреде погоршан и због дешавања протеклих година, као што су ратно окружење, санкције, мала куповна моћ становништва и слично. Према његовим речцима, проблем је и у томе што у јавности постоје и стереотипи о лошој домаћој, а квалитетној увозној роби. Димитријевић је рекао и да је трговински дефицит веома висок протеклих година и изнео податак према коме је овај дефицит прошле године износио готово пет милијарди долара.
Министар је истакао да је, међутим, део домаће привреде успео да понуди квалитетне производе по приступачним ценама, али да је проблем у томе што нема довољно економске снаге да се маркетиншки парира страним конкурентима, као и да се озбиљније приступи процесу који се зове брендирање, односно стварање домаће марке, због чега је и покренута ова кампања.
Димитријевић је рекао и да ће ефекти кампање бити видљиви тек за две до пет година. Према његовој оцени, ако се за годину дана промени свест домаћих потрошача о важности домаћих производа, а произвођача о значају домаћих брендова, створи маркетиншка култура и потом појави неколико десетина или чак стотинак нових брендова, кампања ће постићи свој циљ.
Министар је навео да су циљне групе ове акције, пре свега, грађани као потрошачи, привреда као произвођач и давалац услуга, као и медији, и истакао да су стране компаније које користе домаће ресурсе, радну снагу и сировине, такође, заинтересоване да подрже ову акцију. Основне поруке кампање су да се куповином домаћих производа добија добар квалитет по нижој цени и боља контрола квалитета и порекла производа, јача домаћа производња, побољшава животни стандард, отварају нова радна места, а домаћи произвођачи доводе у равноправнији положај са иностраном конкуренцијом.
Министар је најавио да ће током кампање бити урађено и истраживање јавног мњења о навикама и обавештености потрошача, како би се утврдили разлози због којих грађани купују или не купују домаће производе, што ће бити веома корисна информација за произвођаче како би увидели шта је потребно да ураде да би њихови производи били конкурентни.
Димитријевић је рекао да је Министарство направило листу најпродаванијих производа у десет највећих трговинских кућа, и додао да анализе тих података показују да се међу сто најпродаванијих прозвода налазе домаћи производи. Он је навео пример “Меркатора” где се међу 100 најпродаванијих производа, налази чак 70 производа домаћег порекла.
Димитријевић је рекао да ће у кампањи бити понуђено стратешко партнерство привредним субјектима, медијима, синдикатима и утицајним појединцима. Он је најавио да ће за најкасније две недеље бити организован састанак са свим значајним произвођачима, извозницима и трговинама, који би у скромном износу подржали кампању, јер ће, како је рекао, основна активност прве и друге фазе ове акције бити усмерена на рекламну кампању и ПР активности, као и промоцију кампање на најразличитијим местима – привредним коморама, факултетима, фирмама, стручним организацијама, привредним сајмовима и слично.
Министар је рекао и да је приликом креирања ове кампање коришћено искуство Хрватске и додао да је сличну акцију имала и Босна и Херцеговина, пре двадесетак година и Велика Британија, а да је тренутно води чак и Аустралија.
Димитријевић је најавио да ће у уторак, 11. маја, почети са радом радна група при Министарству трговине, туризма и услуга, која треба да донесе нови закон о трговини и серију пратећих закона и прописа. Новом законском регулативом био би уведен појам “марка домаћег квалитета”, коју би као неку врсту гаранције квалитета домаћих производа издавала одређена институција, а законом би били дефинисани и који све критеријуми треба да буду задовољени да би одређени домаћи производ добио ову марку. За сада још није прецизирано како би се та марка звала, а један од предлога је и “Маде ин Сербиа”.
Како је рекао, постоје три опције која би институција издавала ту маркицу – Министарство трговине, туризма и услуга, Привредна комора, као што је случај у Хрватској, или да се, што је и најмодерније решење, формира посебна, независна агенција, чији би основни задатак био да ради на брендирању домаћих производа, издавању маркица и промоцији квалитета домаћих производа у циљу приближавања стандардима Европске уније и промоције домаћих производа на међународном тржишту.
Димитријевић је рекао да је Министарство направило листу најпродаванијих производа у десет највећих трговинских кућа, и додао да анализе тих података показују да се међу сто најпродаванијих прозвода налазе домаћи производи. Он је навео пример “Меркатора” где се међу 100 најпродаванијих производа, налази чак 70 производа домаћег порекла.
Димитријевић је рекао да ће у кампањи бити понуђено стратешко партнерство привредним субјектима, медијима, синдикатима и утицајним појединцима. Он је најавио да ће за најкасније две недеље бити организован састанак са свим значајним произвођачима, извозницима и трговинама, који би у скромном износу подржали кампању, јер ће, како је рекао, основна активност прве и друге фазе ове акције бити усмерена на рекламну кампању и ПР активности, као и промоцију кампање на најразличитијим местима – привредним коморама, факултетима, фирмама, стручним организацијама, привредним сајмовима и слично.
Министар је рекао и да је приликом креирања ове кампање коришћено искуство Хрватске и додао да је сличну акцију имала и Босна и Херцеговина, пре двадесетак година и Велика Британија, а да је тренутно води чак и Аустралија.
Димитријевић је најавио да ће у уторак, 11. маја, почети са радом радна група при Министарству трговине, туризма и услуга, која треба да донесе нови закон о трговини и серију пратећих закона и прописа. Новом законском регулативом био би уведен појам “марка домаћег квалитета”, коју би као неку врсту гаранције квалитета домаћих производа издавала одређена институција, а законом би били дефинисани и који све критеријуми треба да буду задовољени да би одређени домаћи производ добио ову марку. За сада још није прецизирано како би се та марка звала, а један од предлога је и “Маде ин Сербиа”.
Како је рекао, постоје три опције која би институција издавала ту маркицу – Министарство трговине, туризма и услуга, Привредна комора, као што је случај у Хрватској, или да се, што је и најмодерније решење, формира посебна, независна агенција, чији би основни задатак био да ради на брендирању домаћих производа, издавању маркица и промоцији квалитета домаћих производа у циљу приближавања стандардима Европске уније и промоције домаћих производа на међународном тржишту.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја