П:
О:
Читај ми
Социјални дијалог основа очувања животног стандарда
Београд,
29. јануар 2009.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић отворио је данас дводневни семинар "Јавни сектор – темељ социјалних права", који се одржава у Савезу самосталних синдиката.
На семинару ће представници Европског покрета синдиката (ЕУРОФЕДОП) и домаћих социјалних партнера разматрати основе даљег социјалног дијалога у јавном сектору.
Марковић је изјавио да социјални дијалог у Србији не иде лако, и указао на то да је основа унапређења стандарда запослених у локалној управи искрен и отворен разговор свих социјалних партнера.
Он је на семинару најавио да ће Влада на следећој седници разматрати програм рационализације броја запослених у локалним самоуправама, након чега би требало да почне и његова примена.
Програм предвиђа да добровољно оде између 8.000 и 10.000 запослених, уз одговарајуће отпремнине, и да на тај начин проблем вишка радника буде решен у року од пет година, прецизирао је министар.
Према његовим речима, програм рационализације је предуслов за то да после доношења закона о статусу радника тих јединица значајно буде поправљен стандард запослених у локалним самоуправама.
Зараде запослених представљају значајно оптерећење за буџет, истакао је он и објаснио да се јединице локалне самоуправе финансирају независно од броја запослених, односно да ће исти новац остати у систему локалне самоуправе, без обзира на то да ли у њему ради 25.000, 14.000 или 12.000 радника.
Држава финансира локалну самоуправу онако како је то утврђено законом – издвајањем 1,6 одсто бруто домаћег производа, затим деловима пореза, из изворних прихода и зајмова, прецизирао је Марковић и додао да од програма рационализације држава неће имати директне користи, али ће локалне самоуправе остварити значајне уштеде.
Локалне самоуправе ће на петогодишњем нивоу имати 42,5 милијарди динара више средстава у оптицају за своје потребе – од стандарда, до онога што као сервис пружа грађанима, указао је Марковић и навео да ће из републичког буџета за отпремнине сваке године бити издвојено 1,2 милијарде динара, односно шест милијарди за пет година, док ће остало издвајати локална самоуправа.
Према његовим речима, ако неко са 20 година радног стажа добије милион динара отпремнине, то је озбиљан новац, са којим се може покренути приватни посао.
Он је објаснио да је циљ да иду радници са мање година стажа и програм јесте тако направљен да не фаворизује људе са више година стажа – другачије је конципиран, почиње са пет година, а завршава се са 30 година.
Држава неће финансирати оне са више од 30 година стажа кроз тај програм, рекао је он и додао да је циљ да оду људи који су још у снази, који ће да повуку тај новац и с тим новцем да остваре неко самозапошљавање.
Марковић је рекао да је Министарство израдило два законска предлога – закон којим ћемо решити питање запослених у јединицама локалне самоуправе и други закон који се односи на смањење распона плата запослених у државним органима са 1:9 на 1:6.
Према његовим речима, закон о статусу запослених је системски закон, а искуства у спровођењу закона којим се регулише статус државних службеника су доста тешка јер је два пута у Народној скупштини одлагана примена неких одредби.
То су врло компликовани законски пројекти и зато то радимо доста стрпљиво, али ћемо у току ове године сигурно завршити један закон, најавио је министар.
Представник Министарства финансија Светлана Тома-Анокић подсетила је на то да социјални дијалог представља механизам и институционални оквир у коме представници Владе и социјалних партнера кроз размену мишљења и сучељавање аргумената настоје да приближе и усагласе ставове и успоставе стање социјалног мира, такозвани социјални пакт.
Према њеним речима, држава у овој фази транзиције има наглашене обавезе и одговорност вођења политике јасних и релативно чврстих буџетских ограничења, али и за креирање укупних стратегија привредног и социјалног развоја.
Различитост између захтева синдиката и могућности државе да одговори на њих доводи до незадовољства и одсуства међусобног поверења између актера у преговорима, навела је Анокић и додала да су сви социјални партнери свесни да је основни циљ очување радних места уз контролисану инфлацију и очување реалних зарада.
Генерални секретар ЕУРОФЕДОП-а Берт Ван Калемберг рекао је да грађани свих земаља у времену кризе траже од државе да осигура стабилност земље и њених грађана, и да је због тога важно да запослени у државној управи и локалној самоуправи остану на својим радним местима у тако тешком тренутку.
Према његовим речима, састанци као што је овај важни су јер на њима представници државе, послодаваца и запослених сагледавају економску кризу и њен утицај на јавни сектор и изналазе решења из тешких ситуација са којима се друштво суочава.
Марковић је изјавио да социјални дијалог у Србији не иде лако, и указао на то да је основа унапређења стандарда запослених у локалној управи искрен и отворен разговор свих социјалних партнера.
Он је на семинару најавио да ће Влада на следећој седници разматрати програм рационализације броја запослених у локалним самоуправама, након чега би требало да почне и његова примена.
Програм предвиђа да добровољно оде између 8.000 и 10.000 запослених, уз одговарајуће отпремнине, и да на тај начин проблем вишка радника буде решен у року од пет година, прецизирао је министар.
Према његовим речима, програм рационализације је предуслов за то да после доношења закона о статусу радника тих јединица значајно буде поправљен стандард запослених у локалним самоуправама.
Зараде запослених представљају значајно оптерећење за буџет, истакао је он и објаснио да се јединице локалне самоуправе финансирају независно од броја запослених, односно да ће исти новац остати у систему локалне самоуправе, без обзира на то да ли у њему ради 25.000, 14.000 или 12.000 радника.
Држава финансира локалну самоуправу онако како је то утврђено законом – издвајањем 1,6 одсто бруто домаћег производа, затим деловима пореза, из изворних прихода и зајмова, прецизирао је Марковић и додао да од програма рационализације држава неће имати директне користи, али ће локалне самоуправе остварити значајне уштеде.
Локалне самоуправе ће на петогодишњем нивоу имати 42,5 милијарди динара више средстава у оптицају за своје потребе – од стандарда, до онога што као сервис пружа грађанима, указао је Марковић и навео да ће из републичког буџета за отпремнине сваке године бити издвојено 1,2 милијарде динара, односно шест милијарди за пет година, док ће остало издвајати локална самоуправа.
Према његовим речима, ако неко са 20 година радног стажа добије милион динара отпремнине, то је озбиљан новац, са којим се може покренути приватни посао.
Он је објаснио да је циљ да иду радници са мање година стажа и програм јесте тако направљен да не фаворизује људе са више година стажа – другачије је конципиран, почиње са пет година, а завршава се са 30 година.
Држава неће финансирати оне са више од 30 година стажа кроз тај програм, рекао је он и додао да је циљ да оду људи који су још у снази, који ће да повуку тај новац и с тим новцем да остваре неко самозапошљавање.
Марковић је рекао да је Министарство израдило два законска предлога – закон којим ћемо решити питање запослених у јединицама локалне самоуправе и други закон који се односи на смањење распона плата запослених у државним органима са 1:9 на 1:6.
Према његовим речима, закон о статусу запослених је системски закон, а искуства у спровођењу закона којим се регулише статус државних службеника су доста тешка јер је два пута у Народној скупштини одлагана примена неких одредби.
То су врло компликовани законски пројекти и зато то радимо доста стрпљиво, али ћемо у току ове године сигурно завршити један закон, најавио је министар.
Представник Министарства финансија Светлана Тома-Анокић подсетила је на то да социјални дијалог представља механизам и институционални оквир у коме представници Владе и социјалних партнера кроз размену мишљења и сучељавање аргумената настоје да приближе и усагласе ставове и успоставе стање социјалног мира, такозвани социјални пакт.
Према њеним речима, држава у овој фази транзиције има наглашене обавезе и одговорност вођења политике јасних и релативно чврстих буџетских ограничења, али и за креирање укупних стратегија привредног и социјалног развоја.
Различитост између захтева синдиката и могућности државе да одговори на њих доводи до незадовољства и одсуства међусобног поверења између актера у преговорима, навела је Анокић и додала да су сви социјални партнери свесни да је основни циљ очување радних места уз контролисану инфлацију и очување реалних зарада.
Генерални секретар ЕУРОФЕДОП-а Берт Ван Калемберг рекао је да грађани свих земаља у времену кризе траже од државе да осигура стабилност земље и њених грађана, и да је због тога важно да запослени у државној управи и локалној самоуправи остану на својим радним местима у тако тешком тренутку.
Према његовим речима, састанци као што је овај важни су јер на њима представници државе, послодаваца и запослених сагледавају економску кризу и њен утицај на јавни сектор и изналазе решења из тешких ситуација са којима се друштво суочава.
-
Пирот, 12. септембар 2024.Реконструисани вртић и игралиште за децу у Пироту
-
Београд, 12. септембар 2024.Укључивање теме превенције корупције у образовне програме
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Канада пример развоја и примене иновација које мењају свет
-
Београд, 12. септембар 2024.Србија пример добре праксе заштите оболелих од ретких болести
-
Београд, 12. септембар 2024.Сусрети на високом нивоу прилика за унапређење односа Србије и...
-
Београд, 12. септембар 2024.Изградња канализационог прстена на Власинском језеру приоритет
-
Београд, 12. септембар 2024.Јачање сарадње са Француском у области телекомуникација и...
-
Нови Сад, 12. септембар 2024.Обезбеђене довољне количине гаса за предстојећу грејну сезону
-
Ваљево, 12. септембар 2024.Свеобухватна подршка кључна за постпенални прихват осуђених...
-
Београд, 11. септембар 2024.Уручени поклони освајачима медаља на такмичењима из информатике