П:
О:
Читај ми
Србија и ММФ постигли договор о стендбај аранжману
Београд,
14. новембар 2008.
Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић изјавила је данас да је Влада Србије из предострожности постигла договор са Међународним монетарним фондом о петнаестомесечном стендбај аранжману, који треба да подржи економску политику Владе у циљу очувања макроекономске и финансијске стабилности.
Алберт Јагер, Диана Драгутиновић и Радован Јелашић
Драгутиновић је на конференцији за новинаре, поводом завршетка преговора са ММФ-ом, истакла да тај програм, о коме се преговарало две недеље, даје Србији могућност да повлачи средства само ако затреба, а да ћемо се ми трудити да нам не затреба.
Она је указала на то да је тај аранжман са ММФ-ом омогућава већу флексибилност Србије да спречи евентуалне ефекте глобалне финансијске кризе и да омогућава јачање поверења инвеститора и међународних финансијских институција и осећај сигурности свима у Србији.
Такође, она је навела да ће у наредној години буџетски дефицит бити максимално 1,5 одсто БДП-а и неће бити резултат експанзивне фискалне политике, већ успоравања привредне активности.
Маса плата и пензија у наредној години ће расти у односу на ову годину, али ће раст бити веома умерен, истакла је Драгутиновић и најавила да ће у 2009. години субвенције значајно опасти, али ће бити остављено довољно простора да држава реагује ако буде потребно да обезбеди нормално функционисање тржишта.
Она је рекла да би раст масе зарада у наредној години требало да буде осам одсто, а раст масе пензија 15 одсто, што може бити ревидирано уколико економска ситуација буде повољнија него што се сада предвиђа. Драгутиновић је истакла да су договорене само глобалне цифре раста масе зарада и пензија, као и да су у оквиру те масе могуће разне комбинације. Остаје могућност преговора о томе да ли ће сва примања бити фиксирана, а остављен је и простор за јачу социјалну политику у складу са инфлацијом, указала је она и навела да би буџет за наредну годину Влада требало да разматра у наредних седам дана. Према њеним речима, у наредној години биће вођена стриктна политика доходака и то на свим нивоима државе, укључујући и јавна предузећа, при чему ће држава у 2009. години коштати пореске обвезнике бар 50 милијарди динара мање. Она је подсетила на то да је ниво субвенција и учешћа субвенција у БДП-у Србије висок и износи више од 2,5 одсто, док је у развијеним земљама мање од један одсто, и додала да ће субвенције бити смањене тако што ће се боље контролисати употреба тих средстава. Драгутиновић је нагласила да ће субвенције бити мање јер ће бити завршена трансформација привреде и додала да ће се смањити субвенције јавним предузећима, пре свега "Железници Србије", као и субвенције на локалном нивоу, комуналним предузећима и пољопривреди.
Шеф Мисије ММФ-а Алберт Јагер рекао је да је с представницима Владе Србије постигнут договор о кредитној подршци Србији од 520 милиона долара, коју ће Србија узети само уколико јој затреба.
Јагер је навео да је трајање тог аранжмана до марта 2010. године, при чему ту кредитну линију треба да одобри борд директора ММФ-а и да је усвоји Влада Србије.
Према његовој оцени, српска привреда може да се носи са глобалном кризом, али се суочава с проблемима који је чине рањивијом од других земаља у региону, а то су висок дефицит и структурни проблеми, који се огледају у гломазном јавном сектору.
Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић најавио је да ће Влада Србије и НБС потписати меморандум о разумевању, којим ће бити прецизирана јасно подељена одговорност у постизању циљане инфлације за 2009. годину.
Јелашић је рекао да ће у 2009. години циљана инфлација бити не базна, већ укупна инфлација (индекс потрошачких цена), која би до краја идуће године требало да буде приближно осам одсто, односно плус минус два одсто око тог процента.
Гувернер је навео да ће монетарна политика НБС бити конзистентна и да ће се и даље референтна каматна стопа користити за постизање тог циља.
Он је истакао да НБС, у циљу даље уштеде, неће одобравати кредите јавном сектору, ни директном ни индиректном куповином државних хартија од вредности, као и да ће се у наредном периоду задржати пливајући режим курса, а да ће интервенције НБС-а бити само у циљу амортизације домаћих или екстерних шокова.
Јелашић је најавио да ће бити инициране измене Закона о НБС-у, у којем ће се дефинисати забрана одобравања кредита јавном сектору, дефинисати процес докапитализације НБС-а и додатно јачање независности банке.
Гувернер је указао на то да ће до марта 2009. године бити донета и стратегија о државном власништву у банкама, као и да ће бити разматрано спајање Поштанске штедионице, Креди банке, Привредне банке и Српске банке.
Према његовим речима, биће предузете додатне мере у циљу додатног контролисања банкарског сектора, нарочито у погледу њихове ликвидности и девизних позиција.
Истовремено, он је рекао да је са четири највеће банке у Србији постигнут договор о томе да се до краја следеће године укину све накнаде за превремену отплату кредита, за све кредите, осим у случају рефинансирања од друге банке.
Он је прецизирао да је такав договор направљен са Банком Интеза, Рајфајзен банком, Комерцијалном и Хипо алпе адрија банком, и изразио очекивање да ће се и остале банке прикључити тим мерама.
На састанку с руководством тих банака постигнут је договор и о томе да се грађанима понуди могућност за прелазак са свих кредита индексираних у швајцарским францима на кредит у еврима без накнаде, додао је Јелашић и изразио очекивање да ће грађани то користити, пре свега, за хипотекарне кредите.
Гувернер је навео и да ће грађанима бити понуђена могућност да пређу са кредита индексираних у еврима и швајцарским францима на кредите у динарима без накнаде како би се грађани заштитили од валутног ризика, и то на кредите до десет година.
Према његовим речима, са четири највеће банке такође је договорено да се продужи рок отплате за све кредите у коришћењу, осим стамбених, без додатне накнаде.
Јелашић је нагласио да аранжман са Међународним монетарним фондом мења монетарну политику у том смислу што је сада задржавање референтне каматне стопе на постојећем нивоу вероватније од њеног повећања.
Она је указала на то да је тај аранжман са ММФ-ом омогућава већу флексибилност Србије да спречи евентуалне ефекте глобалне финансијске кризе и да омогућава јачање поверења инвеститора и међународних финансијских институција и осећај сигурности свима у Србији.
Такође, она је навела да ће у наредној години буџетски дефицит бити максимално 1,5 одсто БДП-а и неће бити резултат експанзивне фискалне политике, већ успоравања привредне активности.
Маса плата и пензија у наредној години ће расти у односу на ову годину, али ће раст бити веома умерен, истакла је Драгутиновић и најавила да ће у 2009. години субвенције значајно опасти, али ће бити остављено довољно простора да држава реагује ако буде потребно да обезбеди нормално функционисање тржишта.
Она је рекла да би раст масе зарада у наредној години требало да буде осам одсто, а раст масе пензија 15 одсто, што може бити ревидирано уколико економска ситуација буде повољнија него што се сада предвиђа. Драгутиновић је истакла да су договорене само глобалне цифре раста масе зарада и пензија, као и да су у оквиру те масе могуће разне комбинације. Остаје могућност преговора о томе да ли ће сва примања бити фиксирана, а остављен је и простор за јачу социјалну политику у складу са инфлацијом, указала је она и навела да би буџет за наредну годину Влада требало да разматра у наредних седам дана. Према њеним речима, у наредној години биће вођена стриктна политика доходака и то на свим нивоима државе, укључујући и јавна предузећа, при чему ће држава у 2009. години коштати пореске обвезнике бар 50 милијарди динара мање. Она је подсетила на то да је ниво субвенција и учешћа субвенција у БДП-у Србије висок и износи више од 2,5 одсто, док је у развијеним земљама мање од један одсто, и додала да ће субвенције бити смањене тако што ће се боље контролисати употреба тих средстава. Драгутиновић је нагласила да ће субвенције бити мање јер ће бити завршена трансформација привреде и додала да ће се смањити субвенције јавним предузећима, пре свега "Железници Србије", као и субвенције на локалном нивоу, комуналним предузећима и пољопривреди.
Шеф Мисије ММФ-а Алберт Јагер рекао је да је с представницима Владе Србије постигнут договор о кредитној подршци Србији од 520 милиона долара, коју ће Србија узети само уколико јој затреба.
Јагер је навео да је трајање тог аранжмана до марта 2010. године, при чему ту кредитну линију треба да одобри борд директора ММФ-а и да је усвоји Влада Србије.
Према његовој оцени, српска привреда може да се носи са глобалном кризом, али се суочава с проблемима који је чине рањивијом од других земаља у региону, а то су висок дефицит и структурни проблеми, који се огледају у гломазном јавном сектору.
Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић најавио је да ће Влада Србије и НБС потписати меморандум о разумевању, којим ће бити прецизирана јасно подељена одговорност у постизању циљане инфлације за 2009. годину.
Јелашић је рекао да ће у 2009. години циљана инфлација бити не базна, већ укупна инфлација (индекс потрошачких цена), која би до краја идуће године требало да буде приближно осам одсто, односно плус минус два одсто око тог процента.
Гувернер је навео да ће монетарна политика НБС бити конзистентна и да ће се и даље референтна каматна стопа користити за постизање тог циља.
Он је истакао да НБС, у циљу даље уштеде, неће одобравати кредите јавном сектору, ни директном ни индиректном куповином државних хартија од вредности, као и да ће се у наредном периоду задржати пливајући режим курса, а да ће интервенције НБС-а бити само у циљу амортизације домаћих или екстерних шокова.
Јелашић је најавио да ће бити инициране измене Закона о НБС-у, у којем ће се дефинисати забрана одобравања кредита јавном сектору, дефинисати процес докапитализације НБС-а и додатно јачање независности банке.
Гувернер је указао на то да ће до марта 2009. године бити донета и стратегија о државном власништву у банкама, као и да ће бити разматрано спајање Поштанске штедионице, Креди банке, Привредне банке и Српске банке.
Према његовим речима, биће предузете додатне мере у циљу додатног контролисања банкарског сектора, нарочито у погледу њихове ликвидности и девизних позиција.
Истовремено, он је рекао да је са четири највеће банке у Србији постигнут договор о томе да се до краја следеће године укину све накнаде за превремену отплату кредита, за све кредите, осим у случају рефинансирања од друге банке.
Он је прецизирао да је такав договор направљен са Банком Интеза, Рајфајзен банком, Комерцијалном и Хипо алпе адрија банком, и изразио очекивање да ће се и остале банке прикључити тим мерама.
На састанку с руководством тих банака постигнут је договор и о томе да се грађанима понуди могућност за прелазак са свих кредита индексираних у швајцарским францима на кредит у еврима без накнаде, додао је Јелашић и изразио очекивање да ће грађани то користити, пре свега, за хипотекарне кредите.
Гувернер је навео и да ће грађанима бити понуђена могућност да пређу са кредита индексираних у еврима и швајцарским францима на кредите у динарима без накнаде како би се грађани заштитили од валутног ризика, и то на кредите до десет година.
Према његовим речима, са четири највеће банке такође је договорено да се продужи рок отплате за све кредите у коришћењу, осим стамбених, без додатне накнаде.
Јелашић је нагласио да аранжман са Међународним монетарним фондом мења монетарну политику у том смислу што је сада задржавање референтне каматне стопе на постојећем нивоу вероватније од њеног повећања.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања