Милосављевић је на отварању научног скупа "Сто година токсоплазмозе: стање и перспективе", који је одржан на Медицинском факултету, указао на то да се процењује да једна трећина светског становништва носи инфекцију токсоплазме, која за време првих неколико недеља заразе може узроковати лаку болест налик грипу.
Министар је напоменуо да се откриће те инфективне болести не може везати за једног већ за више научника који су је третирали као озбиљан клинички проблем.
Доктор Олгица Ђурковић-Ђаковић подсетила је у уводном излагању на то да је токсоплазмоза, која је откривена 1908. године у Тунису и Бразилу, код нас почела да се изучава од педесетих година 20. века захваљујући доктору Чедомиру Симићу.
Када је реч о утицају те инфективне болести на фетус, представник Института за гинекологију Клиничког центра Србије Александар Љубић објаснио је да, ако се фетус инфицира, могу настати улегнућа, посебно у можданом ткиву, а ако су лезије проширене може доћи и до његове смрти.
Токсоплазмоза је паразитска болест коју узрокује протозоон Toxoplasma gondii, а њоме су угрожене топлокрвне животиње и људи, при чему је њен примарни домаћин мачка.
Животиње се могу заразити преко зараженог меса, у контакту с мачјим фекалијама или преносом с мајке на фетус.
Иако су се мачке показале као примарни домаћини, односно ширитељи заразе, људи се могу заразити и преко зараженог недовољно термички обрађеног меса.
Болест може имати фатални исход код особа с ослабљеним имунолошким системом, као што је случај са зараженим од ХИВ-а, а паразит такође може узроковати упалу мозга и неуролошке болести и утицати на срце, јетру и очи.
Превентивне мере против ове болести у основи су хигијенског реда, а добро је избегавати конзумирање сировог или слабо печеног меса, посебно у трудноћи.
У лечењу токсоплазмозе користи се комбинација два лека – пириметамина и сулфадијазина.