Састанку су председавали директор Канцеларије за европске интеграције Милан Пајевић и директор Генералног директората за проширење у Европској комисији Пјер Мирел.
Учесници састанка су нагласили да је процес проширења користан како за Србију, тако и за Европску унију.
На то, како су оценили, указују пораст трговинске размене и веће могућности за пословну сарадњу које утичу на додатни раст запослености, али и на убрзање реформи, због чега ови економски односи постају још важнији.
Током састанка је истакнуто да се поменути прелазни споразум у протекле три године спроводи на задовољавајућем нивоу и да је позитивно утицао на значајан раст српског извоза у ЕУ.
Он је у 2010. години износио 32,5 одсто, у 2011. години додатних 14,9 одсто, и још 4,8 одсто током првих 11 месеци 2012. године.
Такође, на састанку је посебно наглашена потреба да се побољша пословно окружење у нашој земљи у циљу веће отворености за инвестирање, с обзиром на то да је оно предуслов за веће запошљавање.
Европска комисија је још једном истакла посвећеност са којом подржава Србију у процесу приступања, укључујући и финансијску, тако да је у те сврхе од 2007. године одобрена 131 милијарда динара (1,2 милијарде евра).
Од 2000. године ЕУ је заједно са државама чланицама била убедљиво највећи донатор, са уделом у износу од 75 одсто свих донација које је наша земља примила.
Поред бесповратних средстава, Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој обезбедиле су Србији 760 милијарди динара (6,8 милијарди евра) зајма са повољним каматним стопама за развој инфраструктуре и предузетништва.
Заједнички је оцењено и да је Србија потврдила своју снажну посвећеност напорима да настави са реализацијом Акционог плана за спровођење препорука из Извештаја ЕК о напретку из 2012. године.
Комисија ће, како је истакнуто, пажљиво пратити остварени напредак с циљем да Европски савет што је могуће пре донесе одлуку о отварању преговора о приступању између ЕУ и Србије, наводи се у саопштењу.