Аутор:
Танјуг
Комеморативна окупљања у Београду организована су у сарадњи с Министарством одбране, градом Београдом и Народном библиотеком Србије, а венци су положени код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, код споменика страдалима у Карађорђевом парку и у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу.
Члан Градског већа Горан Крецловић и представници борачких и удружења за неговање традиције положили су јутрос венце код фонтане "Врело живота", која је саграђена у непосредној близини Палате "Београд" као симбол страдања, али и победе живота над смрћу у Другом светском рату.
Код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве венац је положио и представник Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Дејан Ристић.
Ристић је венац положио и код споменика страдалима у Карађорђевом парку, и том приликом рекао да манифестације поводом 68. годишњице бомбардовања Београда имају за циљ пре свега очување достојанственог сећања на све оне невино пострадале цивиле и припаднике оружаних снага погинуле у периоду од 1941. до 1945. године.
Према његовим речима, прецизних података о томе нема, али се претпоставља да је само у бомбардовању на територији Београда страдало и тешко рањено 3.000 људи.
Крецловић је том приликом подсетио на то да се у Карађорђевом парку налазило једно од највећих склоништа у Београду, где је настрадало 192 људи.
У оквиру одавања почасти уприличена је и посета локалитету срушене Народне библиотеке Србије, где је одржана манифестација "Сећање на 6. април 1941", у оквиру које је отворена изложба "Књига – уметнички објекат".
Поред Ристића, венце на том месту положили су и представник Скупштине града Београда Александар Антић и председник Удружења Београђана "6. април" Стеван Стојановић.
Управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић подсетио је на то да је тог дана пре 68 година до темеља изгорела зграда у којој је било смештено више од 300.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.
Он је рекао да ће Народна библиотека у сарадњи са градским властима ускоро расписати конкурс за идејно решење комеморативног објекта, у којем би требало да буду организовани културно-уметнички садржаји.
Антић је рекао да се данашњи дан обележава како би се одала пошта људима који су погинули током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, али и током Другог светског рата, током којег је срушен и велики број објеката.
Он је подсетио на то да је Београд имао тешку историју и да је у неколико последњих деценија три пута претрпео велика разарања, и додао да такви датуми треба да се обележавају, али и да настави са слободарским традицијама како би Београд био велики слободарски град.
Стојановић је истакао да Удружења Београђана "6. април" годинама на дан бомбардовања бивше Краљевине Југославије полаже венце у Алеји жртава бомбардовања на Новом гробљу, где је сахрањен известан број страдалих како би се жртве чувале од заборава.
Он је прецизирао да је у првом налету страдало више од 4.000 Београђана, а да је током целог бомбардовања у главном граду било 10.000 жртава.
Командант Ваздухопловства и противваздушне одбране, генерал потпуковник Драган Катанић положио је венац и одао пошту испред споменика страдалим пилотима.
Он је подсетио на једанаест погинулих пилота Шестог ловачког пука, који су страдали током агресије нацистичке Немачке на бившу Краљевину Југославију.
Катанић је указао на то да је обележавање оваквих датума важно како би се садашњим генерацијама скренула пажња на то да се и убудуће сећају оних који су положили свој живот за земљу и како би наставили да обележавају овај дан на достојанствен начин.
Сваке године обележава се годишњица бомбардовања Београда 1941. године, подсетио је Катанић и додао да се врше припреме и за обележавање седамдесете годишњице 2011. године.
Пошту настрадалим пилотима одао је и сведок бомбардовања Старц Албин који је био пилот Краљевине Југославије пре и након рата и први који је возио млазни авион, а у оквиру програма над Земунским кејом тачно у подне пролетео је авион "Галеб 2".
Током такозваног "априлског рата", који је почео 6. априла 1941. године изненадним бомбардовањем градова, а окончан је потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије 17. априла исте године, страдао је велики број цивила.
Истовремено, у масовним и вишедневним бомбардовањима уништено је више хиљада стамбених и других објеката.
У бомбардовању Београда, који је неколико дана раније Влада прогласила небрањеним градом, уништене су болнице, густо насељене градске четврти и потпуно је разорено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, која је свесно нападнута и уништена.