П:
О:
Читај ми
Предложеним решењима омогућава се увид у изворе финансирања политичких субјеката
Београд,
7. јун 2011.
Министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић истакао је данас да ће усвајањем Предлога закона о финансирању политичких активности бити уведен низ новина у начину и контроли финансирања политичких субјеката и омогућен транспарентан рад и финансирање политичких странака.
Марковић је, образлажући тај предлог закона у Скупштини Србије, навео да ће политички субјекти под једнаким условима стицати финансијска средства, при чему ће овај закон омогућити увид најшире јавности у изворе финансирања политичких субјеката и њихових активности.
Према његовим речима, Предлог закона о финансирању политичких активности садржи и инструменте принуде, односно кажњавања у случају да неко не поштује његове одредбе.
Министар је нагласио да важећи закон из 2003. године има бројне недостатке и не омогућава ефикасну контролу финансирања политичких странака, изборних кампања и трошења тих средстава прикупљених из јавних и приватних извора.
Он је подсетио на то да је постојећи закон измењен 2008. године, када су надлежности Републичке изборне комисије и Одбора Скупштине Србије за финансије пренете на новоформирану Агенцију за борбу против корупције, при чему та измена није била довољна јер не постоје одговарајућа решења за контролу и санкционисање повреде закона.
У изради новог закона, како је навео, прибављена су мишљења Венецијанске комисије, ОЕБС-а и Европске комисије, чије су примедбе унете у текст овог документа.
Марковић је нагласио да Предлог закона о финансирању политичких активности уређује финансирање редовног рада политичких странака, али и коалиција и група грађана које имају своје представнике у парламенту.
Политичке странке финансирају се из јавних извора, односно буџета, и приватних извора које чине чланарина, прилог, наследство и приход од имовине, напоменуо је министар.
Нови приватни извори, у односу на досадашњи закон, јесу легат и задуживање код комерцијалних банака, саопштио је он и додао да су укинути приходи од промотивних активности политичких странака.
Марковић је навео да се ради ефикасније контроле прилози могу давати искључиво уплатом преко текућег рачуна даваоца, уз обавезу политичке странке да евидентира сваки прилог и да на свом сајту објави давање чија је вредност на годишњем нивоу већа од једне просечне месечне плате.
Према његовим речима, предвиђено је да се чланарина уплаћује искључиво са текућег рачуна члана политичке странке, осим за износ до 1.000 динара на годишњем нивоу, када се може платити у готовини или путем уплатнице.
Новина је и да се политичка странка може финансирати путем прилога међународних политичких удружења, с тим што такви прилози не могу бити у новцу, навео је министар и истакао да је забрањено давање прилога политичком субјекту преко трећег лица, прикривање идентитета даваоца прилога или износа прилога.
Марковић је саопштио да је прописано да се из буџета Србије издвоји 0,15 одсто за редовни рад политичких странака, а за финансирање трошкова изборне кампање из јавних извора у години у којој се одржавају избори одређује се 0,1 одсто расхода буџета.
Једна од најзначајнијих новина овог закона, како је навео, јесте полагање изборног јемства политичких субјеката који намеравају да користе средства из јавних извора за финансирање изборне кампање.
Уколико политички субјект на изборима не освоји један одсто важећих гласова, односно 0,2 уколико представља странку мањине, дужан је да та средства врати у буџет у року од 30 дана, напоменуо је Марковић.
У циљу ефикасније контроле финансирања трошкова изборне кампање предвиђена је обавеза политичког субјекта да отвори посебан рачун за евидентирање прикупљених средстава и трошкова изборне кампање, навео је министар.
Према његовим речима, Предлог закона о финансирању политичких активности садржи и инструменте принуде, односно кажњавања у случају да неко не поштује његове одредбе.
Министар је нагласио да важећи закон из 2003. године има бројне недостатке и не омогућава ефикасну контролу финансирања политичких странака, изборних кампања и трошења тих средстава прикупљених из јавних и приватних извора.
Он је подсетио на то да је постојећи закон измењен 2008. године, када су надлежности Републичке изборне комисије и Одбора Скупштине Србије за финансије пренете на новоформирану Агенцију за борбу против корупције, при чему та измена није била довољна јер не постоје одговарајућа решења за контролу и санкционисање повреде закона.
У изради новог закона, како је навео, прибављена су мишљења Венецијанске комисије, ОЕБС-а и Европске комисије, чије су примедбе унете у текст овог документа.
Марковић је нагласио да Предлог закона о финансирању политичких активности уређује финансирање редовног рада политичких странака, али и коалиција и група грађана које имају своје представнике у парламенту.
Политичке странке финансирају се из јавних извора, односно буџета, и приватних извора које чине чланарина, прилог, наследство и приход од имовине, напоменуо је министар.
Нови приватни извори, у односу на досадашњи закон, јесу легат и задуживање код комерцијалних банака, саопштио је он и додао да су укинути приходи од промотивних активности политичких странака.
Марковић је навео да се ради ефикасније контроле прилози могу давати искључиво уплатом преко текућег рачуна даваоца, уз обавезу политичке странке да евидентира сваки прилог и да на свом сајту објави давање чија је вредност на годишњем нивоу већа од једне просечне месечне плате.
Према његовим речима, предвиђено је да се чланарина уплаћује искључиво са текућег рачуна члана политичке странке, осим за износ до 1.000 динара на годишњем нивоу, када се може платити у готовини или путем уплатнице.
Новина је и да се политичка странка може финансирати путем прилога међународних политичких удружења, с тим што такви прилози не могу бити у новцу, навео је министар и истакао да је забрањено давање прилога политичком субјекту преко трећег лица, прикривање идентитета даваоца прилога или износа прилога.
Марковић је саопштио да је прописано да се из буџета Србије издвоји 0,15 одсто за редовни рад политичких странака, а за финансирање трошкова изборне кампање из јавних извора у години у којој се одржавају избори одређује се 0,1 одсто расхода буџета.
Једна од најзначајнијих новина овог закона, како је навео, јесте полагање изборног јемства политичких субјеката који намеравају да користе средства из јавних извора за финансирање изборне кампање.
Уколико политички субјект на изборима не освоји један одсто важећих гласова, односно 0,2 уколико представља странку мањине, дужан је да та средства врати у буџет у року од 30 дана, напоменуо је Марковић.
У циљу ефикасније контроле финансирања трошкова изборне кампање предвиђена је обавеза политичког субјекта да отвори посебан рачун за евидентирање прикупљених средстава и трошкова изборне кампање, навео је министар.
-
Београд, 19. јул 2024.Канцелар СР Немачке у посети Београду
-
Београд, 3. јул 2024.Лажни снимак премијера Вучевића на Фејсбуку
-
Београд, 2. јун 2024.Локални избори у Србији
-
Београд/Њујорк, 23. мај 2024.Србија у УН брани свет и принципе међународног права
-
Београд, 13. мај 2024.Испуњено више од 63 одсто обавеза у процесу реформи енергетског...
-
Београд, 10. мај 2024.Скупштина Србије усвојила допуне Закона о јединственом бирачком...
-
Београд, 8. мај 2024.Председник НР Кине завршио посету Србији
-
Београд, 8. мај 2024.Чврста подршка Пекинга Србији по свим питањима која се покрећу у...
-
Београд, 8. мај 2024.Подизање стратешког партнерства Србије и Кине
-
Београд, 8. мај 2024.Сарадњу Србије и Кине подићи на ниво заједничке будућности