П:
О:
Читај ми
За развој кластера у Србији ове године 40 милиона динара
Београд,
10. март 2009.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владе Србије Весна Арсић изјавила је данас да је то министарство ове године наменило 40 милиона динара за подстицање развоја кластера у Србији, који треба да допринесу повећању конкурентности првенствено малих и средњих предузећа.
Хакон Бланкенборг, Весна Арсић и Жозеп Љоверас
Аутор:
Фонет
Арсић је на првој међународној конференцији о кластерима, под називом "Кластери – изазови и могућности за регионални развој", подсетила на то да је до сада у Србији формирано двадесет кластера из различитих области привреде, који су повећали приход предузећа и научно-истраживачких установа у њима за 50 одсто.
Она је указала на то да су кластери прошли кроз три фазе развоја, и додала да је сада циљ да пређу у четврту – фазу одрживости, будући да су се испољили и одређени недостаци, као што су недовољан интензитет веза међу појединим члановима, слаба сарадња с научним институцијама и недостатак кластер менаџера.
Према њеним речима, зато приоритет државе јесте подстицање иновативних извозно оријентисаних националних али и регионалних кластера који могу бити покретачи привредног развоја у Србији, а за то је важна образована радна снага и развој менаџмента.
Арсић је оценила да је врло важно то што је у Србији почела да се развија свест о значају умрежавања предузећа кроз кластере, што је широко прихваћено у високо развијеним земљама.
Она је као пример навела Силицијумску долину у САД, која има седам кластера из информативних технологија, и регионалне кластере италијанске прокрајине Емилија-Ромања из области текстила и пољопривредне механизације. Међу најуспешнијима у Србији су кластери из области ауто-индустрије, малих пољопривредних машина и софтвера, указала је она и прецизирала да у аутомобилском кластеру послују 22 предузећа и пет научних установа са 8.100 запослених, при чему су 2007. године остварили укупан промет од 140 милиона евра и извоз од 100 милиона евра. Арсић је навела да у кластеру пољопривредних машина има петнаест предузећа и пет научних институција, и додала да су они прошле године остварили промет у износу од 18 милиона евра и извоз од осам милиона, углавном на тржиште бивших југословенских република. Према њеним речима, у софтверском кластеру постоји једанаест предузећа и четири научне институције и запослено је 1.200 људи, а компјутерски програми извозе се у ЕУ, САД и на Блиски исток. Амбасадор Норвешке у Србији Хакон Бланкенборг подсетио је на то да је влада те земље финансијски помогла развој кластера у Србији, и нагласио значај што већег броја иновација у привреди и сарадње јавног и приватног сектора. Он је објаснио да кластери, доносећи нове вештине и технологију, отварају перспективе за развој индустрије, и додао да је Норвешка спремна да своја искуства подели са Србијом. Шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас указао је на то да су кластери нова модерна форма пословне мултифункционалне организације која повећава локалну и регионалну конкурентност.
Он је подсетио на то да ће Србија кроз претприступне ИПА фондове Европске уније (ЕУ) добити 6,5 милиона евра за развој пројеката који се односе на јачање конкурентности предузећа. Љоверас је рекао да је искуство ЕУ показало да су у време економске кризе кластери веома позитивна ствар јер повезују предузећа и центре знања, и изразио задовољство због тога што је Влада Србије наставила да подржава њихово формирање.
Она је као пример навела Силицијумску долину у САД, која има седам кластера из информативних технологија, и регионалне кластере италијанске прокрајине Емилија-Ромања из области текстила и пољопривредне механизације. Међу најуспешнијима у Србији су кластери из области ауто-индустрије, малих пољопривредних машина и софтвера, указала је она и прецизирала да у аутомобилском кластеру послују 22 предузећа и пет научних установа са 8.100 запослених, при чему су 2007. године остварили укупан промет од 140 милиона евра и извоз од 100 милиона евра. Арсић је навела да у кластеру пољопривредних машина има петнаест предузећа и пет научних институција, и додала да су они прошле године остварили промет у износу од 18 милиона евра и извоз од осам милиона, углавном на тржиште бивших југословенских република. Према њеним речима, у софтверском кластеру постоји једанаест предузећа и четири научне институције и запослено је 1.200 људи, а компјутерски програми извозе се у ЕУ, САД и на Блиски исток. Амбасадор Норвешке у Србији Хакон Бланкенборг подсетио је на то да је влада те земље финансијски помогла развој кластера у Србији, и нагласио значај што већег броја иновација у привреди и сарадње јавног и приватног сектора. Он је објаснио да кластери, доносећи нове вештине и технологију, отварају перспективе за развој индустрије, и додао да је Норвешка спремна да своја искуства подели са Србијом. Шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас указао је на то да су кластери нова модерна форма пословне мултифункционалне организације која повећава локалну и регионалну конкурентност.
Он је подсетио на то да ће Србија кроз претприступне ИПА фондове Европске уније (ЕУ) добити 6,5 милиона евра за развој пројеката који се односе на јачање конкурентности предузећа. Љоверас је рекао да је искуство ЕУ показало да су у време економске кризе кластери веома позитивна ствар јер повезују предузећа и центре знања, и изразио задовољство због тога што је Влада Србије наставила да подржава њихово формирање.
-
Нови Сад, 13. септембар 2024.Означен почетак процедуре за увођење 5Г мреже у Србији
-
Пирот, 13. септембар 2024.Подршка родитељству и породици најважнији задатак државе
-
Београд/Будимпешта, 13. септембар 2024.Манифестација „Српски даниˮ доприноси неговању српске културе...
-
Александровац, 13. септембар 2024.Гашић отворио манифестацију „Жупска берба 2024ˮ
-
Пирот, 12. септембар 2024.Реконструисани вртић и игралиште за децу у Пироту
-
Београд, 12. септембар 2024.Укључивање теме превенције корупције у образовне програме
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Канада пример развоја и примене иновација које мењају свет
-
Београд, 12. септембар 2024.Србија пример добре праксе заштите оболелих од ретких болести
-
Београд, 12. септембар 2024.Сусрети на високом нивоу прилика за унапређење односа Србије и...
-
Београд, 12. септембар 2024.Изградња канализационог прстена на Власинском језеру приоритет