Милосављевић је на овом скупу под називом “Здравље у доба економске кризе”, који се одржава 1. и 2 априла у Ослу, рекао да у Србији неће бити отпуштања запослених у здравству, као ни смањивања обима пружања здравствених услуга.
Министар је указао на то да ће прерасподелом буџета бити реаговано на евентуалне лоше ситуације, али да на почетку ове године има разлога за опрезан оптимизам јер здравствени систем Србије економску кризу не дочекује неспреман.
Нема чаробног рецепта за одговор на кризу, али пратимо ситуацију, истакао је Милосављевић и додао да је основна намера да се сачувају здравље и радна места.
Он је навео да су као одговор на светску економску кризу почетком године у Србији повећане партиципације у здравству одређеним категоријама становништва и да ће се ефекти те мере видети за неколико месеци.
Према његовим речима, уведено је и мировање дуга за неплаћене доприносе под условом да се убудуће редовно плаћају, а планирана је и преоријентација на превенцију у здравству као једини начин борбе са масовним незаразним болестима.
Милосављевић је оценио да је позитивно то што ће у Србији ове године бити спроведена три пројекта финансирана из ИПА фондова, међу којима је и испорука 253 возила Хитне помоћи.
Криза ће неке ствари озбиљније заоштрити и потенцирати, а могла би на неки начин да делује и стимулативно и то тако што ће свака здравствена установа морати да анализира себе и своју ефикасност, објаснио је министар.
Председник Регионалног комитета Светске здравствене организације (СЗО) за Европу Марк Данзон навео је да нема сумње у то да ће светска економска криза имати ефеката на европске земље и да ће то највише бити изражено кроз стрес људи и менталне поремећаје, који се касније претварају у физичке недостатке.
Данзон је указао на то да се морају пронаћи конкретне мере за реаговање на ефекте кризе и позвао на интернационалну солидарност као најбољу инвестицију.
Министар здравља Норвешке Бјарне Хакон Хансен оценио је отварајући ову конференцију да је инвестирање у здравство најважније за сваку нацију.