Састав Владе
Зоран Гајић
Министар спорта
Рођен је 1958. године у Панчеву. Магистар је одбојке.
Од 1988. до 1993. године био је асистент за одбојку на Факултету за физичку културу у Новом Саду, од 2000. до 2002. године професор одбојке на Факултету за тренере у Београду, а 2015. године предавач на предмету Одбојка на Факултету за тренере у Новом Саду.
У периоду од 1980. до 1988. године био је главни тренер кампа покрајине Војводина и тренер јуниорске репрезентације покрајине Војводина. Од 1980. до 1983. организовао је и водио групе одбојкаша почетника старости од 9 до 11 година. Од 1987. до 1992. године био је тренер мушке јуниорске репрезентације Југославије.
У оквиру рада на едукацији тренера, држао је предавања на семинарима у Југославији, Србији, Босни и Херцеговини, Словенији, Грчкој, Турској, Русији, Ирану и Мађарској, на теме од почетне обуке одбојкашке технике до рада са врхунским екипама.
Као први тренер мушке сениорске репрезентације Југославије освојио је девет медаља – две златне, две сребрне и пет бронзаних: златне медаље на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју (Аустралија) и Европском првенству 2001. године у Острави (Чешка), сребрне медаље на Светском првенству 1998. године у Токију (Јапан) и Европском првенству 1997. у Ајндховену (Холандија), бронзане медаље на Олимпијским играма 1996. у Атланти (САД), Светском купу шампиона 2001. у Токију (Јапан), Светској лиги 2002. у Бело Хоризонтеу (Бразил), Европском првенству 1995. у Атини (Грчка) и 1999. у Бечу (Аустрија).
Поред репрезентације Југославије, чији је први тренер био од 1995. до 2002. године, био је први тренер сениора Русије у периоду од 2005. до 2006. године и први тренер сениора Ирана од 2007. до 2008. године.
Са репрезентацијом Русије освојио је златну медаљу у Европској лиги 2005. године у Казању (Русија), сребрну медаљу на Европском првенству 2005. године у Риму (Италија) и бронзану медаљу у Светској лиги 2006. године у Москви (Русија).
У клупској каријери, освојио је осам титула првака Југославије, Грчке, Турске, Русије и Азербејџана и три титуле победника Купа Југославије, Грчке и Турске.
Од 1989. до 1993. године био је први тренер Војводине из Новог Сада, са којом је 1992. године освојио „дуплу круну”: Првенство и Куп Југославије, а 1993. године другу титулу првака Југославије. Од 1993. до 1995. године био је први тренер грчког Ариса из Солуна. Две године заредом, 1994. и 1995, био је вицешампион Грчке, а 1995. године и учесник Финалног турнира Купа победника купова ЦЕВ.
У периоду од 1995. до 1997. године био је тренер Орестијаде, са којом је 1996. године играо на Финалном турниру Купа ЦЕВ, а 1997. године био је вицешампион у првенству и Купу Грчке. Од 1998. до 2000. године био је тренер Олимпијакоса из Пиреја, са којим је 1999. освојио првенство и Куп Грчке, а 2000. године још једну титулу првака Грчке.
Тренер Орестијаде, са којом је заузео четврто место у првенству Грчке, био је од 2000. до 2001. године. Од 2002. до 2004. био је тренер турског Арчелика из Истанбула, са којим је 2003. године освојио титулу првака Турске и титулу победника Купа Турске. У сезони 2004–2005. освојио је титулу првака Русије са Белогорјем из Белгорода (до 30. јануара 2005, када је именован за селектора Русије).
Од 2007. до 2009. године био је тренер руске Искре из Одинцова, са којом је био вицешампион Русије 2007. и 2008. године, вицешампион у Купу Русије 2008. године и освајач трећег места на Финалном турниру Лиге шампиона 2009. године у Прагу.
Био је тренер руског Урала из Уфе од 2009. до 2011. године, а 2011. и 2012, затим и од 2014. године, био је тренер азербејџанске Рабите из Бакуа, са којом је остварио највећи успех у историји клуба 2011. године, када је постао клупски првак света на Светском првенству у Дохи (Катар). Са Рабитом је освојио две титуле првака Азербејџана, 2012. и 2015. године.
Био је министар спорта од октобра 2022. године до маја 2024. године.
Реизабран је за председника Одбојкашког савеза Србије 2020. године одлуком 44 од 50 делегата на редовној, изборној Скупштини ОСС.
