П:
О:
Читај ми
Просторни план за канал Дунав-Морава-Вардар до средине ове године
Београд,
5. јануар 2013.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања у Влади Републике Србије Милан Бачевић рекао је данас да ће најзначајнија активност Министарства у 2013. години у сектору за просторно планирање бити израда просторног плана посебне намене за изградњу пловног канала Дунав-Морава-Вардар, који би требало да буде завршен до средине ове године.
Аутор:
Бета
Бачевић је у интервјуу агенцији Бета рекао да се прилично одмакло у припреми документације и методологије за израду просторног плана за изградњу канала Београд-Солун, познатијег као Дунав-Морава-Вардар, наводећи да је предвиђено да се тим планом обухвати површина од 10.500 квадратних километара, што је једнако површини Косова и Метохије.
Он је истакао да ће крајем јуна моћи да се изађе са тим планом пред домаћу јавност и објаснио да би након тога следила припрема посебног закона који би означио градњу пловног канала као пројекта од националног значаја, што је урађено и у случају трасе гасовода "Јужни ток" кроз Србију.
Надам се да ћемо у том року од шест месеци довести до краја и разговоре које водимо са заинтересованим компанијама које желе да учествују у реализацији грађевинског дела пројекта, рекао је Бачевић.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања је навео да су за тај пројекат заинтересоване многе стране компаније јер су свесне његовог значаја.
Бачевић је рекао и да тренутно не постоји тачно утврђен прорачун вредности пројекта, јер последње процене о вредности инвестиције датирају са краја седамдесетих година прошлог века, када је улагање процењено на износ од 15 до 17 милијарди долара, у шта су били урачунати и радови на територији Македоније и Грчке.
Он је истакао да се озбиљно размишља о изради студије изводљивости, односно бизнис плану, и да је за тај посао заинтересовано неколико компанија међу којима и две државне кинеске компаније, али и америчка савезна држава Илиноис.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања је додао да би Србија изградњом канала Дунав-Морава-Вардар постала незаобилазан фактор у свим саобраћајним и инфраструктурним везама на релацији између југа Европе и средњег и западног дела континента.
Оваквим пловним системом читава Србија би се повезала са системом Рајна-Мајна-Дунав, који је од највећег значаја у Европи, али и са системом пловних токова Роне и Сене у Француској, као и Одре и Висле, рекао је Бачевић.
Он је напоменуо и да би изградњом канала Морава све те системе повезала и бродове усмерила у Егејско мноре одакле се рачвају поморске везе према другим деловима јужне Европе, Азији и Африци.
Према његовим речима, изградњом тог пловног канала променио би се и геополитички положај Србије и њен међународни статус.
Говорећи о законодавним активностима Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Бачевић је најавио и да би до половине ове године требало да буде усвојен и нови закон о просторном планирању.
Он је прецизирао да је реч о изменама и допунама постојећег закона, које ће омогућити лакшу реализацију већ урађених планова, али и уредити ту област за наредних 20 година.
Бачевић је додао да би нови закон требало да обухвати и територију Косова и Метохије, која није обухваћена у важећем Закону о просторном планирању.
Ми желимо да мањкавост тог просторног плана неутралишемо израдом новог плана и отворимо канцеларију за просторно планирање у Косовској Митровици, рекао је Бачевић и најавио да ће и тај део Србије бити уређен планском документацијом.
Он је истакао да ће крајем јуна моћи да се изађе са тим планом пред домаћу јавност и објаснио да би након тога следила припрема посебног закона који би означио градњу пловног канала као пројекта од националног значаја, што је урађено и у случају трасе гасовода "Јужни ток" кроз Србију.
Надам се да ћемо у том року од шест месеци довести до краја и разговоре које водимо са заинтересованим компанијама које желе да учествују у реализацији грађевинског дела пројекта, рекао је Бачевић.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања је навео да су за тај пројекат заинтересоване многе стране компаније јер су свесне његовог значаја.
Бачевић је рекао и да тренутно не постоји тачно утврђен прорачун вредности пројекта, јер последње процене о вредности инвестиције датирају са краја седамдесетих година прошлог века, када је улагање процењено на износ од 15 до 17 милијарди долара, у шта су били урачунати и радови на територији Македоније и Грчке.
Он је истакао да се озбиљно размишља о изради студије изводљивости, односно бизнис плану, и да је за тај посао заинтересовано неколико компанија међу којима и две државне кинеске компаније, али и америчка савезна држава Илиноис.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања је додао да би Србија изградњом канала Дунав-Морава-Вардар постала незаобилазан фактор у свим саобраћајним и инфраструктурним везама на релацији између југа Европе и средњег и западног дела континента.
Оваквим пловним системом читава Србија би се повезала са системом Рајна-Мајна-Дунав, који је од највећег значаја у Европи, али и са системом пловних токова Роне и Сене у Француској, као и Одре и Висле, рекао је Бачевић.
Он је напоменуо и да би изградњом канала Морава све те системе повезала и бродове усмерила у Егејско мноре одакле се рачвају поморске везе према другим деловима јужне Европе, Азији и Африци.
Према његовим речима, изградњом тог пловног канала променио би се и геополитички положај Србије и њен међународни статус.
Говорећи о законодавним активностима Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Бачевић је најавио и да би до половине ове године требало да буде усвојен и нови закон о просторном планирању.
Он је прецизирао да је реч о изменама и допунама постојећег закона, које ће омогућити лакшу реализацију већ урађених планова, али и уредити ту област за наредних 20 година.
Бачевић је додао да би нови закон требало да обухвати и територију Косова и Метохије, која није обухваћена у важећем Закону о просторном планирању.
Ми желимо да мањкавост тог просторног плана неутралишемо израдом новог плана и отворимо канцеларију за просторно планирање у Косовској Митровици, рекао је Бачевић и најавио да ће и тај део Србије бити уређен планском документацијом.
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком