П:
О:
Читај ми
У фебруару повећана куповна моћ становништва
Београд,
31. март 2004.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић изјавио је данас да се, уколико се наставе трендови раста куповне моћи карактеристични за фебруар, до краја године може очекивати пуна стабилност цена, ниво раста цена испод десет процената на годишњем нивоу и даљи постепени раст куповне моћи становништва.
Аутор:
ФоНет
Димитријевић је на конференцији за новинаре, на којој је представљено кретање куповне моћи у Републици Србији за прошли месец, истакао да је у фебруару забележен пораст просечне месечне нето зараде у висини од 5,3 одсто, док је минимална потрошачка корпа поскупела за 2,2 одсто, а просечна за 1,7 одсто.
Према подацима Републичког завода за статистику, за минималну потрошачку корпу у фебруару требало је издвојити 11.356, а за просечну 18.362 динара, рекао је Димитријевић и додао да пораст трошкова живота у односу на претходни месец износи свега 0,7 одсто, а пораст цена на мало 0,9 одсто. Он је оценио да би, уколико током године не буде других притисака на цене, цене на мало на годишњем нивоу биле повећане за око седам одсто.
Просечна месечна зарада по запосленом у фебруару износи 12.713 динара и последица је натпросечног раста зарада у ванпривреди од 17 одсто, док је зарада у привреди стагнирала, навео је Димитријевић. Према његовим речима, уколико би се из статистичког узорка од 1.217.416 искључио део од 182 хиљаде радника који не примају плату, онда је просечна нето зарада по исплаћеном раднику износила 15.314 динара.
Министар је нагласио да о благом расту куповне моћи највише говори податак да је у фебруару ове године за покриће минималне потрошачке корпе било потребно издвојити 0,89, а за покриће просечне потрошачке корпе 1,44 просечне месечне нето зараде. Изражено у апсолутним износима, минимална потрошачка корпа у фебруару поскупела је за 247 динара, а просечна за 302 динара.
У односу на просек Републике, посматрано по градовима, највеће зараде забележене су у Новом Саду (16.240 динара) и Београду (16.091), а изнад просека су и зараде у Панчеву, Суботици, Смедереву, Зрењанину и Ужицу, рекао је Димитријевић и додао да су градови са зарадама испод републичког просека Шабац, Ниш, Крагујевац, Краљево, Зајечар, Ваљево и Лесковац.
Он је истакао да су, посматрано по делатностима, највеће плате у производњи дуванских производа (33.487 динара), финансијском посредовању (29.256), осигурању (28.917) и ваздушном саобраћају (28.202), а најниже у производњи одевних предмета и крзна (2.692 динара), производњи текстилних производа (2.721), преради и производњи дрвета (3.376) и производњи коже и обуће (5.244).
Према подацима Републичког завода за статистику, за минималну потрошачку корпу у фебруару требало је издвојити 11.356, а за просечну 18.362 динара, рекао је Димитријевић и додао да пораст трошкова живота у односу на претходни месец износи свега 0,7 одсто, а пораст цена на мало 0,9 одсто. Он је оценио да би, уколико током године не буде других притисака на цене, цене на мало на годишњем нивоу биле повећане за око седам одсто.
Просечна месечна зарада по запосленом у фебруару износи 12.713 динара и последица је натпросечног раста зарада у ванпривреди од 17 одсто, док је зарада у привреди стагнирала, навео је Димитријевић. Према његовим речима, уколико би се из статистичког узорка од 1.217.416 искључио део од 182 хиљаде радника који не примају плату, онда је просечна нето зарада по исплаћеном раднику износила 15.314 динара.
Министар је нагласио да о благом расту куповне моћи највише говори податак да је у фебруару ове године за покриће минималне потрошачке корпе било потребно издвојити 0,89, а за покриће просечне потрошачке корпе 1,44 просечне месечне нето зараде. Изражено у апсолутним износима, минимална потрошачка корпа у фебруару поскупела је за 247 динара, а просечна за 302 динара.
У односу на просек Републике, посматрано по градовима, највеће зараде забележене су у Новом Саду (16.240 динара) и Београду (16.091), а изнад просека су и зараде у Панчеву, Суботици, Смедереву, Зрењанину и Ужицу, рекао је Димитријевић и додао да су градови са зарадама испод републичког просека Шабац, Ниш, Крагујевац, Краљево, Зајечар, Ваљево и Лесковац.
Он је истакао да су, посматрано по делатностима, највеће плате у производњи дуванских производа (33.487 динара), финансијском посредовању (29.256), осигурању (28.917) и ваздушном саобраћају (28.202), а најниже у производњи одевних предмета и крзна (2.692 динара), производњи текстилних производа (2.721), преради и производњи дрвета (3.376) и производњи коже и обуће (5.244).
-
Београд, 27. новембар 2024.Расписане аукције за подстицаје за изградњу 424,8 MW електрана на...
-
Београд, 27. новембар 2024.Остварени предуслови за повлачење средстава ЕУ за сектор...
-
Београд, 26. новембар 2024.Побољшати привредне односе између Србије и Екваторијалне...
-
Београд, 25. новембар 2024.Просечна нето зарада у септембру 96.115 динара
-
Београд, 24. новембар 2024.Завршен сајам „Винска визија Отвореног Балканаˮ
-
Београд, 22. новембар 2024.Отворен трећи сајам "Винска визија Отвореног Балкана"
-
Београд, 22. новембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 21. новембар 2024.Интензивна сарадња Србије и Чешке у области пољопривреде
-
Београд/Санкт Петербург, 21. новембар 2024.Подизање економске сарадње са Руском Федерацијом на...
-
Београд/Истанбул, 20. новембар 2024.Србија добила награде за финансирање Моравског коридора и...