Аутор:
www.rts.rs
Милосављевић је у изјави за Радио-телевизију Србије навео да је то поклон Европске уније грађанима Србије и први конкретан резултат примене претприступних фондова, који је веома значајан ако се има у виду то да у Србији има приближно 1.000 возила у хитној помоћи.
Министар је рекао да су основни принципи здравственог система Србије – солидарност, подједнака доступност и одрживо практично финансирање као достигнућа реформи спроведених у претходних неколико година, довољне гаранције да у овој години можемо да издржимо и непланиране ударе.
Говорећи о радним верзијама закона који системски уређују области трансплантације органа, трансплантације ћелија и ткива, вантелесну оплодњу и трансфузију крви, министар је изразио очекивање да ће ове године те области бити системски регулисане.
Он је навео да ће јавна расправа о тим законима трајати три месеца, с обзиром на то да је реч о осетљивим областима које се мењају свуда у свету и носе много етичких, а не само техничких и организационих проблема.
Милосављевић је истакао да је законом предвиђено формирање националне службе трансфузије крви и да у области трансплантације органа, ћелија и ткива постоји низ нових директива ЕУ.
Према његовим речима, вантелесна оплодња до сада је регулисана стручно-методолошким упутством Клиничког центра Србије из 2001. године и неопходно је прецизно регулисати ту област.
Говорећи о допунском раду у здравственим установама, Милосављевић је указао на то да је до краја јануара издато укупно 130 решења за дозволу поделе радног времена, што значи да је 130 лекара добило дозволу да подели радно време и да делимично ради у државној служби.
Прве две установе које су добиле решење за организацију допунског рада су Дом здравља у Новом Саду и Реуматолошки институт у Београду, прецизирао је министар здравља.
Милосављевић је навео да је у току разматрање неколико десетина апликација и да очекује да током фебруара велики број тих решења буде дефинисан и да установе почну да раде.
Првих месец дана примене показује да се од 130 издатих дозвола за поделу радног времена може очекивати неколико десетина нових радних места за лекаре, указао је министар.
Он је подсетио на то да је национални програм скрининга – раног откривања рака грлића материце добио једну од шест европских награда и да је време да у Србији почне велики скрининг, што би значило преглед жена између 25. и 69. године, који би се обављао сваке три године на територији читаве Србије.
Такође, Милосављевић је изразио очекивање да ће Влада Србије у првом тромесечју, као што је крајем маја прошле године усвојен Национални програм скрининга за рак грлића материце, усвојити и скрининг програм за туморе дебелог црева и дојке.
Он је указао на то да су то три главне болести код којих је неопходно спроводити масовни скрининг, што подразумева преглед више милиона потпуно здравих људи у регуларним интервалима да би се болест открила толико рано да би била потпуно излечива.
Министар је најавио и "Национални програм Србије против рака" и подсетио на то да је последњих година почела да се смањује учесталост и смртност од рака желуца.
Милосављевић је изразио уверење да би то у наредних 5 до 10 година могло да се осети и кад је реч о раку грлића материце, дојке и дебелог црева.