П:
О:
Читај ми
Србија жели да гради заједничку будућност са суседима
Адашевци,
13. април 2009.
Министар одбране у Влади Републике Србије Драган Шутановац изјавио је јуче да демократска Србија жели да гради заједничку будућност са суседима и европском породицом народа и да једино тако може допринети општем бољитку својих грађана.
Аутор:
Фонет
Шутановац је на комеморативном скупу у спомен-комплексу "Сремски фронт", поводом обележавања 64-годишњице пробоја Сремског фронта, рекао да Србија жели да гради заједничку будућност са свим суседима и европском породицом народа која је заснована на равноправности и међусобном разумевању.
Данашњи дан када обележавамо годишњицу пробоја Сремског фронта је апел за мир, разумевање и толеранцију међу народима, религијама и државама, навео је министар одбране.
Он је рекао да је пре 64 године након шестомесечне битке дошло до пробоја Сремског фронта, што је представљало и крај четворогодишњих борби против окупатора и страдања цивила у Другом светском рату на подручју Србије.
Шутановац је указао на то да је савремена Србија обавезна да негује сећање на невине жртве и борце за слободу и да их штити од историјског заборава, као и да тако допринесе стварању услова да се трагични догађаји из прошлости више никада не понављају.
Временска дистанца је показала да је одговорност за избијање и тог рата и злочина који су вршени у њему била у домену појединачне, а не колективне одговорности, истакао је Шутановац.
Министар је рекао да је борба против окупатора у Србији током Другог светског рата била оптерећена поделама и грађанским ратом, као и страдањем недужног становништва, али да то није засенило слободарски дух.
Сремски фронт је једно од најтежих бојишта Другог светског рата, на коме је у рововској борби од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године учествовало приближно 250.000 војника на обе стране.
Сремски фронт је успостављен након што су отпочеле завршне борбе за ослобађање Београда и целе земље, када је формирана борбена линија дуж западних граница Срема.
У тешким борбама погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника Бугарске народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица.
Комеморативни скуп је организовало Министарство рада и социјалне политике и Министарство одбране, у сарадњи са Републичким одбором СУБНОР-а и општином Шид.
Поводом обележавања годишњице приређен је и пригодан културно-уметнички програм.
Полагању венаца у том спомен-комплексу, где је одата пошта погинулим војницима Југословенске армије и њених савезника, присуствовали су и први потпредседник-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар просвете Жарко Обрадовић.
Данашњи дан када обележавамо годишњицу пробоја Сремског фронта је апел за мир, разумевање и толеранцију међу народима, религијама и државама, навео је министар одбране.
Он је рекао да је пре 64 године након шестомесечне битке дошло до пробоја Сремског фронта, што је представљало и крај четворогодишњих борби против окупатора и страдања цивила у Другом светском рату на подручју Србије.
Шутановац је указао на то да је савремена Србија обавезна да негује сећање на невине жртве и борце за слободу и да их штити од историјског заборава, као и да тако допринесе стварању услова да се трагични догађаји из прошлости више никада не понављају.
Временска дистанца је показала да је одговорност за избијање и тог рата и злочина који су вршени у њему била у домену појединачне, а не колективне одговорности, истакао је Шутановац.
Министар је рекао да је борба против окупатора у Србији током Другог светског рата била оптерећена поделама и грађанским ратом, као и страдањем недужног становништва, али да то није засенило слободарски дух.
Сремски фронт је једно од најтежих бојишта Другог светског рата, на коме је у рововској борби од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године учествовало приближно 250.000 војника на обе стране.
Сремски фронт је успостављен након што су отпочеле завршне борбе за ослобађање Београда и целе земље, када је формирана борбена линија дуж западних граница Срема.
У тешким борбама погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника Бугарске народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица.
Комеморативни скуп је организовало Министарство рада и социјалне политике и Министарство одбране, у сарадњи са Републичким одбором СУБНОР-а и општином Шид.
Поводом обележавања годишњице приређен је и пригодан културно-уметнички програм.
Полагању венаца у том спомен-комплексу, где је одата пошта погинулим војницима Југословенске армије и њених савезника, присуствовали су и први потпредседник-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар просвете Жарко Обрадовић.
-
Београд/Љубљана, 13. септембар 2024.Српска заједница у Словенији игра кључну улогу у очувању ...
-
Прешево, 13. септембар 2024.Ђурђевић Стаменковски обишла основну школу у Прешеву
-
Нови Сад, 13. септембар 2024.Означен почетак процедуре за увођење 5Г мреже у Србији
-
Пирот, 13. септембар 2024.Подршка родитељству и породици најважнији задатак државе
-
Београд/Будимпешта, 13. септембар 2024.Манифестација „Српски даниˮ доприноси неговању српске културе...
-
Александровац, 13. септембар 2024.Гашић отворио манифестацију „Жупска берба 2024ˮ
-
Пирот, 12. септембар 2024.Реконструисани вртић и игралиште за децу у Пироту
-
Београд, 12. септембар 2024.Укључивање теме превенције корупције у образовне програме
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Канада пример развоја и примене иновација које мењају свет
-
Београд, 12. септембар 2024.Србија пример добре праксе заштите оболелих од ретких болести