Милосављевић је на јавној расправи о радним верзијама нацрта закона о трансплантацији органа, о трансплантацији ткива и ћелија, о биомедицински потпомогнутој оплодњи (БМПО) и о трансфузији – која је одржана у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" – навео да се понекад чини да је трансплантација у Србији стала, али да то није тачно.
Он је прецизирао да су од 4.000 пацијената који се налазе на дијализи, њих између 1.000 и 1.500 кандидати за трансплантацију бубрега, и додао да постоји евиденција за трансплантацију јетре и срца.
Министар је оценио да је промоција трансплантације органа, ћелија и ткива под мотом "Сви смо потенцијални примаоци – сви морамо размишљати да будемо донатори" – неопходна како би се грађани упознали са донирањем.
Милосављевић је објаснио да трансплантација захтева законско решење које би предвиђало стварање мреже координатора по установама како би постојала јасна евиденција можданих смрти у земљи и да би се омасовило завештање органа.
Када је реч о радној верзији закона о лечењу неплодности поступцима БМПО, Милосављевић је предочио да је то најзначајнија метода и да се њом лечи од 60 до 70 одсто узрока неплодности и код жена и код мушкараца.
Према његовим речима, разлози за доношење закона о БМПО јесу недостатак правне регулативе, смањење могућности злоупотребе уређивањем система, константан пад наталитета и повећан степен неплодности жена и мушкараца услед савременог живљења.
Он је навео да су за тај начин лечења потребне озбиљне припреме и промене у свакој установи која се бави тим послом и да ће бити потребно најмање годину дана од усвајања закона како би се испунили сви потребни услови.
Милосављевић је указао на то да је циљ поступака БМПО рођење детета, и нагласио да је започињање тих поступака ради спровођења научних истраживања на ембриону забрањено.
Министар је најавио да ће за неколико недеља на седници Владе бити представљена Стратегија обезбеђивања адекватних количина безбедне крви и продуката од крви, којом би се креирала национална политика у области клиничке трансфузиологије.
Он је предочио да би се законом о трансфузиолошкој делатности уредили начин, поступак, услови и организација те делатности, као и надзор над њеним обављањем у Србији.
Милосављевић је објаснио да трансфузиолошка делатност обухвата планирање, прикупљање, тестирање, прераду крви и компоненти крви, без обзира на њихову намену, као и чување, управљање, дистрибуцију, снабдевање и издавање крви.