П:
О:
Читај ми
Закон о рехабилитацији исправља историјске неправде
Београд,
22. новембар 2011.
Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је данас да ће се усвајањем Предлога закона о рехабилитацији створити претпоставке за остваривање права рехабилитованих особа и на тај начин исправити неправде према њима и њиховим породицама, што је неопходно и због будућности Србије и њених грађана.
Дулић је образлажући овај предлог закона у Скупштини Србије истакао да се тим актом прописује да право на рехабилитацију немају припадници окупационих снага и припадници квинслишких формација који су извршили, односно учествовали у извршењу ратних злочина.
Закон проширује и прецизира круг лица на која се рехабилитација односи, па ће тако поред оних који су лишени живота, слободе или других права без административне или судске одлуке моћи да буду рехабилитовани и они који су таквом одлуком лишени неког права, али под условом да је она донета противно начелима правне државе и општеприхваћених стандарда људских права и слобода, објаснио је он.
Министар је указао на то да Предлог закона о рехабилитацији предвиђа законску, односно рехабилитацију по сили закона, и судску.
Разлика је једино у томе, како је прецизирао, што суд, када се ради о законској рехабилитацији, утврђује да је лице рехабилитовано по самом закону, док код судске рехабилитације суд рехабилитује својом одлуком.
Дулић је указао на то да новину представља обавеза суда да о поднетом захтеву одмах обавести Министарство правде, што је неопходно јер се у судској пракси дешавало да је поднето више захтева за рехабилитацију исте особе, а пред различитим судовима.
Он је нагласио да то законско решење предвиђа да подносилац захтева у поступку рехабилитације има право на бесплатну правну помоћ и на ослобађања плаћања трошкова судског поступка.
Министар је истакао да ће рехабилитована лица имати право на посебан пензијски стаж, месечну новчану накнаду, здравствену заштиту, права на повраћај конфисковане имовине или њено обештећење, као и обештећење за материјалну или нематеријалну штету.
Право на накнаду нематеријалне штете имају и друга лица ако су претрпела душевне болове због смрти рехабилитованог лица, навео је Дулић.
Он је напоменуо да је почетком 2007. године објављено прво судско решење о рехабилитацији, а да је до сада донето више од 1.500 решења судова којим се утврђује рехабилитација, док је пред вишим судовима у току приближно 800 поступака.
Важећи Закон о рехабилитацији, донет 2006. године, није до краја разрадио питање права рехабилитованих лица и уређење законске рехабилитације, напоменуо је министар.
Закон проширује и прецизира круг лица на која се рехабилитација односи, па ће тако поред оних који су лишени живота, слободе или других права без административне или судске одлуке моћи да буду рехабилитовани и они који су таквом одлуком лишени неког права, али под условом да је она донета противно начелима правне државе и општеприхваћених стандарда људских права и слобода, објаснио је он.
Министар је указао на то да Предлог закона о рехабилитацији предвиђа законску, односно рехабилитацију по сили закона, и судску.
Разлика је једино у томе, како је прецизирао, што суд, када се ради о законској рехабилитацији, утврђује да је лице рехабилитовано по самом закону, док код судске рехабилитације суд рехабилитује својом одлуком.
Дулић је указао на то да новину представља обавеза суда да о поднетом захтеву одмах обавести Министарство правде, што је неопходно јер се у судској пракси дешавало да је поднето више захтева за рехабилитацију исте особе, а пред различитим судовима.
Он је нагласио да то законско решење предвиђа да подносилац захтева у поступку рехабилитације има право на бесплатну правну помоћ и на ослобађања плаћања трошкова судског поступка.
Министар је истакао да ће рехабилитована лица имати право на посебан пензијски стаж, месечну новчану накнаду, здравствену заштиту, права на повраћај конфисковане имовине или њено обештећење, као и обештећење за материјалну или нематеријалну штету.
Право на накнаду нематеријалне штете имају и друга лица ако су претрпела душевне болове због смрти рехабилитованог лица, навео је Дулић.
Он је напоменуо да је почетком 2007. године објављено прво судско решење о рехабилитацији, а да је до сада донето више од 1.500 решења судова којим се утврђује рехабилитација, док је пред вишим судовима у току приближно 800 поступака.
Важећи Закон о рехабилитацији, донет 2006. године, није до краја разрадио питање права рехабилитованих лица и уређење законске рехабилитације, напоменуо је министар.
-
Београд, 19. јул 2024.Канцелар СР Немачке у посети Београду
-
Београд, 3. јул 2024.Лажни снимак премијера Вучевића на Фејсбуку
-
Београд, 2. јун 2024.Локални избори у Србији
-
Београд/Њујорк, 23. мај 2024.Србија у УН брани свет и принципе међународног права
-
Београд, 13. мај 2024.Испуњено више од 63 одсто обавеза у процесу реформи енергетског...
-
Београд, 10. мај 2024.Скупштина Србије усвојила допуне Закона о јединственом бирачком...
-
Београд, 8. мај 2024.Председник НР Кине завршио посету Србији
-
Београд, 8. мај 2024.Чврста подршка Пекинга Србији по свим питањима која се покрећу у...
-
Београд, 8. мај 2024.Подизање стратешког партнерства Србије и Кине
-
Београд, 8. мај 2024.Сарадњу Србије и Кине подићи на ниво заједничке будућности