Оли Рен, Мирко Цветковић и Жозеп Љоверас
Европски комесар за проширење Оли Рен, који је отворио поменуте просторије, истакао је да то представља још једну потврду подршке Европске уније европским интеграцијама Србије.
Он је нагласио да су Европска комисија и Србија већ дуго партнери који заједнички раде на бољој перспективи Србије, и на том плану посебно истакао допринос председника Србије Бориса Тадића.
Према његовим речима, број запослених у Делегацији Европске комисије у Србији биће повећан са 20 на 100 људи и то ће бити трећа делегација по величини у свету, што такође сведочи о опредељењу Брисела за европску будућност Србије.
Тадић је изразио задовољство учешћем на данашњој церемонији, и навео да је европска будућност Србије стратешки циљ и Уније а не само Београда.
Он је такође истакао да бројност делегације Европске комисије сведочи о томе да Европа мисли о европској будућности Србије.
Тадић је рекао да је Београд пре неколико месеци започео стварање велике мисије у Бриселу, која ће такође имати више од сто људи, уз оцену да је и то још један од доказа европског опредељења наше земље.
Србија је спремна на реформске процесе, на усвајање закона који су стандардизовани по принципима ЕУ. Србија данас, као европска демократија, као земља за коју међународне институције потврђују да је слободна земља слободних грађана, жели да оствари тај централни стратешки циљ пуноправног чланства у ЕУ, поручио је Тадић.
Свечаности су присуствовали и шеф мисије Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас, директор Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић и амбасадори земаља чланица ЕУ, Француске и Велике Британије.
Европски комесар је на крају свечаности открио меморијалну плочу на којој је натпис "Канцеларија Делегације Европске комисије у Републици Србији", а њено седиште је у улици Владимира Поповића 40 на Новом Београду.
Рен је на пријему поводом отварања новог седишта Делегације ЕК у Београду рекао да европска будућност Србије зависи од њене спремности да испуни услове који се очекују од свих земаља у региону како би постале чланови Европске уније.
Ти услови су познати – пуна сарадња Београда с Хашким трибуналом, борба против корупције и криминала и спровођење правосудних реформи у земљи, навео је европски комесар.
Он је истакао да се улажу огромни напори у то да се постигне слободан визни режим за грађане Србије, и изразио уверење да ће до краја године бити постигнута потпуна визна либерализација.
Европски комесар подсетио је на то да је у Београду недавно боравила стручна мисија која је оцењивала постигнути напредак, и најавио да ће у наредном периоду у Србију долазити још нових стручних делегација које ће процењивати колико се напредовало у усвајању стандарда Уније.
Цветковић је том приликом изразио захвалност ЕК на подршци коју та комисија пружа Србији, и поновио да је наставак процеса европских интеграција један од главних приоритета Владе Србије.
Чврсто смо уверени у то да је пуноправно чланство Србије у ЕУ у најдубљем интересу Србије и њених грађана, рекао је Цветковић и додао да у том контексту постоје приоритети којима Влада поклања пажњу.
Према његовим речима, ти приоритети јесу што скорије активирање Прелазног трговинског споразума, ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању и стицање статуса кандидата за пуноправно чланство у ЕУ.
Очекујемо што скорије стављање Србије на белу шенгенску листу и либерализацију визног режима, нагласио је председник Владе и додао да српске власти напорно раде на испуњавању законодавних и других обавеза, што потврђује одлука Владе о једностраној примени Прелазног трговинског споразума, која је почела 31. јануара.
Он је рекао да та одлука представља потврду нашег чврстог опредељења за европску будућност Србије, и најавио да ће власти Србије наставити да спроводе реформе како би се наш правни поредак и привредни систем ускладили са стандардима ЕУ.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је новинарима на поменутом пријему да ће Србија од Европске уније, уз редовну макроекономску помоћ, добити додатна
значајна средстава из претприступних фондова (ИПА) као подршку свом буџету.
Ђелић је најавио да ће наредних дана отпутовати у Брисел како би са европским званичницима утврдио тачан износ те помоћи, и додао да та помоћ неће угрозити пројекте који се сада планирају у оквиру ИПА пројеката.
Сагледаћемо и 2009. и 2010. годину, тако да ћемо, с једне стране, имати директну подршку нашем буџету већ ове године, а истовремено и спроводити пројекте у склопу претприступне помоћи у годинама које долазе, рекао је Ђелић.
Потпредседник Владе, који је раније данас у Београду разговарао са Реном, прецизирао је да се та додатна средства уклапају у макроекономску помоћ ЕУ буџету Србије од 2009. до 2012, у висини од једне милијарде евра.