Уговор су потписали директор ЕБРД-а у Србији Хилдегар Гацек и председник Извршног одбора Банке Интеза Београд Драгиња Ђурић.
Шкундрић је након потписивања овог документа рекао да је енергетска ефикасност у Србији на ниском нивоу, и изразио уверење да ће кредитна подршка ЕБРД-а бити од великог значаја за њено унапређење и повећање употребе обновљивих извора енергије.
Он је подсетио на то да у
области обновљивих извора енергије Србија има велике потенцијале – више од 3,8 милиона тона еквивалентне нафте, при чему је највећи потенцијал у биомаси, енергији ветра и сунца, као и енергији геотермалних вода.
Министар је најавио да ће ове године у Србији почети изградња два ветропарка у које ће бити уложено приближно 600 милиона евра.
Према његовим речима, генератори за производњу електричне енегије помоћу ветра биће изграђени у Ковину и Вршцу и имаће снагу од по 200 мегавата.
Шкундрић је навео да је у току израда закона о рационалној употреби енергије, као и да су у припреми измене Закона о енергетици, које предвиђају формирање фонда за енергетску ефикасност.
Министар је рекао да струја у Србији неће поскупети у мају и да је то привремена мера у складу са стабилизационим мерама Владе Србије.
Он је указао на то да ће од реализације мера Владе Србије за превазилажење последица финансијске и економске кризе зависити када ће бити створени услови за укидање привремене мере о одлагању поскупљења.
Шкундрић је оценио да енергетска стабилност у Србији неће бити угрожена због одлагања поскупљења струје и навео да ће, ако буде потребно, бити предузете посебне мере да се обезбеди нормално сервисирање електропривредног система Србије.
Гацек је том приликом истакла да је енергетика кључни сектор за будућа улагања у Србији и западном Балкану, и прецизирала да кредитна линија обухвата 60 милиона евра који су, поред Србије, намењени и Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији.
Она је рекла да ће малим и средњим предузећима у Србији која су заинтересована за реализацију пројеката унапређења енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије бити намењено 10 милиона евра.
Ђурић је навела да ће кредити бити одобравани на пет година, са грејс периодом од две године, док ће на основу пословне политике банке бити одређени критеријуми по којима ће приватним компанијама бити одобрена средства.
Према њеним речима, камата на те кредите биће еурибор (базна камата Европске централне банке која је тренутно приближно 1,5 одсто) плус шест одсто.
Она је прецизирала да ће корисницима кредита након реализације пројекта бити враћено 20 одсто вредности, па ће камата тако бити еурибор плус три одсто.
Шеф Делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас нагласио је да ће ЕУ наставити да пружа помоћ Влади Србије на реализацији сличних пројеката, и оценио да је недавна енергетска криза јасно показала значај повећања употребе обновљивих извора енергије и унапређења енергетске ефикасности.