П:
О:
Читај ми
У Општој болници у Ваљеву пуштен у рад болнички информациони систем
Ваљево,
10. април 2009.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић присуствовао је данас презентацији болничког информационог система у Општој болници Здравственог центра Ваљево, у оквиру којег је изграђена информациона мрежа, инсталирана опрема и извршена обука више од 1.200 запослених.
У том здравственом центру данас је свечано обележен завршетак радова на пројекту тог система, који се претходне две године реализовао у оквиру пројекта Министарства здравља и Светске банке "Развој здравства Србије".
Милосављевић је прецизирао да је у тај пројекат уложено приближно 600.000 евра, које су уз помоћ Светске банке обезбедили Министарство здравља, општине из Колубарског управног округа, Републички завод за здравствену заштиту Србије и други.
Он је указао на то да је Светска банка кредитом који је одобрен 2002. године у вредности од 20 милиона долара, уз додатна средства из буџета Србије која су ту суму повећала на 20 милиона евра, помогла обнову здравственог система у Србији.
Милосављевић је оценио да је изградња јединственог информационог система део "Коридора 10 у здравству Србије", и објаснио да су у његовом средишту од данас само пацијенти, о којима се, захваљујући овом систему, уносе сви подаци.
Он је прецизирао да се они односе на прегледе, јављања лекару, успостављање дијагнозе, лечење, утрошак лекова, лабораторијске анализе и слично, што све доприноси повећању ефикасности лечења и лакшем успостављању дијагнозе.
Министар је подсетио на то да су болнице у Зрењанину, Краљеву, Врању и Ваљеву изабране за пилот пројекат "болница 21. века", које су у Србији могуће захваљујући не само новцу већ и знању и ентузијазму лекара, сестара, фармацеута, биохемичара, стоматолога и осталих запослених у здравству.
Према његовим речима, Ваљево је испред свих, што је и очекивано, а слично је и у Краљеву, док је у Зрењанину својевремено започета предимензионисана болница.
Он је додао да Врање, у ком је привреда до 2000. године била међу најбољим у Србији, још нема болничку зграду, као ни централно снабдевање гасом или централну интензивну негу.
Он је је као потврду успешности реформи у здравству навео податак да је број постеља смањен за 20 одсто, али да је при том ефикасност побољшана за 13 одсто.
Милосављевић је истакао да предстојећи послови подразумевају и развој јединственог информационог система, и указао на то да би била велика заблуда да се здравство сматра само потрошњом.
Он је нагласио да је здравство делатност која треба да покаже одрживост економског развоја Србије у наредним годинама, уз све уштеде које су могуће и којих ће сигурно бити.
Министар је указао на то да права пацијената неће бити смањивана и да се, бар у првом тренутку, лекови на позитивној листи неће смањивати, и додао да је у здравству Србије запослено 140.000 људи, што значи да од те делатности живи приближно 500.000 здравствених радника, немедицинског особља и чланова њихових породица.
Милосављевић је најавио нову подршку Светске банке за пројекте "Развој здравства Србије 2" и наставак енергетске обнове постројења у здравственим установама, будући да су та два пројекта оцењена најбољим.
Он је такође најавио и скору набавку најмодернијег скенера и магнетне резонанце за Инстут за мајку и дете у Београду.
Ваљевски здравствени центар је средствима донација, локалне заједнице и сопственим приходима набавио и умрежио приближно 800 рачунара, тако да су у јединствени информациони систем укључени и сви домови здравља у шест општина Колубарског округа – Ваљеву, Љигу Убу, Мионици, Лајковцу и Осечини.
Тај систем повезан је с центром у Београду тако да је електронска размена информација веома брза и ефикасна, а стручни консултанти из клиничких центара Србије сада не долазе у Ваљево, јер је омогућена размена података на даљину.
Болница у Ваљеву опремљена је и савременим апаратима, тако да су снимања ултразвуком, скенером или магнетном резонанцом део свакодневних процедура, које користе и пацијенти из околних округа западне Србије.
Милосављевић је прецизирао да је у тај пројекат уложено приближно 600.000 евра, које су уз помоћ Светске банке обезбедили Министарство здравља, општине из Колубарског управног округа, Републички завод за здравствену заштиту Србије и други.
Он је указао на то да је Светска банка кредитом који је одобрен 2002. године у вредности од 20 милиона долара, уз додатна средства из буџета Србије која су ту суму повећала на 20 милиона евра, помогла обнову здравственог система у Србији.
Милосављевић је оценио да је изградња јединственог информационог система део "Коридора 10 у здравству Србије", и објаснио да су у његовом средишту од данас само пацијенти, о којима се, захваљујући овом систему, уносе сви подаци.
Он је прецизирао да се они односе на прегледе, јављања лекару, успостављање дијагнозе, лечење, утрошак лекова, лабораторијске анализе и слично, што све доприноси повећању ефикасности лечења и лакшем успостављању дијагнозе.
Министар је подсетио на то да су болнице у Зрењанину, Краљеву, Врању и Ваљеву изабране за пилот пројекат "болница 21. века", које су у Србији могуће захваљујући не само новцу већ и знању и ентузијазму лекара, сестара, фармацеута, биохемичара, стоматолога и осталих запослених у здравству.
Према његовим речима, Ваљево је испред свих, што је и очекивано, а слично је и у Краљеву, док је у Зрењанину својевремено започета предимензионисана болница.
Он је додао да Врање, у ком је привреда до 2000. године била међу најбољим у Србији, још нема болничку зграду, као ни централно снабдевање гасом или централну интензивну негу.
Он је је као потврду успешности реформи у здравству навео податак да је број постеља смањен за 20 одсто, али да је при том ефикасност побољшана за 13 одсто.
Милосављевић је истакао да предстојећи послови подразумевају и развој јединственог информационог система, и указао на то да би била велика заблуда да се здравство сматра само потрошњом.
Он је нагласио да је здравство делатност која треба да покаже одрживост економског развоја Србије у наредним годинама, уз све уштеде које су могуће и којих ће сигурно бити.
Министар је указао на то да права пацијената неће бити смањивана и да се, бар у првом тренутку, лекови на позитивној листи неће смањивати, и додао да је у здравству Србије запослено 140.000 људи, што значи да од те делатности живи приближно 500.000 здравствених радника, немедицинског особља и чланова њихових породица.
Милосављевић је најавио нову подршку Светске банке за пројекте "Развој здравства Србије 2" и наставак енергетске обнове постројења у здравственим установама, будући да су та два пројекта оцењена најбољим.
Он је такође најавио и скору набавку најмодернијег скенера и магнетне резонанце за Инстут за мајку и дете у Београду.
Ваљевски здравствени центар је средствима донација, локалне заједнице и сопственим приходима набавио и умрежио приближно 800 рачунара, тако да су у јединствени информациони систем укључени и сви домови здравља у шест општина Колубарског округа – Ваљеву, Љигу Убу, Мионици, Лајковцу и Осечини.
Тај систем повезан је с центром у Београду тако да је електронска размена информација веома брза и ефикасна, а стручни консултанти из клиничких центара Србије сада не долазе у Ваљево, јер је омогућена размена података на даљину.
Болница у Ваљеву опремљена је и савременим апаратима, тако да су снимања ултразвуком, скенером или магнетном резонанцом део свакодневних процедура, које користе и пацијенти из околних округа западне Србије.
-
Београд/Љубљана, 13. септембар 2024.Српска заједница у Словенији игра кључну улогу у очувању ...
-
Прешево, 13. септембар 2024.Ђурђевић Стаменковски обишла основну школу у Прешеву
-
Нови Сад, 13. септембар 2024.Означен почетак процедуре за увођење 5Г мреже у Србији
-
Пирот, 13. септембар 2024.Подршка родитељству и породици најважнији задатак државе
-
Београд/Будимпешта, 13. септембар 2024.Манифестација „Српски даниˮ доприноси неговању српске културе...
-
Александровац, 13. септембар 2024.Гашић отворио манифестацију „Жупска берба 2024ˮ
-
Пирот, 12. септембар 2024.Реконструисани вртић и игралиште за децу у Пироту
-
Београд, 12. септембар 2024.Укључивање теме превенције корупције у образовне програме
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Канада пример развоја и примене иновација које мењају свет
-
Београд, 12. септембар 2024.Србија пример добре праксе заштите оболелих од ретких болести