Обрадовић је том приликом оценио да Србија не може направити корак напред ако не изради стратегију образовања, и то не само стратегију на државном нивоу већ и по сегментима.
Према његовим речима, морамо унапредити образовање јер ће оно унапредити развој земље и зато се у процес морају укључити институти, факултети, националне службе за запошљавање, привредници, привредне коморе, стручњаци за демографију и сви економски и друштвени актери који обликују живот у Србији.
Министар је навео да је улагање у образовање неопходно јер оно мора постати стратешка ствар како би Србија у Европи и свету заузела место које јој припада.
Он је прецизирао да се четири одсто ученика Прве економске школе запосли одмах по завршетку школовања током којег су у пројекту "виртуелне банке", на софтверу који се користи у банкарском систему, имали прилику да се обучавају за то да самостално обављају банкарске послове.
Мас је изјавио да Србија може постати атрактивно место за стране инвестиције уколико се млади људи припреме за практичне изазове тржишта и подсетио на то да је Прва економска школа једна од 44 средње стручне школе из 40 градова која добија подршку из Пројекта реформе средњег стручног образовања у области економије.
Руководилац пројекта реформе стручног образовања у Србији Густав Рајер указао је на то да 90 одсто средњошколаца у Србији, без обзира на образовни профил, жели да им школовање омогући двоструку квалификацију – за запослење и за наставак школовања.
Према његовим речима, жеља ученика у Србији за двоструким квалитетом школовања је здрав став какав има и већина младих у Немачкој.
Пројекат реформе средњег стручног образовања у области економије, који се спроводи од октобра 2001. године, финансира Влада Немачке, а спроводе га Министарство просвете Владе Србије и Немачка организација за техничку сарадњу (ГТЗ).
Уз подршку немачких партнера, развијени су и нови образовни профили као што су пословни администратор, финансијски администратор, банкарски службеник, службеник у осигурању и комерцијалиста.
Ученици су на часу "виртуелна банка" показали знање и његову практичну примену тако што су министру Обрадовићу и амбасадору Масу отворили виртуелне текуће и штедне рачуне.
Влада Немачке је од 2000. године определила 700 милиона евра за Србију у циљу пружања подршке њеном приближавању ЕУ, оснаживању њених економских капацитета и побољшању услова живота становништва.
Суштина практичне обуке у новим образовним профилима је симулација пословних процеса у бироима за обуку, где ученици постају запослени у неком виртуелном предузећу.
Ђаци симулирају пословне процесе, при томе раде самостално и примењују знања стечена у настави, а виртуелна предузећа која они воде одржавају пословне контакте са другим виртуелним предузећима у Србији и иностранству и учествују на националним и међународним сајмовима виртуелних предузећа.
Такође, како би и наставници одговорили овим изазовима нове врсте, помоћу овог пројекта до сада је 1.100 наставника похађало стручна и методичка усавршавања, између осталог и са тимовима експерата из српских предузећа.