П:
О:
Читај ми
Обележен Дан сећања на жртве геноцида
Београд,
22. април 2009.
Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Расим Љајић предводио је данас комеморативно окупљање које је поводом обележавања националног Дана сећања на жртве геноцида у Другом светском рату одржано на месту некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште.
Љајић је после полагања венца код Споменика жртвама геноцида одржао говор, који преносимо у целини.
"Као ресорни министар Владе Републике Србије задужен за заштиту места страдања и очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, изражавам посебно поштовање и дивљење некадашњим заточеницима логора смрти, сведоцима и жртвама огромних страдања, као и некадашњим учесницима Народноослободилачке борбе, антифашистима и родољубима.
Феномен масовних злочина почињених над цивилима и ратним заробљеницима у периоду Другог светског рата представља најтрагичнију и најмонструознију страницу историје читавог претходног века.
Други светски рат био је раздобље масовних страдања недужних, деце, жена, старих, инвалидних лица... Бројни концентрациони логори и стратишта, попут Старог сајмишта на чијем се тлу сада налазимо, али и логора у Нишу, Зрењанину, Јасеновцу, Старој Градишки, сведоче о обиму и карактеру страдања стотина хиљада недужних.
У основи масовних погрома, геноцида и холокауста у раздобљу Другог светског рата налазила се идеологија нацизма и фашизма заснована на националној, верској, расној и политичкој мржњи и нетрпељивости. Посебна специфичност организованог прогона и истребљења Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација налазила се у чињеници да су злочини, по први пут у историји цивилизације, представљали "дело државе".
"Нирнбершки закони" кодификовали су организовани процес ликвидација који је кулминирао оснивањем бројних логора смрти широм окупиране Европе, као и масовним убиствима цивила спровођеним у насељеним местима.
Људска отуђеност, мржња и посвећеност нацистичкој и фашистичкој идеологији смрти обележила је читаво једно раздобље претходног века које се са правом назива "сумраком цивилизације". Налазећи се данас, 22. априла, на месту страдања, а поводом обележавања годишњице пробоја заточеника концентрационог логора у Јасеновцу и обележавања националног Дана сећања на жртве геноцида у Другом светском рату, желим да посебно нагласим посвећеност и опредељеност Републике Србије принципима антифашизма, слободарства и родољубља, као и очувања достојанственог сећања на све невино пострадале у Другом светском рату.
Управо са овог места желим да нагласим да Република Србија одлучно одбацује сваки облик историјског ревизионизма, релативизацију злочина почињених током Другог светског рата, као и сваки облик неонацизма, неофашизма, нетрпељивости и мржње према припадницима других народа и вероисповести.
Одбацујемо сваки заборав и порицање почињених злочина, не пристајемо на покушаје кривотворења историје и буђења неонацизма, активно радимо на обогаћивању и осавремењивању наставних садржаја посвећених феноменима мржње, нацизма, фашизма, геноцида, холокауста и антисемитизма.
Позивам грађане Србије да активним односом према бремену масовних страдања и патњи стотина хиљада недужних у Другом светском рату искажу саосећање и поштовање како би наша заједничка садашњост и будућност била заснована на миру, разумевању, толеранцији и одлучној борби против свих облика насиља, мржње и нетрпељивости", поручио је Љајић.
Комеморативном окупљању, којим је Србија одала почаст свим невино пострадалима током Другог светског рата, присуствовали су и преживели заточеници нацистичких, фашистичких и усташких логора смрти, представници Војске Србије, града Београда, општине Нови Београд и других институција и невладиних организација.
Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године, када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу у такозваној Независној Држави Хрватској.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У времену између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце у логору у Јастребарском.
Осим логора смрти у Јасеновцу, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници – углавном Срби, Јевреји и Роми – масовно убијани.
Чланом 2 Закона о оснивању Музеја жртава геноцида установљен је Дан сећања на жртве геноцида у Другом светском рату, а Србија се на тај начин сврстала међу ретке демократске државе које су, поштујући препоруку Уједињених нација, одредиле и утврдиле национални дан сећања на невино пострадале у Другом светском рату.
"Као ресорни министар Владе Републике Србије задужен за заштиту места страдања и очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, изражавам посебно поштовање и дивљење некадашњим заточеницима логора смрти, сведоцима и жртвама огромних страдања, као и некадашњим учесницима Народноослободилачке борбе, антифашистима и родољубима.
Феномен масовних злочина почињених над цивилима и ратним заробљеницима у периоду Другог светског рата представља најтрагичнију и најмонструознију страницу историје читавог претходног века.
Други светски рат био је раздобље масовних страдања недужних, деце, жена, старих, инвалидних лица... Бројни концентрациони логори и стратишта, попут Старог сајмишта на чијем се тлу сада налазимо, али и логора у Нишу, Зрењанину, Јасеновцу, Старој Градишки, сведоче о обиму и карактеру страдања стотина хиљада недужних.
У основи масовних погрома, геноцида и холокауста у раздобљу Другог светског рата налазила се идеологија нацизма и фашизма заснована на националној, верској, расној и политичкој мржњи и нетрпељивости. Посебна специфичност организованог прогона и истребљења Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација налазила се у чињеници да су злочини, по први пут у историји цивилизације, представљали "дело државе".
"Нирнбершки закони" кодификовали су организовани процес ликвидација који је кулминирао оснивањем бројних логора смрти широм окупиране Европе, као и масовним убиствима цивила спровођеним у насељеним местима.
Људска отуђеност, мржња и посвећеност нацистичкој и фашистичкој идеологији смрти обележила је читаво једно раздобље претходног века које се са правом назива "сумраком цивилизације". Налазећи се данас, 22. априла, на месту страдања, а поводом обележавања годишњице пробоја заточеника концентрационог логора у Јасеновцу и обележавања националног Дана сећања на жртве геноцида у Другом светском рату, желим да посебно нагласим посвећеност и опредељеност Републике Србије принципима антифашизма, слободарства и родољубља, као и очувања достојанственог сећања на све невино пострадале у Другом светском рату.
Управо са овог места желим да нагласим да Република Србија одлучно одбацује сваки облик историјског ревизионизма, релативизацију злочина почињених током Другог светског рата, као и сваки облик неонацизма, неофашизма, нетрпељивости и мржње према припадницима других народа и вероисповести.
Одбацујемо сваки заборав и порицање почињених злочина, не пристајемо на покушаје кривотворења историје и буђења неонацизма, активно радимо на обогаћивању и осавремењивању наставних садржаја посвећених феноменима мржње, нацизма, фашизма, геноцида, холокауста и антисемитизма.
Позивам грађане Србије да активним односом према бремену масовних страдања и патњи стотина хиљада недужних у Другом светском рату искажу саосећање и поштовање како би наша заједничка садашњост и будућност била заснована на миру, разумевању, толеранцији и одлучној борби против свих облика насиља, мржње и нетрпељивости", поручио је Љајић.
Комеморативном окупљању, којим је Србија одала почаст свим невино пострадалима током Другог светског рата, присуствовали су и преживели заточеници нацистичких, фашистичких и усташких логора смрти, представници Војске Србије, града Београда, општине Нови Београд и других институција и невладиних организација.
Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године, када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу у такозваној Независној Држави Хрватској.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У времену између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце у логору у Јастребарском.
Осим логора смрти у Јасеновцу, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници – углавном Срби, Јевреји и Роми – масовно убијани.
Чланом 2 Закона о оснивању Музеја жртава геноцида установљен је Дан сећања на жртве геноцида у Другом светском рату, а Србија се на тај начин сврстала међу ретке демократске државе које су, поштујући препоруку Уједињених нација, одредиле и утврдиле национални дан сећања на невино пострадале у Другом светском рату.
-
Београд/Љубљана, 13. септембар 2024.Српска заједница у Словенији игра кључну улогу у очувању ...
-
Прешево, 13. септембар 2024.Ђурђевић Стаменковски обишла основну школу у Прешеву
-
Нови Сад, 13. септембар 2024.Означен почетак процедуре за увођење 5Г мреже у Србији
-
Пирот, 13. септембар 2024.Подршка родитељству и породици најважнији задатак државе
-
Београд/Будимпешта, 13. септембар 2024.Манифестација „Српски даниˮ доприноси неговању српске културе...
-
Александровац, 13. септембар 2024.Гашић отворио манифестацију „Жупска берба 2024ˮ
-
Пирот, 12. септембар 2024.Реконструисани вртић и игралиште за децу у Пироту
-
Београд, 12. септембар 2024.Укључивање теме превенције корупције у образовне програме
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Канада пример развоја и примене иновација које мењају свет
-
Београд, 12. септембар 2024.Србија пример добре праксе заштите оболелих од ретких болести